Oznaka „poverljivo“ nalazi se na izveštaju vanrednog inspekcijskog nadzora u prokupačkom Okružnom zatvoru, iz koga su pre tačno dva meseca pobegla dvojica osuđenika, objavio je N1.
Pod istragom su, saopštavaju iz Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, četvorica čuvara, a u odgovoru na pitanja odgovornost samog upravnika zatvora se ne pominje. Oni više ni nisu u nadležnosti Uprave već policije – koja na pitanja ne odgovara.
Šta se desilo u noći između 14. i 15. maja nakon što su osuđenici izašli iz zatvora zna se na osnovu kamera. I onih na zgradi i one na obućarskoj radnji uz zatvor. Pokazuje da su u 2:06 posle ponoći izašli iz zatvora, preko ulice, niz bedem otišli u naselje.
Kamera nema i ima mnogo pitanja o tome kako je, međutim, moguće da su se uopšte našli izvan čuvanih zidina, ili pre toga – kako su izašli iz zaključane zatvorske ćelije.
„Rupu maskirali pastom za zube“
„Danima su, odnosno noćima, zatvorenici kopali rupu na plafonu kašikom i tu rupu maskirali pastom za zube kako se ne bi videla golim okom“, rekla je za Jelena Milošević iz Stranke slobode i pravde.
Za filmskim bekstvom, kažu u Prokuplju, nije usledila filmska potraga.
„Niko ih ne traži, mislim da ih niko ne traži“, kazala je novinarka Biljana Roganović.
Oni, dva brata osuđena zbog lakših krivičnih dela, su iz Prokuplja. U kraju u kome su njihove prijavljene adrese, kažu meštani, policiju ne viđaju.
„Nažalost, ispostavilo se da naš zatvor nije dobro obezbeđen i da su lica išetala. Ono što je sada najveći problem jeste gde su oni. Ako se pojave negde, pojaviće se slučajno. Ovo je mali grad. Ako je neko iz Prokuplja i živi u širem centru grada – nemoguće je da ga ne nađemo i da ga ne poznajemo“, smatra Roganović.
O njihovom se bekstvu govorilo i u Skupštini Srbije, u samom gradu u čijem je centru okružni zatvor, i ne toliko.
Dok jedna Prokupčanka priznaje da nije čula za slučaj, jedan Prokupčanin kaže da jeste.
„Niko više niti diskutuje o tome“
Novinarka TV N1 upitala je i dve žene da li su čuli za slučaj bekstva iz zatvora – jedna kaže da nije, dok je druga podseća da je to videla na društvenim mrežama i da verovatno jeste.
Jedan gospodin, pak, navodi da je taj slučaj već zaboravljen u Prokuplju.
„Niko više niti diskutuje o tome, niti ko šta priča, niti se oglašava neko u vezi toga“, rekao je on.
A zanimljiv je bio i komentar jednog čoveka koji je napomenuo da prvi put čuje za taj slučaj – ali i dodao da nema vreme za to, jer kako kaže: „Mi radimo, mi se ne bavimo tom politikom“.
Ta politika traženja odbeglih osuđenika u nadležnosti je policije.
„Ovo je zemlja čuda. Ovde policija ne može da pronađe dva sitna kriminalca koji su pobegli iz prokupačkog zatvora. Dva zatvorenika koji niti su ubice, niti su profesionalni kriminalci, neki Pink Panteri. To su ljudi koji su sitni provalnici, ne poseduju neke super moći. Do danas policija ne zna gde su“, naglašava Milošević.
Kvalifikacija „sitni kriminalci“ više ne stoji, jer je bekstvo iz zatvora ozbiljnije krivično delo, ako je počinjeno u grupi, kao u ovom slučaju, zaprećena je i kazna do osam godina.
U centru Prokuplja sve je, takoreći, na jednom mestu – dečije igralište sa pogledom na zatvor, a igralište i zgrada lokalne Skupštine. A šta se unutar zatvorskih zidina dešava – informacije se i dalje čekaju.
Izvor: N1
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
