Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković izjavio je da ukoliko pregovori MOL-a i Gaspromnjefta propadnu, možda se pojavi novi kupac Naftne industrije Srbije.
Marković je naveo za RTS da građani u tehničkom i energetskom smislu verovatno ne bi osetili neposredne posledice ukoliko bi došlo do prodaje kompanije.
Prema njegovim rečima, suštinska promena bila bi stvaranje uslova da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, dok bi u slučaju izostanka dogovora budući razvoj situacije bio znatno neizvesniji.
U tom scenariju, kako je naveo, postoji mogućnost aktiviranja sankcija i obustave rada rafinerije, što bi u početku bilo pokriveno državnim rezervama.
Nedovoljno sopstvenih izvora energenata
Govoreći o energetskoj bezbednosti, Marković je ocenio da je Srbija najosetljivija u oblastima u kojima nema dovoljno sopstvenih izvora energenata.
„Što se tiče nafte i gasa, mnogo smo ranjiviji nego što se tiče same električne energije“, rekao je Marković, ukazujući da Srbija najveći deo potreba za naftom i gasom obezbeđuje iz uvoza, dok raspolaže značajnim resursima uglja i proizvodnjom struje iz tog energenta.
Govoreći o diverzifikaciji snabdevanja energentima, Marković je istakao da je upravo mogućnost nabavke iz više pravaca jedan od ključnih preduslova energetske bezbednosti.
„Cilj ostvarenja veće energetske bezbednosti jeste diverzifikacija, odnosno mogućnost da se napajate iz više izvora“, naglasio je Marković.
On je podsetio da Srbija već ima više pravaca snabdevanja gasom, uključujući veze preko Mađarske, Rusije i Azerbejdžana, kao i da se razmatraju novi interkonektori prema Rumuniji, Severnoj Makedoniji i drugim zemljama regiona.
Prema njegovoj oceni, potpuna energetska nezavisnost nije realan cilj za Srbiju, ali je zato neophodno jačati energetsku otpornost. To podrazumeva diverzifikaciju izvora snabdevanja, kao i formiranje dovoljnih rezervi nafte, naftnih derivata i gasa koje bi omogućile stabilnost sistema u kriznim periodima.
Skladištenje energije
Kada je reč o električnoj energiji, Marković je ocenio da je Srbija trenutno na granici između izvoznika i uvoznika struje, ali da sve češće postaje uvoznik, što ukazuje na potrebu izgradnje novih proizvodnih kapaciteta.
On je ukazao i na značaj skladištenja energije, podsećajući na postojeću reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta, izgradnju Bistrice i planove za Đerdap 3, ali i na potrebu razvoja baterijskih skladišta.
„Mora postojati, uvek volimo da kažemo u Savezu, da su hibridna rešenja ono što energetika voli“, naveo je Marković.
Data centri i novi proizvodni kapaciteti
Poseban deo razgovora bio je posvećen razvoju data centara i rastućim potrebama veštačke inteligencije za električnom energijom. Marković je ocenio da veliki data centri mogu predstavljati značajno opterećenje za elektroenergetski sistem ako se paralelno ne izgrade novi proizvodni kapaciteti.
Istakao je da se ozbiljni data centri u svetu planiraju uz nove elektrane i da se ne mogu graditi bez obezbeđenog izvora napajanja.
„U Americi je sada priča – ukoliko želite da napravite data centar, napravite prethodno elektranu“, rekao je Marković.
Govoreći o pouzdanosti rada data centara, naveo je da oni moraju da imaju višestruke rezervne sisteme napajanja, uključujući dodatne transformatore, baterijska skladišta i dizel agregate, kako bi se sprečili prekidi u radu i obezbedila neprekidnost digitalnih usluga.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
