Majka petoro dece Nela Jelić Korać (50) iz Novog Sada, inače diplomirana pravnica, ostala je bez posla u Skupštini AP Vojvodine posle 20 godina rada i to na, kako i sama kaže, „mutan“ način.
Prvo je prebačena u novootvoreno odeljenje koje se posle dva meseca ugasilo. Podržala je studente, a nije bila u grupi aktivista SNS-a, što je, smatra, imalo uticaja na njen otkaz, piše portal Nova.
Korać je samo je još jedna u nizu od zaposlenih u službi Skupštine Autnomne Pokrajine Vojvodine koja je ostala bez posla, uprkos dugogodišnjem iskustvu i radu.
Čak je u decembru dobila jubilarnu nagradu za 20 godina rada.
Međutim, očito se nije dopadala nadležnima u Pokrajini jer je, kako je navela, podržala studente u blokadi i bila suprotno od onoga što je Srpska napredna stranka.
Ostala je bez posla sa petoro dece i diplomom Pravnog fakulteta. Plaši se jer nije više mlada pa da lako pronađe posao.
U razgovoru za Nova.rs pričala je o radu u službi u Skupštini i o odeljenju koje je i bilo izmišljeno da bi se ugasilo.
„Pre Skupštine, u periodu od 2004. do 2006. godine, radila sam u Vladi, u tadašnjem Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne manjine. Onda sam imala manju pauzu od dve godine. Bila sam zaposlena u britanskoj ambasadi i 1. novembra 2008. dobila sam poziv da se vratim u Skupštinu, misleći da se vraćam na sigurno“, priča Jelić Korać.
Radila je, trudila se, a nakon 20 godina rada, dobila je cenjenu jubilarnu nagradu.
I onda – otkaz. Ona i njenih petoro kolega.
„Naša služba je mala, ima nas oko 60, tako da smo u ovom drugom ‘kolu’ nas šestoro dobili otkaz. Prva tura otpuštanja bila je u martu. Neka zajednička veza svima nama je to što ne samo da nikada nismo bili članovi Srpske napredne stranke, nego smo bili poptuno kontra od nje i njenih aktivista i to se znalo od kad su došli novi nadređeni“, priča ona dalje.
Šuškalo se ranije
Promenom njenih nadređenih usledila je i promena zaposlenih u službi u kojoj je Jelić Korać radila.
Prema njenim rečima, još od septembra prošle godine zaposleni u ovoj službi znali su da će doći do otkaza.
„Mi smo čuli od zamenika generalnog sekretara, koji je rekao da se formiraju ‘odseci za odstrel’, tako da tu dobijamo prvo upozorenje i tada već kreće u Vladi ubrzano da se radi na tome. Dolazi do otpuštanja prvog kruga ljudi. Prvo su bili neraspoređeni, a onda su ostali bez posla“, priča Jelić Korać.
A onda je isti postupak počeo da se ponavlja s drugom grupom ljudi, u kojoj je bila ona.
„Oni to što rade podvode pod ‘racionalizaciju’. Uzimaju ljude koji im nisu po volji iz različitih odeljenja odnosno odseka i ubacuju ih u jedan novi odsek, iako prethodno nismo bili povezani nekim zajedničkim poslom. I onda tu grupu gase narednom sistematizacijom. Svuda je sprovedeno na taj način – i u Vladi i kod nas u Skupštini“, dodaje ona.
To se čini, naglašava ona, dogovoreno.
„Kada ugase taj odsek za odstrel, onda mi budemo neraspoređeni dva meseca. I oni bi trebalo da za ta dva meseca nama, u okviru istog poslodavca, traže drugi angažman, što oni, naravno, ne rade. Svuda gde je poslodavac Pokrajina, oni su menjali sistematizacije na taj način da su ugasili radna mesta gde su ekonomisti, pravnici, te neke društveno-humanističke nauke i odjednom je potreba za matematičarima, za inženjerima, ne znam ni ja za kim sve“.
I onda, dodaje, kada opet dođe do izmene sistematizacije, na ta mesta dolaze „njihovi ljudi“.
Pre nego što je prebačena u odeljenje koje su ugasili, radila je radnopravne poslove.
„To su bila rešenja o godišnjim odmorima, plaćena odsustva i tako dalje. Pre toga sam bila u kadrovsko-administrativnim poslovima. A tu gde su nas prebacili, to su istraživačko-bibliotečki poslovi, s tim što su meni moje zvanje za dva mesta unizili po toj novoj klasifikaciji. Tako da sam ja od otkaza bila mlađi savetnik sa svojih 48 godina života i više od 20 godina staža“.
Naglašava da je sektor istraživačko-bibliotečki poslovi postojao ranije i da je to bilo jedno uvaženo i ozbiljno odeljenje.
„Sećam se kada je bila prethodna vlast, mi smo imali taj odsek i ja sam bila baš u tom odseku, ali je to rađeno vrlo ozbiljno, to je bio vrlo ozbiljan projekat za koji su opredeljena ozbiljna sredstva iz donacija“.
Na birou
Dok je bila neraspoređena dva meseca, primala je 65 odsto od plate. Sada je na birou, pa će razmisliti dalje šta će činiti.
„Specifično je to što imam 50 godina i petoro dece, a to nijednom poslodavcu ne odgovara. Moja pozicija je nezahvalna, jer su mi deca od 16 do 5 godina. I malo sam sada skeptična u pronalaksu novog posla, jer se plašim da pokucam na vrata za koja znam da će me primiti, ali ćerkica mi je mala, deca se još uvek razboljevaju… Prosto ne bih volela da mi neko izađe u susret, a ja to izneverim. Tako da, nemam još neki jasan plan“.
Dodaje da ima koleginicu koja je radila u Vladi, a ona je osoba sa invaliditetom.
„Zaista je u teškoj i nepovoljnoj situaciji. Kako ona da se zaposli u takvom stanju u 50 godina i gde?“, pita se ona.
Podrška studentima
Nela je zajedno sa svojim kolegama, svakoga dana išla na obližnju raskrsnicu, gde je prisustvovala održavanju šesnaestominutne tišine koju su organizovali studenti u blokadi, kao sećanje na žrtve novosadske tragedije.
Sigurno je, kaže, da se ni njena vidljiva podrška studentima ne uklapa u „kalup Pokrajine“.
„Mi smo bili vrlo aktivni u tome, nekoliko nas je redovno izlazilo na raskrsnicu na Bulevaru Mihajla Pupina, ali u vreme pauze. Tako da, naravno da to ima uticaja i te kako na ovu današnju situaciju. Oni su prosto hteli nas da se reše i to su i uradili, to je pokazna vežba“.
Neće sedeti skrštenih ruku, pa je tako, zajedno sa kolegama, preduzela pravne korake.
„Pravno smo preduzeli sve, od žalbi i na prvo i na drugo rešenje i to kad su nas prebacili u odsek i posle drugostepenoj žalbenoj komisiji. Naravno, odbijeno je sve, jer je to po principu: kadija te tuži, kadija ti sudi. To smo znali da će biti tako. I podnete su tužbe Upravnom sudu pre nekih nedelju dana. Za nas u Pokrajini je vrlo specifična situacija jer je ranije donet zakon po kom je za pokrajinske službenike nadležan Upravni sud. I tu smo mi stavljeni u poziciju da o našim pravima koja su iz čisto radnog odnosa, odlučuje Upravni sud koji po samoj prirodi stvari ne treba da odlučuje o o takvim stvarima“, ističe Jelić Korać.
Izvor: Nova
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
