Prvi utisak o okupljanju 23. maja u Beogradu: Studenti zaista pobeđuju

Vođa naprednjačkog klana i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nebrojeno puta proglašavao pobedu nad „obojenom revolucijom“. Nikakve obojene revolucije, doduše, nikada nije ni bilo, ali pobunu u društvu čiji su motor studenti ne da nije pobedio, nego mu se sistem vlasti krnji iz nedelje u nedelju.

Nazivao ih je Vučić zajedno sa svojom družinom na vlasti „blokaderima“, „štrokaderima“, „teroristima“, „ustašama“, „plaćenicima“, „antisrbima“… Ako je, hrabar kakvim se izdaje, kojim slučajem, u subotu, 23. maja, posle podne boravio na Andrićevom vencu i bacio pogled kroz prozor mogao je da vidi mlade, pozitivne, nasmejane, poletne, lepe ljude kako hodaju ulicom Kralja Milana. Ako je bacio pogled na „okupacioni medijsku platformu“ TV N1, mogao je da vidi nepregledne kolone ljudi, mladih i starih, kako na poziv studenata marširaju ka Slaviji.

Ako je bacio pogled i na Ćacilend, mogao je da zaključi do koje mere je to strano, bolesno telo na zdravom tkivu Srbije koje ga je u subotu okružilo.

Te slike znače da nikakvih izbora na jesen neće biti. Ta masovnost govori da je potpuno razbijen strah u društvu, da na laži režimskih „medijskih platformi za zaluđivanje“ naseda sve manje ljudi, da revolt građana zbog toga što su raznorazni kriminalci zajahali državne institucije jednostavno ne može da se uguši, njihova želja da žive u pravnoj državi.

Koliko li je samo luzersko stanje svesti onoga ko zaustavlja srpsku železnicu da bi nekako sprečio ljude da dođu na studentski skup u Beogradu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!