Kada potreba za gomilanjem stvari probije granice nečijeg doma, od privatne nedaće nastaje kolektivna. Institucije nemaju odgovor, komšije žive pakao, a osoba koja stvari gomila postaje osuđena na izolaciju
Šta biste uradili da vam buve i pacovi nadiru u kuću iz komšijinog dvorišta?
U jednoj ulici u gradu na zapadu Srbije, upravo to se dešava. Prolećnu svežinu potisnuo je težak miris buđi, a pogled na bašte zaklonile su planine starih kofera, raspadnutog nameštaja i praznih konzervi. Ovde, međutim, nije reč o pukoj aljkavosti ili nemaru.
Hordovanje, ili patološko sakupljanje stvari, fenomen je koji se često pogrešno razume. Iza otpada, krije se čovek zarobljen u nemogućnosti da se odvoji od predmeta, koje ostatak sveta vidi kao smeće.
Milena već četiri godine živi „ograda do ograde“ sa horderom. Njen komšija, čovek od sedamdesetak godina, počeo je intenzivno da sakuplja stvari nakon smrti majke.
Ono što je počelo kao zapušteno dvorište, ubrzo je postalo „deponija“ koja se sada preliva i na ulicu.
„Odmah sam primetila da donosi neke stvari koje skladišti u dvorištu. U nekom trenutku sam ga pitala o čemu se radi, a on je rekao da to prodaje na buvljaku“, objašnjava Milena.
Međutim, ta prodaja se nikad nije dogodila. Umesto toga, stvari se samo gomilaju – od nameštaja iz osamdesetih, preko dečijih kolica, do konzervi hrane za pse.
„Mi, svi ovde u ulici, smo u potpunom paklu”, kaže Milena. „Letos sam mu čak dala džakove, pošto nisam mogla da živim od muva, buva i pacova, da samo pokupi to što je na mojoj strani ograde. Naravno da nije, nego je čak uzeo džakove i negde sakrio – ‘možda će mu to zatrebati’”, dodaje ona.
Kao posebno strašnu Milena opisuje sudbinu životinja u komšijinom dvorištu. Ima tri mačke, koje se nekontrolisano razmnožavaju, te dva puta godišnje dobije i po 20 novih mačića. Zbog loših higijenskih uslova, većina ugine.
Milena je pokušavala da udomi mačiće. Komšiluk je čak jednom skupio novac za sterilizaciju životinja, međutim, njihov vlasnik to nije dozvolio.
Lekari ne vide ovakvo gomilanje kao bezazlenu naviku. Ono se izučava od devedesetih godina.
Psihijatar Nebojša Baračkov objašnjava da hordovanje u srpskoj klasifikaciji bolesti još uvek nije jasno odvojeno od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). U Sjedinjenim Državama, na primer, prepoznaje se kao zasebno.
„Ključna razlika je u tome što ljudi sa OKP-om često osećaju distres, shvataju da ih te misli muče i nekada bi i sami želeli da raščiste prostor“, objašnjava Baračkov. (Pod pojmom distres, lekari podrazumevaju osećaj zabrinutosti, straha ili teskobe, koji otežavaju normalan život.
Nasuprot njima, horderi svoje ponašanje vide kao normalno. „On shvata kao racionalno to što ne želi da baci pocepanu majicu od pre 14 godina“, kaže doktor.
Poremećaj je izraženiji kod starijih osoba, a poznato je i da horderi mogu da „sakupljaju“ životinje.
Baračkov ističe da se granica između kolekcionarskog sakupljanja predmeta i patologije prelazi kada sakupljanje naruši zdravlje, bezbednost i društveni život.
„Ako neko ima garažu samo za čuvanje ploča, a dnevna soba mu je uredna, znači to njemu ne kvari kvalitet života. A hordovanje uvek predstavlja problem”, objašnjava Baračkov. Dodaje da ti problemi obično budu zapuštanje lične higijene, otežano kretanje kroz stan zbog količine stvari, društvena izolacija, najezda štetočina, pa čak i opasnost od urušavanja nagomilanog smeća.
Milena kaže da ostali stanovnici u kraju nemaju svest o dubini psihološkog problema njenog prvog komšije.
„Pokušavam kod ostalih da izazovem razumevanje. Možda je naivno, ali verujem da je to problem zajednice i pitanje ne samo higijensko”, dodaje ona.
Baračkov objašnjava da se o horderima malo govori, te da su u društvu vrlo stigmatizovani. Problem je utoliko veći zato što oni sami „u patologiju beže” skrivajući se od društva. Od njega su izolovani i zbog toga što, jednostavno, „niko ne želi da im dođe u kuću”.
Milenina ideja da, zajedno sa drugim susedima, pokuša da sakupi novac i otkupi smeće iz pretrpanog dvorišta propao je, jer su uvideli da bi stvari kroz neko vreme ponovo počele da se gomilaju. Shvatili su da na taj način ne rešavaju srž problema.
Njen rođak pokušao je da pozove komunalnu službu, međutim rečeno im je da „oni nemaju prava da ulaze na privatan posed”. Mileni se uključivanje policije činilo kao nasilna mera prema bolesnom čoveku – „pisanje kazne, koju on nema da plati”.
Najveći izazov u lečenju hordera je to što oni nemaju uvid u svoje stanje.
Baračkov kaže da se lečenje zbog toga obično započinje „intervencijom” – kada se bližnji okupe da reaguju ili alarmiraju državne službe.
„Postoji mogućnost mere obaveznog lečenja, ako to predstavlja stalni komunalni problem, izvor infekcije i slično. Sudija može da naloži da se osoba javi psihijatru”, priča doktor.
„To jeste poremećaj. Negovanje poremećaja ili ‘pusti ga, neka ga’ isto je kao da pustite nekog da krvari. Nećemo nikoga pustiti da krvari – iskrvariće i umreće”, kaže Baračkov. Kaže da je važno prepoznati problem, kako bi država mogla da reaguje preko sistema zdravstvene i socijalne zaštite.
Doktor ističe da nije samo do toga što horder ima lični problem, već što ugrožava i ljude oko sebe. „Nakupiće pun stan novina, nešto će se zapaliti, izgoreće cela zgrada, stradaće još ljudi pored njega”, navodi primer.
Baračkov kaže da država ima mehanizme da pomogne i čoveku koji je horder i okolini koja trpi posledice. Ipak, ljudi obično nisu upoznati sa tim koje zakonske mehanizme mogu da koriste, jer ne postoje u potpunosti utabane staze.
„Ljudski je pružiti pomoć, a ne pustiti nekoga da tone u patologiju”, zaključuje Nebojša Baračkov.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT-a je Službi za borbu protiv korupcije naložilo da prikupi potrebna obaveštenja i dokumentaciju kako bi se utvrdile sve okolnosti urušavanja potpornog zida u ulici Vojvode Vlahovića na Voždovcu
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
