Srbija već nekoliko dana živi u ovogodišnjem ekološkom dugu. A šta on znači i zašto je važno da dođe što kasnije
Još nismo stigli ni do polovine 2026. godine, a Srbija je u subotu, 16. maja, već ušla u ekološki dug.
Drugim rečima, za svega četiri i po meseca, potrošili smo sve resurse koje priroda može da obnovi za godinu dana, pa sada živimo na račun budućih generacija, piše Klima 101.
Ove procene rezultat su proračuna Mreže za globalni otisak koja prati trenutak „probijanja” raspoloživih biokapaciteta za više od 100 država širom sveta.
Što se tiče našeg komšiluka, u ovogodišnji ekološki dug prva je zagazila Crna Gora, 20. aprila, a pratile su je Hrvatska (25. april) i Bosna i Hercegovina (26. april). Nekoliko dana pre nas, 10. maja, i Bugarska je „podigla kredit” od prirode.
Rumunija i Mađarska poći će našim stopama u drugoj polovini juna, dok će se Albanija listi ekoloških dužnika pridružiti 19. septembra.
Zajedno sa dvadesetak drugih zemalja, Severna Makedonija i Slovenija ovog puta nisu bile obuhvaćene analizom Mreže za globalni otisak zbog, kako se navodi, niskog kvaliteta podataka.
Jednačina za izračunavanje dana ekološkog duga zasniva se na podacima Ujedinjenih nacija.
Najpre se površina raspoloživog biokapaciteta po glavi stanovnika podeli sa ekološkim otiskom prosečnog stanovnika neke zemlje, a merna jedinica i za jedno i za drugo je tzv. globalni hektar. Rezultat se množi sa brojem dana u godini, što u tekućoj godini iznosi 365.
Tako se dobija datum kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog biokapaciteta.
U Srbiji, to je ove godine bio 16. maj.
Podaci rasvetljavaju još jednu sumornu činjenicu: da svi ljudi na planeti žive i troše resurse sličnim tempom kao mi, bilo bi potrebno preko dve planete i po da se ispune njihove potrebe.
Ovogodišnji datum ekološkog duga nastupio je oko nedelju dana kasnije u odnosu na prošlu godinu kada je naša zemlja dužnik postala već 8. maja.
„Pomeranje od osam dana unapred u odnosu na prošlu godinu je, nažalost, nedovoljno”, smatraju iz organizacije WWF, „i morali bismo da učinimo još veći napor da sačuvamo bogatstvo koje nam priroda daje.”
U 2024. resurse smo potrošili 23. maja, što je mesec i po dana pre u odnosu na 2023. godinu (8. jul).
Bez obzira na to što datum ekološkog duga kod nas varira iz godine u godine, gotovo tradicionalno se beleži ranije od svetskog proseka.
Mreža za globalni otisak objavljuje datum ekološkog duga za čitavu planetu na Svetski dan životne sredine, 5. juna. Dok ne saznamo kada će resursi na globalnom nivou biti istrošeni u ovoj, 2026, dostupni su nam podaci za ranije godine.
Prošle godine svet je neslavnu titulu ekološkog dužnika zaradio već 24. jula. Iako je to kasnije u poređenju sa Srbijom, ovo je najraniji zabeleženi datum, ali i prvi put da je svet ušao u ekološki dug već tokom jula.
Ali ako se vratimo u 1971. godinu, postaće nam još jasnije koliko se globalna potrošnja resursa ubrzala: tada je svet zakoračio u ekološki dug tek 29. decembra.
Dakle, pre svega nekoliko decenija, Zemlja je imala gotovo pa dovoljno resursa da zadovolji potrebe civilizacije, i pored rastuće proizvodnje.
Danas to više nije ni blizu tačno.
Svetski datum ekološkog duga obuhvata sve analizirane zemlje – od Katara, Luksemburga i Singapura koji su svoje resurse za 2026. potrošili još u februaru, pa sve do država koje su znatno štedljivije i neće uopšte postati dužnici prirode, kao što su Bangladeš, Indija, Egipat i Senegal.
Na potrošnju ove druge grupe trebalo bi se ugledati: one zapravo troše manje nego što imaju pa bi tako da svi živimo kao stanovnici Bangladeša, za zadovoljenje potreba čitave civilizacije trebalo manje od polovine planete.
Način na koji se može sprečiti, odnosno usporiti ulazak u ekološki dug, jeste razvojem održive ekonomije, energetskom tranzicijom, kao i pojačanim radom na zaštiti postojećih resursa.
Izvor: Klima 101
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada“, kaže profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković
Dvojici državljana Srbije u ilegalnom prelasku granice pomagale tri osobe iz Rožaja, koje su uhapšene u tom gradu
Radnici „Jure“ žale se zbog nepodnošljivih uslova za rad izazvanih tropskim vrućinama. Iz „Jure“odgovaraju da im sistem klimatizacije funkcioniše
Studenti su istakli da je Nemanja Vidić dokaz da se čovek meri onim što je spreman da izgubi za dobro drugih
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je statuu vage na Terazijama proglasio simbolom ovog dela grada, iako je u svesti Beograđana to - Terazijska česma. Od marta 1991. ona je i simbol protesta protiv vlasti
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
