U trenutku izvršenja dela optuženi je imao 14 godina. Ovako stroga presuda protiv maloletnika do sada nije bila poznata, ni u Kini niti bilo gde na svetu, piše DW.
Sud je utvrdio da je počinilac u leto 2025. godine svoju tada 15-godišnju drugaricu iz škole nakon zabave na putu kući najpre silovao, a zatim je, kako bi prikrio zločin, zadavio. Sudije su ocenile da postoji posebna težina krivice i izrekle najstrožu moguću kaznu. Optuženi je, kako se navodi, priznao delo.
„Takve teške presude su pre izuzetak nego pravilo“, kaže Georg Gesk, profesor kineskog prava na nemačkom Univerzitetu u Osnabriku.
Prema podacima kineske državne agencije Sinhua, maloletni počinioci najčešće su umešani u seksualne delikte ili internet prevare. Vrhovno tužilaštvo u Pekingu navelo je da su 2024. godine vođena četiri postupka protiv optuženih starosti između 12 i 13 godina, a kazne su bile od 10 do 15 godina zatvora.
„Sa pravno-sociološkog aspekta može se uočiti da postoje mladi koji veruju da im se ne može desiti ništa ozbiljno. Takođe, postoje filmovi i manga stripovi u kojima se nasilje mladih glorifikuje i koji imaju veliki uticaj širom Istočne Azije, uglavnom na mladu publiku“, dodaje Gesk.
Krivična odgovornost spuštena na 12 godina
Krivična odgovornost u Kini je izmenama krivičnog zakonika 2021. godine postepeno spuštena. Mladi od 16 godina nadalje smatraju se potpuno krivično odgovornima. Tinejdžeri od 14 do 16 godina mogu biti optuženi za osam teških krivičnih dela, poput ubistva, silovanja, teške telesne povrede sa smrtnim ishodom, razbojništva ili trgovine drogom.
Novina je to da je moguće krivično gonjenje dece od 12 do 13 godina, ali uz odobrenje Vrhovnog tužilaštva. Deca mlađa od 12 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti.
„To odražava trenutnu situaciju u kojoj se sazrevanje maloletnika u Kini, zajedno sa porastom životnog standarda i obrazovanja, generalno ranije razvija“, piše profesor prava Čen Židžun sa Kineskog univerziteta za javnu bezbednost.
„Neravnomernosti između regiona i između pojedinaca u razvoju sposobnosti percepcije i kontrole kod maloletnika na taj način mogu biti uzete u obzir.“ Kognitivne sposobnosti dece danas više nisu iste kao pre nekoliko decenija, smatraju zakonodavci.
„Međutim, neki kineski pravni stručnjaci su tada kritikovali kao pogrešno to što se kod maloletnika daje prednost zatvorskim kaznama u odnosu na preventivne pristupe poput ’vaspitanja i korekcije’“, kaže Tereza Bergman, ekspertkinja za Aziju u organizaciji Amnesti internešenel u Nemačkoj, „i zato što je to u suprotnosti sa opštim pravnim trendovima u Kini, uključujući ukidanje nekih administrativnih pritvorskih sistema.“
Iako je i starosna granica za administrativne prekršaje izmenama zakona prošle godine spuštena na 14 godina, kako navodi Bergman, postoji mogućnost ublažavanja kazni, kao i odredba da se administrativni pritvor za maloletnike od 14 do 16 godina „ne izvršava“.
„Naše zabrinutosti u vezi sa krivičnim zakonom su brojne. Posebno kritički posmatramo nejasne definicije, nedostatak jasnog pravnog nadzora i to što je u praksi gotovo nemoguće uložiti pravni lek“, kaže ekspertkinja Amnesti internešenela.
Politička presuda sa signalima
Sud u Junanu je ovom presudom poslao signale i time ispunio zadatak koji mu je politika postavila. Porodica žrtve, međutim, smatra da je kazna preblaga i najavila je žalbu. Iako su se odrekli naknade štete, i dalje traže smrtnu kaznu.
„Nadamo se da će počinilac platiti životom za život naše ćerke“, izjavio je otac žrtve za lokalne medije, zahtevajući „hitno izvršenje“.
Advokat porodice, Džou Džaočeng, opravdava ovaj zahtev: „Iza odricanja od bilo kakve materijalne odštete i insistiranja na strožoj kazni krije se krajnji očaj zbog gubitka ćerke“, rekao je pravnik.
„Pošto presuda ne isključuje mogućnost uslovnog otpusta zbog dobrog vladanja, doživotna kazna ne mora nužno biti sprovedena do kraja“, kaže nemački profesor Gesk.
„Presuda, uprkos svojoj objektivno teškoj kazni, predstavlja balansiranje između četiri pola: društvene potrebe za osvetom (zahteva za odmazdom od strane žrtava), državnog interesa za opštu prevenciju, nezrelosti počinioca i pravno otvorene mogućnosti resocijalizacije.“
Međutim, prema kineskom krivičnom pravu, protiv maloletnika ne može biti izrečena smrtna kazna, niti smrtna kazna sa odlaganjem izvršenja. Smrtna kazna sa odlaganjem izvršenja u praksi nikada ne bude izvršena. Žalba porodice žrtve je time sa pravne tačke gledišta bez izgleda na uspeh.
Smrtna kazna i dalje ima pristalice u Kini
Ipak, iz ovog zahteva se vidi da je smrtna kazna i dalje duboko ukorenjena u svesti kineske javnosti. Porodice žrtava ubistava veruju da tek kada je počinilac uhapšen, osuđen i pogubljen mogu da pronađu unutrašnji mir.
U narodu je poznata izreka – „život za život“, neka verzija biblijskog „oko za oko, zub za zub“. Drugim rečima: onaj ko ubije, mora biti kažnjen smrću.
„To ima istorijske, kulturne i društvene korene“, kaže ekspertkinja Bergman. „Tokom vekova tradicija je pridavala veliki značaj odmazdi i odvraćanju kod nasilnih krivičnih dela. Takva shvatanja i danas oblikuju javno mnjenje.“
Kako kineska javnost danas u celini gleda na smrtnu kaznu, ostaje uglavnom nepoznato. Ta tema se smatra tabuom, a podaci o izvršenim smrtnim kaznama su državna tajna. Državni mediji samo povremeno izveštavaju o pogubljenjima.
Ipak, čini se da se podrška smrtnoj kazni dodatno učvrstila. „S jedne strane, vlasti već dugo predstavljaju primenu smrtne kazne kao instrument odvraćanja koji doprinosi ’društvenoj stabilnosti’ i borbi protiv kriminala. S druge strane, zbog ograničenja civilnog društva i nezavisnih medija, postoji veoma ograničen prostor za javnu debatu o alternativnim modelima pravde“, kaže Bergman.
Međunarodne organizacije za ljudska prava pozivaju Kinu da ukine smrtnu kaznu. Međutim, trenutno nema naznaka da se vodi javna rasprava o tome da li država ima pravo da oduzima život po službenoj dužnosti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
