Kako izgleda rešenje spomenika stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu

Odabrano je idejno rešenje za spomenik stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice, 1. novembra 2024. godine.

Reč je o delu akademskog umetnika Gorana Čpajka i inženjera arhitekture Zorana Tucića. Oni su dobili prvu nagradu od dva miliona dinara.

Čpajak je i autor pobedničkog rešenja za spomenik Milevi Marić Ajnštajn.

Foto: 021.rs

Na konkurs je pristiglo osam radova.

U obrazloženju za dodeljivanje prve nagrade navodi se da je u pitanju minimalističko rešenje sa centralnim motivom rada „masivna kamena ploča“ koja svojom monumentalnošću dominira prostorom.

Spomenik će se nalaziti na platou između železničke i autobuske stanice.

Podsetimo, predmet konkursa bio je kreiranje „idejnog rešenja trodimenzionalnog prostornog vajarsko-arhitektonskog rešenja“, odnosno spomenika stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Osim rada koji je odabran za idejno rešenje spomenika, istakla su se još dva rada.

Ko je osvojio drugo, a ko treće mesto na konkursu?

Drugu nagradu u iznosu od 750.000 dinara dobila je Eva Vaništa Lazarević, a treću Boris Ljubičić.

Eva Vaništa Lazarević predložila je spomenik „Parabola uzdaha“, za koji se u obrazloženju navodi da deluje kao savremena, minimalističko svetlosna skulpturalna instalacija koja sadrži različite materijale i elemente komplikovane i zahtevne strukture.

„Privlače vizuelne konstrukcije sa jakim vizuelnim interpunkcijama koje u dobroj meri odudaraju od ambijenta. Ovakvi vizuelni efekti imaju za posledicu privlačan sklopi, ali takođe ima i kapacitet da svojom autonomnošću potisne i da ignoriše tematski karakter i sadržaj, i da postane vremenom sam sebi dovoljan“, navodi se u obrazloženju.
Kako se dodaje, ovo idejno rešenje se izdvaja se po visokom stepenu estetskog pristupa, kao i po snažnoj vizuelnoj ekspresivnosti.

Foto: 021.rs

Za predlog Borisa Ljubičića ističe se da je „najarhaičniji u svom izrazu i izrazito moderničke forme, gotovo brutalističke kompozicije oblikovane kroz ponavljanje vertikalnih elemenata figure u ritmičku organizaciju prostora“.

Foto: Tanjug/ Nenad Mihajlović

„I pored nespornog visokog umetničkog utiska i monumentalnosti, očigledno se radi o zamišljenom memorijalnom kompleksu za koji raspoloživi urbanistički kapaciteti prostora ispred Železničke stanice nisu dovoljni. Odnosno, ovaj predlog ima prostorne zahteve koje je nemoguće ispuniti. Izbor materijala i dimenzije ne održavaju mogućnost skladnog uklapanja u postojeću urbanističku celinu. Ovakva vrsta mega strukture zahteva slobodan, otvoren prostor, koji je uobičajen za memorijalne centre, što nije bio predmet ovog zadatka“, zaključuje se.

Izvor: 021.rs

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!