Tri godine od amoka u „Ribnikaru“: Jedno tmurno jutro

Bio je tmuran, kišan dan. Posle sunčanih prvomajskih praznika, magla se spustila na Beograd. I ništa nije nagoveštavalo da će taj dan proteći drugačije nego što je uobičajeno u jednom dvomilionskom gradu. Sve dok centrom Beograda nisu počela da proleću vozila Hitne pomoći.

Pre tri godine, tog trećeg maja u 8:41 ujutro, trinaestogodišnji K. K. ispalio je prvi metak. U pucnjavi je tog dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubijeno osmoro učenika i radnik obezbeđenja, dok je jedna teško ranjena devojčica preminula dvanaest dana kasnije. Počinilac, takođe dete, zločin je izvršio iz dva očeva pištolja. Molotovljeve koktele je napravio sam.

Sate nakon pucnjave obeležili su agonija izbezumljenih i neinformisanih roditelja, bestidno izveštavanje tabloida željnih ekskluzive i jurnjava lekara i radnika Hitne pomoći. Posle nekoliko časova ćutnje nadležnih, javnosti su se na vanrednoj konferenciji obratili tadašnji ministar prosvete Branko Ružić, ministarka zdravlja Danica Grujičić i načelnik beogradske policije Veselin Milić.

Trenutak hapšenja K. K. (Foto: Tanjug)

U školi

Upravo je Milić prvi izneo zvanične informacije. On je naveo da je tog dana oko 8:40 časova pomoćnica direktora OOŠ „Vladislav Ribnikar” pozvala policiju i prijavila da je u školu ušlo dete sa vatrenim oružjem, i da nasumično puca. Prema njegovim rečima, dva minuta nakon prvog poziva MUP je pozvao neko ko se predstavio kao K. K. i rekao da je upucao više lica.

„Pronađeno je oružje kojim je izvršeno krivično delo, kao i četiri molotovljeva koktela. Imao je spisak dece koje je planirao da likvidira. Motiv još nije utvrđen. Niti nam je rekao. Pištolje je uzeo iz stana svoga oca. Ostavio ih je u torbu koju je pripremio i poneo četiri molotovljeva koktela“, rekao je Milić.

Zatim je nastavio sa opisom čitavog događaja, iznoseći detalje koji nisu smeli da izađu u javnost.

Na primer, spisak dece koja su za K. K. bila „prioritetne mete“. Milić je listu pokazao na konferenciji za novinare, zajedno sa skicom izlaza i ulaza u školu i rasporeda učionica i odeljenja koja su u njima imala časove. Ubrzo su oba papira završila u medijima i na društvenim mrežama. Mogla su da ih vide i preživela deca sa spiska za likvidaciju i njihovi roditelji.

Mesecima kasnije, zapisnikom o izvršenom inspekcijskom nadzoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrđeno je da na konferenciji 3. maja Veselin Milić nije prekršio zakon pokazavši pred kamerama spisak „prioritetnih meta“. Poverenik je ukazao da su krivci mediji koji su to preneli.

Veselin Milić na konferenciji za novinare 3. maja (Foto: Tanjug/Jadranka Ilić)

Ispred škole

Ubrzo nakon prve prijave o pucnjavi, ispred škole je počela da se stvara gužva. Prestravljeni roditelji, novinari, hitna pomoć i policija kojoj nije trebalo dugo da zatvori ulicu. Potresne scene roditelja koji trče u zagrljaj svojoj deci kada vide kako živa i zdrava izlaze iz škole. Još potresnije scene roditelja koji svoju decu nisu mogli da pronađu. I koji su satima čekali na bilo kakvu informaciju.

Doktorka beogradske Hitne pomoći Ivana Stefanović rekla je kasnije u CINS-ovom podkastu „Tragovi“ da se dugo razmišljalo kako saopštiti roditeljima da su im deca ubijena.

„Znate, kada vidite roditelja, ne možete takve informacije saopštavati tek tako. I jeste možda neki roditelj išao do jedne bolnice, do druge da traži svoje dete, ali ja sam tamo bila i mogu da vam kažem da se stvarno od prvog sekunda tražilo najbolje rešenje. Ne možete ih uvesti u školu. Još je uviđaj, nemaju gde da prođu i onda se došlo do tog rešenja da se svako kome se dete ne javlja javi u stanicu milicije i opet su naše ekipe bile tamo”, rekla je Stefanović.

Nekoliko sati nakon pucnjave, iz SUP-a Vračar stigla je informacija da roditelji koji i dalje ne mogu da stupe u kontakt sa svojom decom dođu u policijsku stanicu. Tamo, na drugom spratu, u prisustvu policije i ekipe Hitne pomoći spremne da pritekne ukoliko nekom pozli, roditeljima je redom saopštavano da im deca nisu preživela. Ubijeni su Andrija, Ana, Bojana, Sofija, Adriana, Katarina, Mara i Ema.

Tada je stradao i, među decom omiljen, radnik obezbeđenja Dragan Vlahović. Teško ranjena Angelina Aćimović je preminula dvanaest dana kasnije.

Neki od roditelja nastradale dece rekli su da razumeju zašto je policija čekala da im saopšti tragične vesti.

„E, sad, iz ove perspektive, razumem, čak je i opravdano da… Način na koji su nam saopštili. Eto, oni su imali, ne znam, Hitnu pomoć u susednoj kancelariji, da nekom pozli, nisu pravili scenu pred svima… Mislim, s te strane ‘da‘, ali… Ne mogu da kažem, bolje nego da su nam rekli tamo”, kazao je Ivan Božović, otac ubijene Ane.

Zatvorena ulica gde je OOŠ "Vladislav Ribnikar" (Foto: AP/Darko Vojinović)

Dani koji su usledili i povratak dece u klupe

Te večeri se veliki broj građana okupio na Cvetnom trgu kako bi zajedno tugovao za ubijenom decom i školskim čuvarom. U danima koji su usledili, delovalo je kao da se ceo Beograd slio ispred Ribnikara da zapali sveću, ostavi poruku za nastradale i upiše se u knjigu žalosti. Ali, i pored mase koja se nije smanjivala, tih dana nije bilo tiših ulica u Beogradu od Njegoševe, Kralja Milutina i Svetozara Markovića.

Ogledna osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ nije radila narednih nedelju dana. Deca su se 10. maja, po preporuci Ministarstva prosvete i angažovanih psihologa da se „vrate rutini”, ponovo našla u klupama vračarske škole.

Đaci nisu imali nastavu, već razgovore sa odeljenskim starešinama i psiholozima. Prvog dana u školi su ostali 90 minuta, sutradan sat duže. Dok su neki roditelji pozdravili odluku o vraćanju u klupe, drugi su smatrali da je za tako nešto prerano i da se time deca retraumatizuju.

Nakon višemesečnih neslaganja oko toga šta treba uraditi sa OOŠ „Vladislav Ribnikar“, u martu ove godine je objavljena odluka Vlade Srbije o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u ovoj školi. Još uvek nije poznato kako će memorijalni centar izgledati i koji deo škole će obuhvatiti.

Javni čas ispred škole "Vladislav Ribnikar" (Foto: FoNet/Marko Dragoslavić)

Novo suđenje

Prvostepeni postupak je okončan donošenjem presude u martu 2026. godine, kojom su roditelji maloletnog K. K, ali je pred Višim sudom u Beogradu u toku novo suđenje, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu.

Otac Vladimir Kecmanović prvostepeno je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 i po godina. Optužnica ga je teretila za teška dela protiv opšte sigurnosti, preciznije da je obučavao svog tada 13-godišnjeg sina da rukuje vatrenim oružjem i da oružje nije držao na propisan način.

Majka Miljana Kecmanović  osuđena je na tri godine zatvora. Tokom postupka, optužnica protiv nje je proširena na krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, za šta je bio optužen i otac.

Zbog činjenice da je u trenutku izvršenja zločina imao manje od 14 godina, K. K. prema zakonu nije krivično odgovoran i protiv njega nije mogla biti podignuta optužnica. Tokom suđenja roditeljima, on se pojavio u svojstvu svedoka.

Suđenje je počelo u januaru 2024. godine pred Višim sudom u Beogradu. Pored roditelja, optužnicom su bili obuhvaćeni i odgovorna lica iz streljane u kojoj je dečak vežbao pucanje, zbog davanja lažnog iskaza.

Obeležavanje godišnjice

Do kraja dana MUP se nije oglasio o incidentu koji se desio dok su ljudi palili sveće ispred Osnovne škole „Ribnikar“, mada su policajci odmah ušli u zgradu iz koje je, navodno,  bačena petarda topovski udar

Stranka SRCE, čije je reagovanje povodom ovog incidenta jedno od mnogih, naziva ga „sramnim i monstruoznim koji je ogolio surovu istinu o društvu u kojem živimo i postao ogledalo potpunog moralnog i bezbednosnog sloma države pod Vučićevim režimom.“

Vlada Srbije formirala je Radnu grupu u martu 2024. godine, a zatim i Multidisciplinarni tim koji je trebalo da sprovede opsežne konsultacije i pripremi preporuke i predloge konkretnih mera radi uspostavljanja Memorijalnog centra, njegovog programskog rada, formulisanja uslova međunarodnog idejnog arhitektonskog konkursa i izbor najboljeg rešenja za taj centar, ali se ništa od toga nije desilo.

„Nekad je bolje da se možda malo i uspori kako bi se došlo do pravog rešenja, nego da se preko noći napravi nešto što, možda, nije najidealnije“, kazala je članica radne grupe Aleksandra Ivanković za N1.

Beograđani do 20.00 odaju počast ubijenima ispred „Ribnikara“ upisujući se u knjigu sećanja, polažući cveće i paleći sveće.

U prostoru Malog Tašmajdana, organizovane su likovne radionice, a na Velikom Tašmajdanu, u krugu oko spomenika Desanki Maksimović, bio je „Prostor sećanja“ – programski i umetnički sadržaj posvećen ubijenim učenicima i čuvaru škole.

Studenti u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu najavili su nakon 16 minuta tišine ispred tog fakulteta prošetli do Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, kako bi odali poštu nastradalima.

Poručili su da se 3. maja dogodio užas koji nikada više ne sme da se ponovi, niti da se zaboravi.

„Treći maj je dan kada smo kao društvo zanemeli. Studenti u blokadi duboko saosećaju sa porodicama koje su pretrpele nenadoknadiv gubitak u Oglednoj osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’, kao i sa svima koji i dalje nose ožiljke tog jutra. Sećamo se šoka i neprekidnog medijskog izveštavanja koje nas je sve tada preplavilo, ali danas buka mora da utihne pred tugom“, poručili su studenti na društvenim mrežama.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!