Gradnja u Košutnjaku preti da ugrozi depo Jugoslovenske kinoteke

Jugoslovenska kinoteka sa fondom od preko sto hiljada filmova ubraja se među deset najvećih u svetu. Proglašena je za instituciju od nacionalnog značaja 2013. godine čija je osnovna delatnost da prikuplja, čuva i prikazuje filmove na svim formatima i nosačima. Arhiv ove institucije nalazi se na Košutnjaku zaštićen šumom između kompleksa Avala filma i vatrogasne stanice Košutnjak. Od osnivanja arhiva na obodu zemljišta se nalazi devet namenski podignutih bunkera za čuvanje nitratne (zapaljive) filmske trake, sa oko petnaest hiljada filmova.

Prvonagrađeno konkursno rešenje koje predviđa izgradnju elitnog naselja u Košutnjaku na prostoru nekadašnjeg Avala filma, planira i gradnju u ulici Miloja Zakića. Ta novogradnja bi ušla u zonu zaštite oko bunkera u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva kinoteke. Na ovaj način se ozbiljno ugrožava građa institucije od nacionalnog značaja u čijem fondu je sačuvan veći broj jedinstvenih kopija filmova koji su smatrani izgubljenim.

Zapaljivi nitratni filmovi

Posebni uslovi u kojima se čuvaju nitratni filmovi su neophodni zato što gore izuzetno brzo, intezivno i eksplozivno. Oni u svom sastavu sadrže kiseonik i mogu se zapaliti i na temperaturi od 38oC. Kada gore oslobađaju gust, otrovan dim i gotovo ih je nemoguće ugasiti običnim sredstvima jer kiseonik iz filma održava plamen. Posledice buduće izgradnje ne ugrožavaju samo kulturno nasleđe već mogu da izazovu požar širih razmera koji će ugroziti šumu Košutnjak i zdravlje stanovnika iz okolnih naselja.

U intervjuu iz januara ove godine koji je dao profesor Lojanica, obrazloženo je zašto se za privatnu investiciju izgradnje luksuznih stanova izrađuje Prostorni plan područja posebne namene. Glavni argument je da lokacija obuhvata objekte važnih republičkih institucija kao što su Jugoslovenska kinoteka, Fakultet fizičke kulture, Ministarstvo odbrane, RTS i da je to razlog da bude uređena planskim aktom koji će usvojiti Vlada. Pozivanje na važnost Jugoslovenske kinoteke u ovom kontekstu kontradiktorna je sa izgradnjom koja se predviđa prvonagrađenim konkursnim rešenjem koje preti da ugrozi najvredniju građu koju čuva ova institucija.

Propusti Konkursa

Za ovakav previd ne možemo da krivimo samo Proaspekt studio koji je izradio ovo rešenje, već i sam raspis konkursa. Na više mesta u konkursnoj dokumentaciji se prikazuje zona zaštite oko bunkera nitratnih filmova, ali u istoj dokumentaciji daje se i predlog nove izgradnje u ulici Miloja Zakića koja nije uzela u obzir zonu zaštite oko bunkera. Sam propust u dokumentaciji dao je mogućnost učesnicima da se pri izradi konkursnih radova vode interesima investitora i izgradnje luksuznih stanova, pre nego da štite materijalno kulturno nasleđe Republike Srbije.

U prologu konkursa šuma oko depoa Jugoslovenske kinoteke, kao i cela lokacija predstavlja se kao neiskorišćeni urbani potencijal i preskočeno mesto u gradskoj strukturi. U drugim zemljama se mnogo ozbiljnije pristupa čuvanju nitratnih filmova, na primer u Rusiji, gde se nalazi najveća kolekcija nitrata, arhiv je udaljen sedamdesetak kilometara od Moskve, opasan bodljikavom žicom i čuva ga naoružano obezbeđenje, dok zaposleni žive u zgradama u blizini zaštićene zone. Možda nije neophodno da sprovedemo ovako ozbiljne mere za čuvanje našeg kulturnog nasleđa, ali je nerazumljivo zašto nisu ispoštovani skromni uslovi zone zaštite koji su dati u raspisu konkursa.

Poruka Češkom investitoru

Investitora iz Češke treba upoznati i sa činjenicom da su 1968. godine nakon okupacije Čehoslovačke od strane Sovjetskog saveza filmovi u toj zemlji zabranjivani. Jugoslovenska kinoteka koja je već tada bila ozbiljna institucija je posedovala kopije filmova iz Čehoslovačke, zahvaljujući njoj su filmovi čehoslovačkog novog talasa mogli da se prikazuju u Beogradu, kada nisu mogli da se vide u ostatku Istočne Evrope. Takođe ovaj fond omogućio bi izradu kopija filmova ukoliko bi oni bili uništeni u matičnoj zemlji pod okupacijom.

Dodatno bih se osvrnuo i na to da valorizacija vitalnosti stabala nije rađena za parcelu u vlasništvu Jugoslovenske kinoteke na prostoru gde je planirana izgradnja novog depoa. U konkursnoj dokumentaciji priložen je projekat depoa koji je uradio Arhitektonski fakultet i za koji je dobijena lokacijska dozvola 2010. godine. Izgradnja novog objekta takođe će uticati na seču više stabala. Obzirom da se odnos prema prirodi značajno izmenio od trenutka izrade projekta, kao i metode čuvanja filmova, treba preistpitati da li postoji bolje rešenje za izgradnju objekta koji je potreban ovoj ustanovi.

Jaki argumenti, ali…

Postoje jaki argumenti zašto je izabrana lokacija na Košutnjaku za čuvanje filmske građe, šuma koja štiti bunkere nije neiskorišćeni prostor već tampon zona zaštite. Ako je argument da se Prostorni plan područja posebne namene izrađuje zbog značaja ustanove kao što je Jugoslovenska kinoteka, onda taj plan treba da bude restriktivniji ka gradnji u ulici Miloja Zakića i da poveća zaštitnu zonu oko bunkera gde se čuvaju filmovi, a sve u skladu sa dobrom praksom iz drugih država. Izgradnja elitnog naselja u Košutnjaku će svakako stvoriti veliku dobit za investitora iz Češke.

Ali da li je vredno rizikovati da se uništi kulturno nasleđe koje se čuva u depoima Jugoslovenske kinoteke, da izbije šumski požar i ugrozi zdravlje stanovnika okolnih naselja?

(Autor je arhitekta i aktivista)

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!