Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Cena radnog sata u Srbiji u 2025. godini iznosila je 12,8 evra i bila je druga najniža u Evropi, među zemljama za koje Eurostat ima podatke. Od Srbije je bila gora jedino Bugarska, ali treba imati u vidu da nisu dostupni podaci za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.
Poređenja radi, radni sat u Bugarskoj koštao je 12 evra, u Rumuniji 13,6 a u Mađarskoj 15,2 evra.
U Hrvatskoj i Sloveniji cena radnog časa iznosila je 18,4, odnosno 29,7 evra, preneo je portal Biznis&Finansije.
Na prvom mestu u Evropi, po statistici Eurostata, nalazi se Island, gde je radni sat koštao 59,3 evra. Slede Luksemburg sa 56,8 i Norveška sa 56,2 evra po radnom satu. Za Švajcarsku nisu dostupni podaci.
Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji iznosila je 34,9 evra u 2025. godini.
U 2025. godini, troškovi rada po satu izraženi u evrima porasli su za 4,1 odsto u EU i za 3,8 odsto u evrozoni, u poređenju sa 2024. godinom.
Unutar evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim zemljama, osim Malte (-0,5 odsto). Najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (+13,1 odsto), Hrvatskoj (+11,6 odsto), Sloveniji (+9,3 odsto) i Litvaniji (+9,2 odsto), dok je najniži bio u Francuskoj (+2,0 odsto) i Italiji (+3,2 odsto), zatim u Španiji, Kipru i Luksemburgu (po +3,5 odsto).
Za zemlje EU van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su u svim zemljama, a najveći porast zabeležen je u Rumuniji (+10,6 odsto), Mađarskoj (+8,9 odsto) i Poljskoj (+8,8 odsto). Najmanji porast je zabeležen u Danskoj (+3,0 odsto).
Stručnjaci i ekonomski izveštaji navode nekoliko ključnih faktora koji u Srbiuji drže cenu rada ispod evropskog proseka.
Najpre, tu je struktura privrede, čiji su veliki udeo radno-intenzivne grana sa niskom dodatom vrednošću, kao što su tekstilna industrija i bazična prerada. Te grane privrede utiču na niži prosek plata u odnosu na visokotehnološke ekonomije.
Pored toga problem je i sa dugom radnom nedeljom, jer radnici u Srbiji rade prosečno 41,3 sata nedeljno, što je među najdužim radnim vremenima u Evropi. To paradoksalno ne prati visoka cena sata, već se duži rad koristi za kompenzaciju niske produktivnosti po satu.
Konačno, na nisku cenu radnog sata u Srbiji značajno utiču i regionalni dispariteti, odnosno velike razlike u platama između Beograda i ostatka Srbije. Tu je i visok disparitet između sektora, pa tako primanja u poljoprivredi ne mogu da se porede sa primanjima u IT sektoru, što dodatno zamagljuje realnu sliku kupovne moći većine građana.
I pored velikog broja otpuštenih u IT sektoru koji je zabeležen početkom 2026. godine, zaposleni u tog grani privrede imaju sve razloge da budu optimistični kada je u pitanju visina njihovih plata, odnosno cena radnog sata.
Kako navodi portal Playroll, softverski inženjer u Srbiji može da računa na prosečnu platu od 350.000 dinara. Pored IT sektora na visoke plate prema pisanju tog portala mogu da računaju i menadžeri proizvoda (oko 420.000 dinara), rukovodioci ljudskih resursa (oko 320.000 dinara) i specijalisti za marketing (oko 200.000 dinara).
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Curenje pola miliona litara nafte kod Siska zaustavilo je transport Janafom, od kojeg zavisi snabdevanje Rafinerije u Pančevu. NIS je zatražio pristup državnim rezervama, a stručnjaci upozoravaju da bi duži prekid mogao da zaustavi proizvodnju u Rafineriji
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
Zbog oštećenja cevovoda na Jadranskom naftovodu obustavljen je transport sirove nafte ka Srbiji, a Rafinerija u Pančevu prilagođava obim prerade. NIS je zatražio i dizel iz operativnih rezervi
Građani bi u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži
Davoru Macuri je zamrznuta imovina. Šta sve poseduje vlasnik „Alta banke“, ali i brojnih drugih biznisa
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
