Za stranku Alternativa za Nemačku sada glasa sve veći broj radnika i radnica, gotovo polovina radnika, odnosno zaposlenog stanovništva koje obavlja fizički rad. I pored činjenice da im program ove stranke ne ide baš u korist
Pokrajinski izbori u Rajnland-Falcu bili su uspeh za Alternativu za Nemačku (AfD). Sa 19,5 odsto osvojenih glasova uspela je i više nego da udvostruči svoj rezultat u poređenju sa izborima pre pet godina.
Pritom je među radnicima čak postala najpopularnija stranka, 39 odsto njih glasalo je za tu delom krajnje desnu stranku, piše Dojče vele.
To postaje trend u Nemačkoj, u poslednje vreme sve više radnica i radnika bira AfD. U uporištima te stranke u istočnoj Nemačkoj ona sada dobija gotovo polovinu glasova radnika, odnosno zaposlenog stanovništva koje obavlja fizički rad. Time oni postaju važan faktor u usponu kontroverzne stranke.
Prema proceni stručnjaka, postoji samo jedan razlog za to što toliko mnogo radnika glasa za AfD: strah od gubitka posla. „AfD podržava i raspiruje brige koje postoje među radništvom“, ukazuje stručnjak za komunikaciju Frank Bretšnajder sa Univerziteta u Hohenhajmu u razgovoru za javni servis SWR.
Višestruke krize uzrokovane ratovima, klimatskim promenama i veštačkom inteligencijom postaju test izdržljivosti za demokratsko društvo – i to ne važi samo za Nemačku.
Kriza Socijaldemokrata
Radnici suočeni s krizama, očigledno sve ređe osećaju da ih predstavljaju etablirane stranke. Oni su u Nemačkoj tradicionalno glasali za Socijaldemokrate (SPD), jednu od najstarijih radničkih stranaka na svetu. Ali čini se da je njeno vreme prošlo. SPD je – uz kratke prekide – već godinama u silaznom trendu.
Analiza izbornih rezultata u Rajnladn-Falcu, koju je sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap, pokazala je da se 71 odsto birača slaže se s tvrdnjom: „SPD danas više ne stoji jasno na strani zaposlenih.“
AfD radi na tome da tu prazninu popuni. Stranka uspešno koristi klišee, recimo one po kojima su zvaničnici drugih stranaka otuđeni od naroda, kaže Frank Bretšnajder. AfD tako npr. poručuje: „Oni gore uopšte nemaju pojma o vašoj životnoj stvarnosti. A mi imamo.“ Bretšnajder zaključuje: „S tom pričom oni delimično uspevaju.“
Foto: AP Photo/Michael ProbstAlis Vajdel, liderka AfD
Zanimljivo je da teme kao što su ekonomija ili socijalna sigurnost imaju u stvari samo drugorazrednu ulogu za radnike prilikom donošenja odluke da glasaju za AfD: oni ne smatraju da je ta stranka kompetentna kada je reč o ekonomskoj politici, socijalnoj pravednosti i stvaranju radnih mesta. To takođe pokazuju izborne analize Infratest dimapa.
Tim biračim mnogo su važnije politika azila i odnos prema izbeglicama, kao i borba protiv kriminala. To su dominantne teme u izbornim kampanjama AfD-a, stranke koja stalno teme kao što su blagostanje i pristupačne stanarine povezuje s temama migracije. Stranka predstavlja useljenike kao pretnju po životni standard Nemaca i time ukazuje na strahove ljudi od pada njihove egzistencije.
Pritom ekonomisti i ekonomske studije pokazuju upravo suprotno i imigraciju shvataju kao važan doprinos očuvanju nemačkog društva blagostanja. Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) u analizi iz 2025. dolazi do zaključka da veća migracija predstavlja ogroman potencijal za snažan rast nemačke ekonomije.
AfD-paradoks – program protiv sopstvenih birača
Šta, dakle, Alternativa za Nemačku nudi nesigurnom nemačkom radništvu u svojim izbornim programima? Malo toga. Tako barem misli predsednik instituta DIW Marsel Fračer. On je u analizi još 2023. zaključio: glavni gubitnici politike AfD-a bili bi njihovi sopstveni birači.
Prema Fračeru, ta stranka zastupa „ekstremno neoliberalnu ekonomsku i finansijsku politiku“ kojom se pre svega planiraju rasterećenja za one s najvišim prihodima i kojom se želi da se smanji uloga države. „U kategoriji socijalne politike nijedna stranka u Bundestagu ne želi veća smanjenja socijalnih davanja od AfD-a“, analizira Fračer.
Istovremeno, stranka traži bliskost s radnicima u Nemačkoj i podržava aktivnosti sindikata Centrum koji je naklonjen AfD-u. On već godinama pokušava da uđe u radničke savete velikih nemačkih automobilskih koncerna. Radnički saveti u Nemačkoj veoma su važni. Ona zastupaju interese zaposlenih, a njihovi glasovi imaju veliku težinu u javnim raspravama.
Sindikat Centrum želi da se profiliše kao desna alternativa tradicionalno više levom industrijskom sindikatu IG Metal. Iako bi izborni uspesi AfD-a mogli da sugerišu drugačije, ti napori sindikata za sada imaju samo umeren uspeh. Centrum je, doduše, uspeo da uđe u radničke savete u pojedinim fabrikama Mercedesa ili Folksvagena, ali na aktuelnim izborima za radnička savete u Nemačkoj za sada nemaju značajnije uspehe. Veliki pobednik ostaje IG Metal.
U borbi za glasove radnika sociolog Klaus Der pre svega poziva političku levicu da se ponovo snažnije poistoveti sa stvarnošću radništva. „Mislim da procenat radnika čija se podrška može povratiti uopšte nije mali“, rekao je Der u intervjuu za berlinski list Tagescajtung. Demokratske stranke morale bi, kaže, da se posvete radnicima.
Međutim, činjenica je i to da se u Nemačkoj sve manje radnika poistovećuje sa svojim preduzećima, čak i u tradicionalnim velikim koncernima kao što su Folksvagen i Mercedes. „Ali postoji nešto s čime se ljudi svuda poistovećuju – na primer sa domovinom“, kaže Der. Zato poručuje levičarskim strankama da bi pojam „domovine“ trebalo da preotmu od Alternative za Nemačku.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
