Porodica

Vanredni lokalni izbori biće održani 29. marta u opštinama Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Sevojno i Smederevska Palanka. Aleksandar Vučić ponovo je pokrenuo ogromnu propagandnu mašineriju u koju su upregnuti apsolutno svi mediji, kompletna Vlada, javna preduzeća i stranačka infrastruktura SNS-a.

Potreba da se obeshrabri svaki pokušaj otpora videla se kod predaje liste, overavanja potpisa, formiranja fantomskih lista, kao i u primerima opstrukcije opozicije i studenata u predizbornim aktivnostima.

Vučić je ponovo nosilac liste u svim opštinama, brutalno krši zakone koristeći funkcionersku kampanju, a osim njega na plakatima i u spotovima nema SNS-a ni u tragovima. Poruka biračima je ista – samo jedan čovek odlučuje o vašoj sudbini i glasate za njega iako će se vašim problemima kao i do sada neuspešno baviti lokalna vlast. Utisak o nezadovoljstvu građana nekim čudom smo videli na RTS-u pri predstavljanju istraživanja u kome nema dobro ocenjenih opština, postoje samo nekoliko manje loših. Nije pomogao ni apel voditelja da ipak malo pogledamo rezultate kroz ružičaste naočare – građani su samo za četiri opštine dali ocene 3 ili 4 u određenim aspektima, ostatak je klimava dvojka.

Foto: Tanjug / Branko Lukić

Shvatio je Vučić da je đavo odneo šalu i zato upotrebljava tešku artiljeriju u svojoj kampanji koja se zove “Srbija je naša porodica”. Odustalo se od obećanja čuda, letećih automobila, Ekspa i ostalih šarenih laža, okrenuo se onome što će mu dati priliku da manipuliše biračima i simbolično odgovori na dve osnovne kritike koje su mu ponavljali studenti: da nije nadležan i da im laže babu.

Čovek koji godinama deli Srbiju na “naše” i “njihove”, seje mržnju prema onima koji ga kritikuju, plaši građane ratom, bedom i koji spočitava onima koji imaju državni posao što se bune oni ili njihova deca, u ovoj kampanji nije prikazao svoju porodicu, već je ta porodica cela Srbija , a on je nekakav pater familijas, poglavar i neupitni autoritet. Glava kuće. Nije u toj porodici ni njegova stranka, od koje se na svim izborima distancira pa lokalne funkcionere ponižava pred građanima i gledaocima u beskonačnim živim prenosima.

Već u prvom spotu predstavljene su ključne poruke. U filmiću vidimo radnika, vozača dostavnog vozila kako se u sumrak vraća kući na periferiji u suburbanom okruženju. Individualno ložište, kuća tek prijavljena u akciji “svoj na svome”, supruga spremila večeru, domaćica uz šporet i oko dece, nezaposlena, deda sedi za astalom, sin piše domaći. Nema preterane bliskosti, nema mnogo emocija, u patrijarhalnoj porodici svi znaju gde im je mesto. Večeraju, srećni što imaju krov nad glavom, on ima posao i nisu gladni. Pogledaju u nebo – eto, vernici su, nadaju se boljem, drže se zajedno za jednim kazanom.

Nema babe! Tradicionalisti će reći da je na onom svetu, nije nemoguće, jer glasaju i sa onog sveta dok se spisak ne ažurira, ali po mom scenariju, babe nema jer je na protestima, pa bih očekivao da pred Dnevnik uleti u kuću sa žutim prslukom, bedževima “pumpaj!” i poviče: “Nemoj da mi lažeš babu!”

Foto: Tanjug / Ana Paunković

Ovo bi bio studentski spot kao kontrakampanja. Do daljeg nema babe.

U drugom spotu Vučić se obraća simpatizerima, ali to se dešava u studiju, tokom snimanja spota za kampanju, pa se pitam da li su gledaoci skapirali da je Vučić snimio spot u kome loži statiste. Ovaj meta-nivo je zadivljujući jer ih je Predsednik koristio, recimo, na svim mitinzima i pri istorijskoj poseti sendvičari u Novom Sadu gde su glumili prolaznike. Em vas lažem, em vas ložim, pa vam otkrijem da su moji simpatizeri zapravo plaćeni statisti.

Taj princip je vidljiv i prilikom obilaska Srbije. Predsednik pije rakiju u Bajinoj Bašti, kolevci klekovače, onda deca, pa lečena deca i na kraju deca koja voze traktor, al’ moraju da paze kad idu u rikverc. Onda penzioneri, klopa se servira tek posle obraćanja da ne zbrišu, do tada samo sokić i escajg.

Posete lokalnim medijima – hm, ne baš uspešne jer je u Kuli na lokalnoj televiziji problem bila niska stolica, kao kod Trampa. Tako je propala najava nove brze saobraćajnice u Bačkoj koja se zove “Smajli” (smeh u studiju). Nije mnogo bolje bilo ni u Čačku kod gospodina koji na Informeru inače jede sline tokom Kolegijuma – ovo je tik koji govori o napetosti – došlo je do demonstracije ispred televizije, upotrebljeno je izuzetno jako policijsko obezbeđenje…

Foto: Tanjug / Rade Prelić

Moj lični favorit je uvek igrokaz “kaži kol’ko kilometara asfaltiranja treba i koja je širina puta”. Molilac zatraži, Vučić ga prvo obeshrabri, pa stavi ruku na čelo, pa nešto računa, onda zove lokalnog šefa iz stranke ili Glišića i kaže: “Za dva dana ćete videti mašine!” Kakva pravno neobavezujuća formulacija, pristanak dostojan Ohridskog sporazuma.

Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina?

Saznali smo i za SNS bunga-bunga žurku na Ubu, a Toni Cetinski je ucenjen jer Glišić ima kompromitujući materijal, cenim da im je Toni na uvce pevao Marširala kralja Petra garda. Zato Era Ojdanić na skupu u Smederevskoj Palanci maksimalno motivisano nastupao, baš kao i analitičar Krstić koji ide po Srbiji, jer ako AV izgubi, ovi će da vešaju.

Sve srećne porodice su dosadne i na isti kalup, a nesrećna je svaka na svoj način, a mi gledamo rimejk Tolstoja u potrazi za babom koja je uz omladinu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!