Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina
Vanredni lokalni izbori biće održani 29. marta u opštinama Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Sevojno i Smederevska Palanka. Aleksandar Vučić ponovo je pokrenuo ogromnu propagandnu mašineriju u koju su upregnuti apsolutno svi mediji, kompletna Vlada, javna preduzeća i stranačka infrastruktura SNS-a.
Potreba da se obeshrabri svaki pokušaj otpora videla se kod predaje liste, overavanja potpisa, formiranja fantomskih lista, kao i u primerima opstrukcije opozicije i studenata u predizbornim aktivnostima.
Vučić je ponovo nosilac liste u svim opštinama, brutalno krši zakone koristeći funkcionersku kampanju, a osim njega na plakatima i u spotovima nema SNS-a ni u tragovima. Poruka biračima je ista – samo jedan čovek odlučuje o vašoj sudbini i glasate za njega iako će se vašim problemima kao i do sada neuspešno baviti lokalna vlast. Utisak o nezadovoljstvu građana nekim čudom smo videli na RTS-u pri predstavljanju istraživanja u kome nema dobro ocenjenih opština, postoje samo nekoliko manje loših. Nije pomogao ni apel voditelja da ipak malo pogledamo rezultate kroz ružičaste naočare – građani su samo za četiri opštine dali ocene 3 ili 4 u određenim aspektima, ostatak je klimava dvojka.
Shvatio je Vučić da je đavo odneo šalu i zato upotrebljava tešku artiljeriju u svojoj kampanji koja se zove “Srbija je naša porodica”. Odustalo se od obećanja čuda, letećih automobila, Ekspa i ostalih šarenih laža, okrenuo se onome što će mu dati priliku da manipuliše biračima i simbolično odgovori na dve osnovne kritike koje su mu ponavljali studenti: da nije nadležan i da im laže babu.
Čovek koji godinama deli Srbiju na “naše” i “njihove”, seje mržnju prema onima koji ga kritikuju, plaši građane ratom, bedom i koji spočitava onima koji imaju državni posao što se bune oni ili njihova deca, u ovoj kampanji nije prikazao svoju porodicu, već je ta porodica cela Srbija , a on je nekakav pater familijas, poglavar i neupitni autoritet. Glava kuće. Nije u toj porodici ni njegova stranka, od koje se na svim izborima distancira pa lokalne funkcionere ponižava pred građanima i gledaocima u beskonačnim živim prenosima.
Već u prvom spotu predstavljene su ključne poruke. U filmiću vidimo radnika, vozača dostavnog vozila kako se u sumrak vraća kući na periferiji u suburbanom okruženju. Individualno ložište, kuća tek prijavljena u akciji “svoj na svome”, supruga spremila večeru, domaćica uz šporet i oko dece, nezaposlena, deda sedi za astalom, sin piše domaći. Nema preterane bliskosti, nema mnogo emocija, u patrijarhalnoj porodici svi znaju gde im je mesto. Večeraju, srećni što imaju krov nad glavom, on ima posao i nisu gladni. Pogledaju u nebo – eto, vernici su, nadaju se boljem, drže se zajedno za jednim kazanom.
Nema babe! Tradicionalisti će reći da je na onom svetu, nije nemoguće, jer glasaju i sa onog sveta dok se spisak ne ažurira, ali po mom scenariju, babe nema jer je na protestima, pa bih očekivao da pred Dnevnik uleti u kuću sa žutim prslukom, bedževima “pumpaj!” i poviče: “Nemoj da mi lažeš babu!”
Ovo bi bio studentski spot kao kontrakampanja. Do daljeg nema babe.
U drugom spotu Vučić se obraća simpatizerima, ali to se dešava u studiju, tokom snimanja spota za kampanju, pa se pitam da li su gledaoci skapirali da je Vučić snimio spot u kome loži statiste. Ovaj meta-nivo je zadivljujući jer ih je Predsednik koristio, recimo, na svim mitinzima i pri istorijskoj poseti sendvičari u Novom Sadu gde su glumili prolaznike. Em vas lažem, em vas ložim, pa vam otkrijem da su moji simpatizeri zapravo plaćeni statisti.
Taj princip je vidljiv i prilikom obilaska Srbije. Predsednik pije rakiju u Bajinoj Bašti, kolevci klekovače, onda deca, pa lečena deca i na kraju deca koja voze traktor, al’ moraju da paze kad idu u rikverc. Onda penzioneri, klopa se servira tek posle obraćanja da ne zbrišu, do tada samo sokić i escajg.
Posete lokalnim medijima – hm, ne baš uspešne jer je u Kuli na lokalnoj televiziji problem bila niska stolica, kao kod Trampa. Tako je propala najava nove brze saobraćajnice u Bačkoj koja se zove “Smajli” (smeh u studiju). Nije mnogo bolje bilo ni u Čačku kod gospodina koji na Informeru inače jede sline tokom Kolegijuma – ovo je tik koji govori o napetosti – došlo je do demonstracije ispred televizije, upotrebljeno je izuzetno jako policijsko obezbeđenje…
Moj lični favorit je uvek igrokaz “kaži kol’ko kilometara asfaltiranja treba i koja je širina puta”. Molilac zatraži, Vučić ga prvo obeshrabri, pa stavi ruku na čelo, pa nešto računa, onda zove lokalnog šefa iz stranke ili Glišića i kaže: “Za dva dana ćete videti mašine!” Kakva pravno neobavezujuća formulacija, pristanak dostojan Ohridskog sporazuma.
Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina?
Saznali smo i za SNS bunga-bunga žurku na Ubu, a Toni Cetinski je ucenjen jer Glišić ima kompromitujući materijal, cenim da im je Toni na uvce pevao Marširala kralja Petra garda. Zato Era Ojdanić na skupu u Smederevskoj Palanci maksimalno motivisano nastupao, baš kao i analitičar Krstić koji ide po Srbiji, jer ako AV izgubi, ovi će da vešaju.
Sve srećne porodice su dosadne i na isti kalup, a nesrećna je svaka na svoj način, a mi gledamo rimejk Tolstoja u potrazi za babom koja je uz omladinu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ministarki državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežani Paunović trajno je zabranjen ulazak na teritoriju Kosova. Razlog? Njen žal za propuštenom šansom za etničko šišćenje
Janik Siner lako je savladao Novaka Đokovića 6:4, 6:4, 6:4 i plasirao se u finale Vimbldona. Svetski broj jedan dominantnom predstavom došao je na korak do odbrane titule
Muzički svet ostao je bez jednog od najprepoznatljivijih glasova osamdesetih. Boni Tajler, pevačica čija je karijera trajala više od pet decenija, preminula je u 75. godini nakon zdravstvenih komplikacija
Zašto Vučević Novosadski bez srama i blama javno iznosi ogavne neistine? Zbog čega Vučić satire ono malo pretekle vladavine prava staljinističkom aferom “simuliranje zvučnog topa”? I kako bivši šef beogradske policije postaje žrtva lošeg kafanskog društva
Frojd je naveo priču o ženi koja, gotovo deset godina po završetku rata, i dalje čeka pismo u kojem će stajati da se njenom sinu nije desilo ništa i da samo što nije stigao kući. Njegova poenta je da ta majka odbija da vidi promenu u spoljašnoj realnosti. Problem je, međutim, komplikovaniji – mi svi nekada čekamo neko unutrašnje pismo da nam potvrdi da se u našoj unutrašnjoj realnosti ništa nije promenilo: “Znam da svi kažu kako je nemoguće imati savršeno detinjstvo, ali moje je stvarno bilo savršeno”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
