Beogradu potrebna gradska policija: Bezbednost prestonice traži izmene zakona

Beograd danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti javne bezbednosti, zbog čega je neophodno formiranje gradske policije i izmene Zakona o glavnom gradu i Zakona o unutrašnjim poslovima, ocenjeno je na tribini nedeljnika Vreme „Beograd, pa malo je i naš“, posvećene bezbednosti u prestonici.

Učesnici tribine su ukazali da grad Beograd praktično nema ovlašćenja u oblasti javnog reda i mira, borbe protiv kriminala i bezbednosti građana.

Grad bez nadležnosti za bezbednost

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ocenio je da je takva situacija neobična za jednu evropsku prestonicu.

„To je neverovatno. Grad nema nikakve nadležnosti u toj oblasti, a istovremeno vidimo pojavu privatnih službi obezbeđenja koje se pozivaju na zakon o privatnom obezbeđenju. Zamenica gradonačelnika i gradonačelnik tvrde da sistemima upravljaju licencirani operateri, ali javnost ne zna ko su ti ljudi“, rekao je Jovanović.

On je posebno problematizovao sistem video-nadzora u školama i vrtićima, za koji kaže da se nalazi u „sivoj zoni“, dok se finansiranje vodi kao službena tajna u okviru projekta „Beograd – pametan grad“.

„Zbog toga je gotovo nemoguće doći do ugovora ili bilo kakvih informacija o tim sistemima“, naveo je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, Beograd bi morao da dobije neku vrstu gradske policije po uzoru na druge velike evropske metropole. Beograd danas ima komunalnu policiju i posebnu jedinicu komunalne policije, takozvane Bele, ali nema zasebnu gradsku policiju.

Takva policija, kako je rekao Jovanović, ne mora biti izdvojena iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ali bi imala posebna ovlašćenja u odnosu na druge policijske uprave, bila bi usko povezana sa borbom protiv kriminala u prestonici i odgovarala bi gradskim odbornicima.

„To se može relativno lako uraditi izmenama Zakona o glavnom gradu i Zakona o unutrašnjim poslovima“, rekao je Jovanović.

Bezbednost sve češće tema u javnosti

Tribina je bila posvećena bezbednosti u glavnom gradu, temi koja poslednjih godina sve češće dolazi u fokus javnosti.

Dok su u medijima sve prisutnije vesti o bombaškim napadima na ugostiteljske objekte i sukobima u kriminalnom miljeu, grad i država, kako je ocenjeno, nisu ponudili jasne odgovore na ove incidente. Istovremeno, širom grada postavlja se sve veći broj nadzornih kamera, među kojima su i one sa softverima za prepoznavanje lica.

Zbog svega toga, ocenili su učesnici tribine, otvara se pitanje gde je granica između neophodne kontrole i ugrožavanja privatnosti građana, da li je Beogradu potreban novi bezbednosni aparat ili je problem u primeni postojećih zakona i u kojoj meri je bezbednost građana postala političko pitanje.

Foto: Vreme

„Sukobi klanova prelili se u Beograd“

Šef odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije u Skupštini Beograda Miloš Pavlović ocenio je da je bezbednosna situacija u gradu ozbiljno narušena zbog organizovanog kriminala i veza između kriminalnih grupa i političke vlasti.

Prema njegovim rečima, taj proces može se pratiti kroz nekoliko faza od 2014. godine.

„Prva faza bilo je prelivanje sukoba kriminalnih klanova iz regiona u Beograd. Tada smo imali pucnjave u restoranima i kafićima, obračune na ulicama i dizanje automobila u vazduh. Druga faza bila je odgovor vlasti formiranjem takozvanog beogradskog klana – ćelije koja je trebalo da bude odgovor na te sukobe“, rekao je Pavlović.

Treća faza je, kako je naveo, situacija kojoj danas svedočimo – sukobi različitih kriminalnih grupa iza kojih, prema njegovim rečima, stoje pojedini funkcioneri vlasti.

„Određeni funkcioneri SNS-a, zbog bliskosti sa kriminalom, opredelili su se za određene klanove i među njima dolazi do sukoba. Primer za to je zaplena pet tona marihuane u Konjuhu“, rekao je Pavlović.

On tvrdi da su pojedini predstavnici državnog aparata neraskidivo povezani sa kriminalom i da kriminalce koriste za dolazak i opstanak na vlasti, razbijanje demonstracija, napade na studente i opoziciju, kao i za pranje novca.

„Ova vlast je direktno povezana sa kriminalom, predstavnici ove vlasti su direktno povezani sa kriminalom i oni ih koriste isključivo za opstanak na vlasti. Institucije su u autokratskom, diktatorskom režimu zaposednute. Odgovornost za sve ovo treba tražiti u političarima koji upravljaju državom“, ocenio je Pavlović.

Centralizacija nadzora

Stručnjak za digitalnu bezbednost Šer fondacije Filip Milošević upozorio je na još jedan problem – povezivanje različitih sistema kamera u jedinstvenu mrežu nadzora.

„Postoji sistem kamera koji je privatni nadzor, koji nažalost polako može da se spoji sa ovim sistemom. Zajedničko za njih je da su sve jako kvalitetne, da imaju dobru optiku, da mogu da vide i prepoznaju lica bez svetla i generalno su dobrih karakteristika. Nije se štedelo, potrošeno je dosta para“, rekao je Milošević.

Prema njegovim rečima, problem nije samo u kvalitetu opreme već u centralizaciji sistema.

„Svi snimci završavaju u jednom skladištu gde se potom radi analiza. Ključno pitanje je ko koristi te podatke“, naveo je.

Iako, kako kaže, nema dokaza da se u praksi koristi softver za prepoznavanje lica, zakon to trenutno ne dozvoljava, ali policija i bezbednosne službe raspolažu tehnologijom koja to može da omogući.

„Jedan od motiva za ovakav sistem može biti i zastrašivanje građana. Čak i ako se tehnologija ne koristi, ljudi će imati osećaj da su stalno pod nadzorom i mogu se uplašiti da izađu na protest“, rekao je Milošević.

„Obrnuta stvarnost“

Novinar nedeljnika „Radar“ Vuk Cvijić ocenio je da se u Srbiji danas živi u, kako je rekao, „obrnutoj stvarnosti“, u kojoj su profesionalni novinari, aktivisti i kritičari vlasti izloženi stalnim pritiscima.

„Otvorena je sezona lova na novinare, aktiviste i sve koji pokušavaju da rade svoj posao profesionalno – čak i unutar policije i tužilaštva“, rekao je Cvijić.

On je ukazao i na biografije pojedinih ljudi koji danas vode ključne institucije.

„Šef beogradskog Višeg javnog tužilaštva, koji sprovodi taj para-pravni progon kritičara vlasti, bio je sanitarni inspektor. Novi načelnik Uprave kriminalističke policije bio je diler automobila“, rekao je Cvijić.

Prema njegovim rečima, upravo takve biografije karakterišu one koji danas progone kritičare vlasti, dok novinari i istraživači, kako kaže, stoje iza svog profesionalnog rada.

„Te pretnje govore u kakvom društvu živimo. Ali meni su, profesionalno gledano, i potvrda da radimo dobar posao – i da je društvo u ozbiljnom problemu“, rekao je Cvijić.

Ovo je bila prva u nizu tribina iz serijala „Beograd, pa malo je i naš“, koje organizuje nedeljnik Vreme o ključnim pitanjima života u glavnom gradu. Tribina je održana u Prostoru Miljenko Dereta.