Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Poruke građanima Jorgovanke Tabaković, guvernerke Narodne banke Srbije, ne poklapaju se sa izveštajima njene matične kuće, ali ni drugih finansijskih institucija u zemlji.
Prema najnovijem izveštaju NBS-a iz februara 2026, Srbiju očekuje veća inflacija ove godine u odnosu na prethodnu, koja podrazumeva rast cena. Stopa inflacije biće četiri odsto do kraja godine, kao direktna posledica prestanka važenja državne Uredbe o ograničenju marži, poznatije kao Vučićeve marže.
Ipak, Tabaković je na predstavljanju „Izveštaja o inflaciji – februar 2026″, koji je Izvršni odbor NBS-a usvojio 12. februara, rekla da se ne očekuje da inflacija sa sobom povuče i značajan skok cena na rafovima.
„Zaista ne očekujem da neko sebe dovede u situaciju da promet robe dovodi sa višom cenom na zadovoljavajući nivo, a ne većim obrtom. Možda nešto sitno, ali zaista ne očekujemo i zajedno ćemo raditi da do toga ne dođe“, tvrdi prva žena Centralne banke zemlje.
Ipak, ekonomista Saša Đogović za „Vreme“ objašnjava da nema dileme da će doći do „otopljavanja cena na rafovima“, što predviđanje inflacije koje je dao NBS – i podrazumeva. Jer, u izveštaju se „lepo“ kaže da je januarska međugodišnja inflacija iznosila 2,4 odsto, ali se očekuje njen rast na četiri odsto do kraja godine, kao posledica prestanka važenja Uredbe o ograničenju marži.
„U pitanju je prirodni tok stvari“, govori Đogović. „Država je prošle godine administrativnim merama držala cene hrane da ne porastu još više. Uredba je više puta menjana i sada će svi njeni uticaji nestati.“
Kao rešenje da se zauzdaju cene u radnjama, guvernerka je napomenula da će novi Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama doprineti da se marže ne vrate na nivo pre donošenja uredbe.“
U Uredbi države, ipak, treba razlikovati deo koji se odnosi na ograničenje marži, koje traje do marta 2026, ali i ograničenje nabavnih cena hrane, koje je već ukinuto, a o čemu je „Vreme“ prvo izvestilo.
„Čak i da novi Zakon, o kojem država govori, onemogući da trgovci povećaju marže, nabavne cene su porasle, a zakonska regulativa se time ne bavi. Tako, i sa ovim maržama, dobićemo poskupljenja“, dodaje Đogović. „Na inflaciju i poskupljenje cena hrane još će do kraja godine uticati i poskupljenje struje u poslednjem kvartalu, ali i povećanje akciza i rast cena komunalnih usluga.“
I finansijski stručnjaci Rajfajzena predviđaju veću inflaciju i to 4,1 odsto na godišnjem nivou, koju povezuju sa prestankom važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta 2026.
„Ostajemo pri našoj projekciji inflacije od 4,1 odsto na godišnjem nivou, uz podršku prestanka važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta“, stoji u izveštaju Rajfajzena.
Iz ove institucije još kažu da ne očekuju prosečnu poljoprivrednu sezonu, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina. Negativno bi na cene u Srbiji moglo da utiče i, dodaju, pravilo zadržavanja u Evropskoj uniji, koje bi moglo da utiče na poskupljenja uvoza robe. Ipak, ostavili su mogućnost da EU prilagodi ovu uredbu za transportni sektor.
„Pretpostavljamo da će se prodaja naftne kompanije NIS mađarskom MOL-u materijalizovati i samim time da neće imati inflatorni uticaj. Svakako, doza opreznosti ostaje, dok se ne vidi i konačan ishod“, dodaje se u izveštaju Rajfajzena.
I oni su pomenuli da NBS tvrdi da će „donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi, doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja uredbe.“
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
Preduzeće EXPO 2027 d.o.o. predlaže postavljanje panoramskog balona u parku Ušće kako bi posetiocima omogućilo jedinstven pogled na grad. Predlog odluke biće razmatran 27. februara u Skupštini Beograda
Šta je investicioni fond "Vista rika" blizak vlasti, zbog koga režim maltretira Danijelu Maletić i ko su njegovi najpoznatiji investitori?
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
