Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Nije reprezentativno, ali može da posluži da se oslušne puls kritičke javnosti – ovih dana je 10 odsto čitalaca našeg njuzletera Međuvreme navelo da vlast sigurno pada na izborima, dok 47 odsto misli da postoji šansa.
Njih 8 odsto misli da je trenutak prošao, a 35 odsto da nema šanse jer vlast ne bi priznala poraz.
Došao je pikantan trenutak – neumereni optimizam od prošle godine ne postoji, ali je rano za bilo kakav očaj. Studentski pokret, vučni konj otpora i nosilac nade, nalazi se između zamerki dela javnosti što ne sarađuje sa opozicijom i režima koji bije i lomi.
To je naslovna tema novog broja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (19. februar).
Moglo bi se ispostaviti, piše Jovana Gligorijević u uvodnom tekstu, da su i studentski pokret i burna prošla godina samo jedna faza u rušenju režima – možda ne poslednja.
„Takvi procesi retko imaju jasan početak i još ređe rasplet; oni se odvijaju u talasima, kroz prividne zastoje, pogrešna očekivanja i povremene iluzije da je ‘ovo to’.“
Ključ uspeha, piše, ionako ne leži u tome da studenti ili neko drugi budu idealni. „Leži u nečemu daleko jednostavnijem i istovremeno težem: u bezuslovnom otkazivanju podrške Aleksandru Vučiću“, piše. „Autokratski režimi ne opstaju zato što su voljeni, već zato što su tolerisani.“
U članku Ivana Milenkovića se bavimo (ne)saradnjom studenata i opozicije. Ovi prvi su procenili da su ovi drugi balast.
Za imidž opozicije je, kaže nam istoričar Dragan Popović, odgovoran režim, ali i neki opozicionari koji su dugo u politici.
„Mislim da je zahtev da studentska lista bude bez prepoznatljivih političara sasvim očekivan i da bi teško mogao da se zamisli drugačiji scenario. Ako je ključni cilj rušenje autokratije, to ne sme da se izgubi iz vida i taktika mora tome da bude podređena“, kaže on.
Ekonomista Sava Tatić veruje da recept uspeha u najširem „narodnom frontu“. „Treba staviti sve na jedinog konja koji je sposoban da pobedi u trci. A taj konj je, jasno, studentski. Politička žrtva i nije tako velika kolikom se čini.“
Dok sve to traje, predsednik Aleksandar Vučić i njegov režim primenjuju silu. Ali prvo čovek je zaklonjen, čak i kada se u Novom Sadu pojavi da krišom pojede sendvič, piše Nedim Sejdinović.
„Skoro da je opšte mesto da su totalitarni vladari, koji se propagandno predstavljaju kao veliki junaci, zapravo prilično strašljive individue. Zauzvrat, stalno govore o svojoj snazi, odlučnosti i hrabrosti i ličnom heroizmu, istovremeno se okružujući desetinama slojeva superlojalista.“
Sve ove i druge članke, kolumne i intervjue čitajte u paklenom broju „Vremena“ koji je na kioscima. Ili se, još bolje, odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje
Ne sme da nas iznenadi ako se ispostavi da je i studentski pokret i cela 2025. samo jedna faza u rušenju autokratskog režima. Mesecima se mnogo govori o bezuslovnoj podršci studentima, da li su dovoljno artikulisani, dovoljno politički zreli, dovoljno “ovakvi” ili “onakvi”... Ali nije to ključ uspeha ovog procesa. Ključ uspeha je bezuslovno otkazivanje podrške Aleksandru Vučiću
Kada će poljoprivrednici dočekati da ne moraju da traže pravdu na ulici i prosipaju mleko? Zbog čega se vlast ne bavi domaćom proizvodnjom od koje živi čak milion stanovnika Srbije? I zbog čega režim tvrdi da ne može ništa da uradi – što nije ni blizu istini – dok se gazdinstva po Srbiji gase
“Bez povratka kredibiliteta i poverenja građana, nijedna stranka nema šansu na izborima”, kaže za “Vreme” istoričar Dragan Popović. Po ekonomisti Savi Tatiću, “treba staviti sve na jedinog konja koji je sposoban da pobedi u trci. A taj konj je, jasno, studentski”
Skoro da je opšte mesto da su totalitarni vladari, koji se propagandno predstavljaju kao veliki junaci, zapravo prilično strašljive individue. Zauzvrat, stalno govore o svojoj snazi, odlučnosti i hrabrosti i ličnom heroizmu, istovremeno se okružujući desetinama slojeva superlojalista
Oni koji je poznaju kažu da je “plaćeni ubica” novinarstva na direktnoj vezi sa Vučićem. Oni koji će je tek upoznati, kao direktorku RTS-a, boje se da će javni servis pasti još niže. Da li će, posle seče glava na B92 i dubioznog posla sa Tanjugom, ovo biti nova uloga Manje Grčić u glajhšaltovanju medija
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
