Naftna kriza: Pola zemlje staje i pitanje je kako dalje

Kubanske porodice vratile su se na ugalj i drva kako bi skuvale obrok, a radna sedmica u većini mesta traje četiri dana. Univerziteti sve manje drže uživo predavanja, na autobuskim stanicama nema nikoga – jer autobusi jednostavno ne idu.

Sve polako staje na Kubi, usled duboke energetske krize izazvane blokadom nafte, koju je napravio direktno Donald Tramp.

„Dani Kube su odbrojani”, izjavio je Tramp, uz obrazloženje da je onemogućio Kubi oko 40.000 barela crnog zlata, koju je zemlja dobijala iz Venecuele, jer se navodno na Kubi kriju teroristi Hamasa. Nikakve dokaze za ovakve tvrdnje priložio nije.

Hitan plan

Zemlja se upala u najveću naftnu krizu u poslednjih nekoliko decenija, pogotovo što je Tramp zapretio i svima koji bi Kubi uskočili i dali naftu, poput Meksika. Direktno im je pripretio sankcijama, pa su se i oni povukli. Kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel za početak je te mere nazvao „fašističkim, kriminalnim i genocidnim“.

Kubanska vlada je nedavno izložila hitne mere osmišljene da zaštite osnovno funkcionisanje države i racionalizuju snabdevanje gorivom za ključne sektore. Rukovodstvo je upozorilo da međunarodne avio-kompanije više neće moći da snabdevaju gorivom u zemlji zbog stalne nestašice goriva za avione.

Er Kanada je potom otkazala sve letove za ostrvo, iako je avio-kompanija saopštila da će u narednim danima vratiti kući oko 3.000 putnika koji su već u zemlji.

Javili se Rusi

Iako mnogi mediji pišu da Kuba na ovaj način može da funkcioniše manje od mesec dnaa, iz Rusije su se tek naknadno javili da kažu da aktivno razmatraju kakvu pomoć mogu da ponude Kubi usred pogoršanja energetske krize.

Očekuje se da će Rusija snabdevati Kubu naftom kao deo „humanitarne strategije“, objavio je provladin list Izvestija. Ruska ambasada na Kubi rekla je Izvestiji da se „koliko znaju, očekuje da će Rusija u bliskoj budućnosti snabdevati Kubu naftom i naftnim derivatima kao humanitarnu pomoć“.

Ne gaje nadu

„Tramp je lud – po svaku cenu želi da nam oduzme i vazduh za disanje. A onaj drugi je još fanatičniji kada je reč o Kubi“, rekla je Aleida iz Havane za Dojče vele, aludirajući na američkog državnog sekretara kubanskog porekla Marka Rubija. On se smatra jednim od glavnih zagovornika politike „maksimalnog pritiska“ na Venecuelu i Kubu. „Samo čekamo da vidimo šta će se još dogoditi“, kaže Aleida, vidno zabrinuta.

„Ponekad mislim da će nas Tramp napasti, a ponekad da nas ipak neće pustiti da potonemo kako bi se onda predstavio kao spasitelj“, kaže 21-godišnja službenica Rejčel iz glavnog grada Kube i dodaje da očekuje da će svakodnevni život postati još teži.

„Tramp šteti nama običnim ljudima, a ne vladi“, kaže Ramon. Šezdesetogodišnjak radi kao taksista i živi od turizma – koji je prošle godine dodatno opao. Benzin se sada može dobiti samo za devize i nakon višesatnog čekanja u redovima na tzv. „dolarskim pumpama“. Isključenja struje od deset do 15 sati dnevno postala su uobičajena i u Havani. Zemlja trenutno proizvodi samo oko 40 odsto potrebne električne energije. Ipak, uprkos Trampovim carinskim pretnjama, život u Havani naizgled ide svojim tokom.

To potvrđuje i Bert Hofman za Dojče vele, vodeći istraživač u nemačkom GIGA institutu za latinoameričke studije, koji se trenutno nalazi u Havani. „Postoji veliko iščekivanje. Živimo u nekoj vrsti ’kriznog normaliteta’ – život ide dalje. Nestanci struje su učestaliji, benzina je manje, ali sve se pogoršava postepeno. Na ulicama i dalje ima saobraćaja“, kaže Hofman. No, reč je o varljivoj normalnosti, jer zemlja „nema nikakvu perspektivu da dobije naftu“.

Kontakti nisu pregovori

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum ponudila se i kao posrednica u mogućim razgovorima između Vašingtona i Havane, iako uopšte nije jasno o čemu bi se pregovaralo. Na saslušanju u Senatu u januaru američki državni sekretar Rubio otvoreno je dao do znanja da teži promeni režima.

Za razliku od Venecuele, Kuba ima manje ekonomski, a više simbolički značaj. To karipsko ostrvo simbolizuje otpor Monroovoj doktrini i američkom zahtevu za dominacijom na zapadnoj hemisferi. „To je otvoreni račun“, kaže Hofman. „U Vašingtonu imaju osećaj da sada drže sve adute i da je došao trenutak da Kuba kapitulira, šta god to konkretno značilo.“ Zato je teško zamisliti „oko kojih bi se tačaka kubansko rukovodstvo moglo dogovoriti s Trampom i Rubiom“.

Tramp je poslednjih dana tvrdio da njegova vlada vodi razgovore s kubanskim rukovodstvom. Havana je to demantovala – postoje kontakti, ali ne i dijalog. Zamenik kubanskog ministra spoljnih poslova Karlos Fernandes de Kosio izjavio je u utorak u intervjuu za špansku novinsku agenciju EFE da su „razmenjene poruke“, ali da bi „bilo pogrešno reći da se pripremaju bilateralni pregovori“. Havana je više puta javno izrazila spremnost na razgovore sa SAD-om „na ravnopravnoj osnovi“.

Suočen s naftnim embargom, De Kosio je priznao da njegova zemlja ima „ograničene opcije“. Najavio je hitni plan koji će „narednih dana“ biti predstavljen stanovništvu. On će biti „težak za vladu i veoma težak za stanovništvo u celini“.

U međuvremenu je ambasador Rusije na Kubi, Viktor Koroneli, uputio jasnu poruku. Kako prenosi Rojters, diplomata je u intervjuu za rusku agenciju RIA Novosti naglasio da Moskva planira i dalje da isporučuje naftu Kubi. „Ruska nafta je poslednjih godina više puta isporučivana Kubi. Polazimo od toga da će se ta praksa nastaviti“, rekao je Koroneli.