Šta nam osta’ od “Vašington posta”

Početkom februara menadžment “Vašington posta” doneo je odluku da otpusti više od trećine svojih novinara, trista od osam stotina, prema nekim spoljašnjim procenama. Iako je u obraćanju redakciji ponudio mnogo razloga, objašnjenje se svelo na jednu rečenicu glavnog urednika Meta Mareja – nismo se prilagodili načinu na koji ljudi danas prate vesti.

Da je nešto slično rekao pre desetak godina, razumeli bismo da je đavo interneta došao po svoje, kao što se to tada masovno dešavalo štampanim medijima. Ali “Vašington post” bio je primer medija koji se fenomenalno digitalizovao i u tom procesu nije bilo bez značaja što ih je 2013. kupio Džef Bezos, vlasnik Amazona i jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Sada mnogi ogorčeno govore kako je petogodišnje gubitke “Posta” mogao da pokrije da nije kupovao novu jahtu, a zapravo mu samo daju za pravo.

Bezos je biznismen koji razume značaj i uticaj medija, ali i granicu do koje se gubici tolerišu. I jahta i novine su tek pokazni simboli njegovog uspeha merenog bogatstvom, nastalog upravo na sposobnosti da se prilagodi tržištu bolje od drugih. Sada redakcija treba da se prilagodi.

Za one koji vole da uče na tuđim greškama i nevoljama vrlo je interesantno šta je prvo otišlo pod mač. Praktično su ukinute sportska sekcija i pregled knjiga (Book Reviews), kao i nekoliko dopisništava po svetu. Najteže je u novinarskoj javnosti primljeno otpuštanje reportera koji su u tom trenutku bili na terenu u Ukrajini i Bliskom istoku.

Logika medijskog biznisa danas govori sledeće. Sportske strane gube čitaoce koji rezultate radije nalaze na specijalizovanim aplikacijama od kojih im stižu i željene notifikacije, dok kontekst dobijaju na nezavisnim podkastima i blogovima.

Za razliku od sporta kojem popularnost samo raste, s knjigama je situacija mnogo teža. Publika ih sve manje čita, samim tim se i broj zainteresovanih za književnu kritiku smanjio ispod granice isplativosti. Odnosno, za knjige su zainteresovani samo ozbiljni čitaoci, oni masovni su prešli na telefonsko “štivo”. Književna kritika takođe će naći “drugu kuću”, to tržište nije atraktivno kao sportsko, ali ima svoj potencijal odnosno nišu. Mi, stariji, primetićemo da je Amazon pre trideset godina počeo kao onlajn knjižara, ali danas je procenat udela prihoda od prodaje knjiga tamo jednocifren.

Ukidanje dopisništava ukazuje na to da pretplatnici “Vašington posta” pre svega prate ono što se događa u njihovoj zemlji i da su skupi troškovi prisustva po svetskim žarištima prilično beskorisni. Takođe, “Post” je teško podneo posledice odluke da na prošlogodišnjim predsedničkim izborima ne podrži Kamalu Haris, kako se očekivalo, što je dovelo do otkazivanja oko dve stotine hiljada pretplata, praktično deset odsto publike. Taj gubitak nije pokriven novim prihodima, a evo i zašto.

Najveći udar na poslovanje izvršila je veštačka inteligencija. Poslovni model medija donedavno se bazirao na pretrazi. Ukucate u Gugl šta vas zanima i dobijete najpre tekst “Vašington posta” na tu temu jer je odlično optimizovan za pretragu. A tekst prate reklame koje finansiraju poslovanje medija. Stvari su se od skoro promenile. Sada Guglu postavljate pitanje, a umesto da vas uputi na tekstove gde se krije odgovor, veštačka inteligencija vam ga sumira u nekoliko rečenica. Nema klikova, nema prihoda od reklama za medije.

Ostaje bitka za pretplatnike kao jedini stabilan izvor prihoda, ali to zahteva profilisanu uređivačku politiku. U slučaju “Posta”, podrazumeva veću distancu u odnosu na aktuelnu američku administraciju, što je suprotno trenutnom interesu vlasnika. Istom onom koji je 2017. godine u zaglavlje lista uneo slogan “Demokratija umire u mraku”. Tada se mislilo da je to moto, a ne vest.