Gde se deo cirkus? U Srbiji se jedva još može videti, a i to što ima preživljava na entuzijazmu pojedinaca
Sećate li se cirkusa? To je ono sa lavovima, akrobatama i klovnovima. Ima manjež u sredini, miriše na štalu i šećernu vunu. Vole deca, vole odrasli.
Ali danas cirkuski karavani skoro da su nestali sa srpskih drumova. Imamo mi druge „cirkuse“, klovnova koliko hoćeš, imamo i šatore… ali prave cirkuse, slabo.
Milan Manić, cirkuski umetnik iz organizacije „Cirkusfera“ koja se bavi razvojem savremenog cirkusa u regionu, kaže da, kad cirkusa bude, onda ima i publike. Ulaznice budu rasprodate, doduše nisu to ogromne šatre.
„Reperotar cirkusa u Srbiji danas nije preterano raznolik, publike jasno ima manje nego nekada u vreme tradicionalnih cirkusa“, priča Manić za Međuvreme.
Cirkobalkan jedini je festival cirkusa u Srbiji. U septembru je održan po 13. put u Ciglani, na Slanačkom putu u Beogradu. Cene ulaznica kretale su se od 800 do 2000 dinara. Ali, takvi događaji su retkost.
„Cirkusfera“ i tim festivalom i školicom za decu i mlade pokušava da podigne popularnost. Ali, teško se živi.
„U društvu gde je kultura poslednja rupa na svirali, cirkus nije priznat, nije finansiran dovoljno od strane kreatora kulturne politike i to je decenijski problem. Najveća finansijska podrška cirkusu u Srbiji jeste zapravo – država Francuska“, ističe Manić.
Neko bi sad mogao da pita – kakve veze ima cirkus sa kulturom? Ima, itekako. Cirkus danas zna da bude ozbiljniji, više je kao varijete, kombinacija akrobatike, teatra i muzike.
„Cirkus je danas više aktivistički i kritički nastrojen. Nekada je jednostavno bio spektakl za zabavu koji smo svi voleli da gledamo“, dodaje naš sagovornik.
Ako je danas cirkus egzotika, u doba Jugoslavije bio je potpuno druga priča.
Neku vrstu procvata šezdesetih godina poveo je beogradski Cirkus Adria, vladar jugoslovenskih karavana. Adria je imao preko 150 zaposlenih, ogromne šatore i životinje, koje su bile centralni deo programa.
Danas je od Adrie ostao – mali luna-park na Kalemegdanu.
„Danas na prostoru bivše Jugoslavije gotovo da nema cirkusa, u Srbiji ih ima par, pre svega porodičnih. Porodični cirkusi se dosta muče, nemaju sredstva, nemaju životinje, mnogo je teško zaista“, ističe Manić.
Pre petnaestak godina cirkus je zadobio tehnički nokaut – razumljiv doduše. U zakonu o zaštiti životinja u Srbiji navedeno je da divlje životinje ne smeju biti korišćene u nastupima.
Lavovi, tigrovi, slonovi, majmuni, zmije, krokodili i druge egzotične vrste koje su se dresirale za nastupe bile su zabranjene pa su neki cirkusi i prestali da rade.
„To je bio veliki udarac za cirkuse. Pored akrobata i žonglera, glavna atrakcija bile su životinje. Kad njih više nema smanjuje se i popularnost cirkusa, čak i danas brojni cirkusi u svetu pate od toga“, zaključuje Manić.
Šou je manji, ali je i dalje tu, u porodičnoj varijanti. I kao mnogo toga u Srbiji, preživljava na entuzijazmu pojedinaca.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Pred gotovo praznim tribinama, najbolje evropske vaterpolo reprezentacije, ovih dana u Beogradskoj areni bore se za novu titulu. Zašto su tribine prazne osim kad igra Srbija
Retki primerak stripa u kojem je debitovao Supermen prodat je za rekordnih 15 miliona dolara. Zanimljivo je da je ovaj strip pre više od dve decenije ukraden iz privatne kolekcije Nikolasa Kejdža
U Beogradskoj areni, najbolje evropske vaterpolo reprezentacije narednih 10 dana boriće se za titulu šampiona na Evropskom prvenstvu
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel (Mike Michel) izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine, kada će SBB kao pravno lice prestati da postoji, a poslovanje će se nastaviti kroz Yettel.
Iako u Njujorku ništa nije zaista čudno, ipak, suve šljive punjene orasima, u kombinaciji sa pilećom džigericom umotanom u slaninu, nadilaze uobičajenu ponudu Menhetna
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
