Koliko se zaista „živi“ tradicijа badnjaka, ako je prihvatljivo da za Božić odete do spomen-parka da posečete hrast? Kako se Srbija srozala dotle da mora da moli građane da u tom pohodu zaobiđe Šumarice? To je, znate, tamo gde su Nemci streljali đake
Ustanova Spomen-park „Kragujevački oktobar“ uputila je apel svim sugrađanima da, u duhu Božića, praznika mira, zajedništva i poštovanja, pokažu odgovornost prema prirodi i memorijalnom prostoru u Šumaricama.
„U susret Badnjem danu, molimo građane da se uzdrže od seče mladih hrastovih stabala i da za badnjak koriste isključivo manje grane odraslih stabala, kako bismo zajedno sačuvali naš Spomen-park od neplanske i neprimerene seče i očuvali njegov prirodni izgled“, navodi se u apelu Ustanove Spomen-park „Kragujevački oktobar“.
Oni podsećaju da je Memorijalni kompleks Spomen-park „Kragujevački oktobar“ prostor trajnog sećanja na žrtve streljane 21. oktobra 1941. godine, mesto tišine, poštovanja i opomene.
Kako je Srbija dogurala dotle da je potreban apel da se ne seče drveće u spomen-parku, na mestu gde su streljani đaci, toliki ljudi, od kojih su, što je mnogima posebno važno, velika većina Srbi, za „Vreme“ objašnjavaju istoričari Dubravka Stojanović i Srđan Milošević.
Stojanović kaže da je takva situacija uopšte ne čudi.
„U ovoj zemlji se već duže od 40 godina sistematski revidira istorija Drugog svetskog rata“, kaže Stojanović.
Navodi da je to počelo u književnosti, pa pozorištu, zatim u medijima i istoriografiji, da bi se na kraju formalizovalo zakonima i sudskim rehabilitacijama kolaboranata.
„Bilo je potrebno da se toliko decenija posle završetka rata poraze pobednički partizani i da se učini sve da se poraženim stranama ‘operu biografije’. Tako je već u Miloševićevim udžbenicima istorije kragujevački masakr sveden samo na jedan pasus, a posle Miloševićevog pada, u udžbenicima objavljenim 2002. godine, o tom događaju se našla samo jedna rečenica. U oba slučaja pisalo je samo da su pokolj izvšrili Nemci, bez pominjanja odgovornosti Nedićeve vlasti i Ljotićevih odreda“, navodi Stojanović.
Ocenjuje da je sada situacija nešto bolja, ali da je poznato da se đaci sve manje vode u Šumarice, da više nema ekskurzija, da se ne pišu sastavi na tu temu, kao i to da „Krvave bajke“ ima u malo kom udžbeniku.
„Kad se tako temeljno bavite iskrivljavanjem prošlosti i prikrivanjem njenih delova koji ne odgovaraju sadašnjem političkom trenutku, pa čak i kada su u pitanju najtragičniji događaji kao što je streljanje u Kragujevcu, dobijete ovakav rezultat – jedno potpuno otupelo i vrednosno izgubljeno društvo“, zaključuje Stojanović.
Srđan Milošević ističe da je u Šumaricama stradao i veliki broj Roma, kao i jedan broj građana drugih etničkih skupina.
Kaže da je odgvor na pitanje kako je Srbija došla dotle da mora da se apeluje da se ne seče drveće u spomen-parku „kompleksan i zadire mnogo više u socijalnu antropologiju ili socijalnu psihologiju“.
Primećuje da je, s obzirom na to da je upućen takav apel, očito reč o praksi koja postoji, pa je usledilo takvo upozorenje.
„U antičkom Rimu Ciceron je znao da kaže: u najpokvarenijoj državi – najviše zakona. Ovo je tema koja se može varirati na različite načine. Mislim, naime, da su razmere upadljivog i naglašenog ispoljavanja određenih pojava, ta poplava tradicije, identiteta, navodne posvećenosti narodu i njegovoj istoriji pokazatelj da svega ovoga zapravo ni nema na način na koji istinski spontano živi u društvu. Ako nekome nije jasno, samorazumljivo, ako spontano ne razmišlja na način da se za potrebe jednog narodnog običaja ne može devastirati spomen-park koji je posvećen žrtvama, onda je to pokazatelj nebrige za same te žrtve“, kaže Milošević.
Dodaje i da je pitanje koliko se zaista „živi“ tradicijа badnjaka, „ako vam je prihvatljivo da za potrebe tog običaja jednostavno odete do jednog mesta sećanja na ogromnu tragediju i posečete drvo, odlomite grane“.
„Ne znam koliko je to bogougodno. Vraćajući se na žrtve, čini se da u ovom društvu one imaju uglavnom utilitarnu ulogu, bez autentičnog saosećanja. Na primer, da se, u nekoj drugoj prilici, iskoriste kada treba argumentovati neke stereotipne predstave – na primer o nekakvom iskonskom neprijateljstvu Srbije i Zapada, naročito Nemačke, u ovom slučaju. To su neumesne trivije koje nas prate unazad najmanje tri decenije“, zaključuje Milošević.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Snežne padavine koje su bile najavljene danima unapred razotkrile su, prema oceni novinara Radmila Markovića, posledice „dugogodišnjeg delovanja organizovane kriminalne grupe na vlasti"
Meteorolozi upozoravaju na jak jutarnji mraz i mogućnost ledene kiše u većem delu zemlje, zbog čega je aktiviran narandžasti meteo-alarm
Ministar finansija Siniša Mali ponovo je govorio o završetku radova na beogradskom metrou, a ovog puta rok je 2030. godina
Višednevne snežne padavine ostavile su bez električne energije desetine hiljada domaćinstava u Zapadnoj Srbiji, zbog čega su meštani Malog Zvornika i Loznice organizovali proteste i blokade puteva
Od Moskve do Beograda, preko Londona, Pariza, Luksemburga i Nice, Miloš Starović svedoči i govori o sankcijama, geopolitičkim potresima i „novim klincima” iz Rusije
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
