Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Lepo je da je Aleksandar Vučić, bar delimično, poslušao „Vreme“ i kriminalno leglo zvano Ćacilend preinačio u božićni vašar. Najavio je predsednik Republike u nedelju u dvadesetominutnom govoru, nakon devetomesočnog ruženja Beograda, uklanjanje šatora sa Bulevara kralja Aleksandra i iz Pionirskog parka.
Prošla je opasnost po državu Srbiju, pobeđeni su blokaderi, osujećena je obojena revolucija, poručio je Vučić svojim pristalicama dovučenim i ovog puta da mu klikću na platou ispred Narodne Skupštine. A tu pobedu izvojevali su junaci iz Ćacilenda, pravi domoljupci, Srbi nad Srbima, uzor sprskoj omladini i budućim pokoljenjima, uopšte, svim slobodarskim ljudima.
Pošto su oni koji za šaku stranih para hoće da ubijaju i muče pobeđeni, objasnio je Vučić, Ćacilend je ispunio svoju slavnu svrhu, pa će ulice ponovo biti prohodne, a park ispred Predsedništva otvoren za decu i pse.
„Aco Srbine!“, „Živela Srbija!“ i tako to, predstava predsednika brzo je bila gotova, žurio se da stigne u „Hit tvit“ na televiziji Pink da se po 402. put ove godine obraća naciji. Po hladnom vremenu atmosfera se baš i nije bila zagrejala, šou pod nazivom „Ćao Ćacilendu“ delovao je anemično, kao usiljen potez, a ne kao proslava.
Ono što je kao laž počelo, tako se kao laž izvitoperilo.
Zašto je Vučić stvarno digao ruke od paravojnog utvrđenja pod svojim pendžerima u kome su dežurali opštinski činovnici, a kojim su rukovodili kriminalci sa podužim policijskim dosijeima pod njegovom ličnom komandom?
Prvo, čak i u naprednjačkoj Srbiji postalo je posle svih nestašluka rezidenta Ćacilenda nemoguće da se i dalje brani ono što je toliko suludo, da je prosto neodbranjivo.
Daleko od toga da je opasnost po Vučićev režim prošla, dapače, ali biće da su istraživanja javnog mnjenja počela da pokazuju sve veće negodovanje birača pred izbornu godinu koja, ponovio je to predsednik Srbije i celog Ćacilenda više puta, kuca na vrata.
Drugo, Ćacilend i gospoda koja su tu regrutovana počeli su da izazivaju sve oštrija upozorenja iz Brisela i merodavnih zapadnih prestonica da to tako ipak ne može. Aman, pod zaštitom policije držiš naoružane krimose u okupiranom centru glavnog grada da uteruju tvoju strahovladu, a zboriš nešto o evropskom opredeljenju Srbije.
Treće, postalo je pitanje vremena kada će neko od nervoznih ćacija nekome na smrt da razlupa glavu, a to je, može biti, crvena linija preko koje ni brojni policijaci ipak ne bi bili spremni da pređu. Patriote vične mlaćenju u više navrata su se otrzale s lanca.
Četvrto, postalo je bre hladno. Džaba ilegalno kačenje na struju zarad grejnih tela, ne možeš se u šatoru ogrejati kada udari minus. Kolike bi dnevnice trebalo da budu da se tu mrzneš u ime Vučića i odadžbine!?
Nikao na paranoičnom strahu Ace Srbina od masovnih protesta, Ćacilend je do kraja razgolitio prirodu naprednjačkog režima i naneo trajnu unutrašnju i spoljnu štetu Srpskoj naprednoj stranci.
Jer tragove batinaša, izopačenosti i iživljavanja ni božićni vašar ne može da prekrije.
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
