Lepo je da je Aleksandar Vučić, bar delimično, poslušao „Vreme“ i kriminalno leglo zvano Ćacilend preinačio u božićni vašar. Najavio je predsednik Republike u nedelju u dvadesetominutnom govoru, nakon devetomesočnog ruženja Beograda, uklanjanje šatora sa Bulevara kralja Aleksandra i iz Pionirskog parka.
Prošla je opasnost po državu Srbiju, pobeđeni su blokaderi, osujećena je obojena revolucija, poručio je Vučić svojim pristalicama dovučenim i ovog puta da mu klikću na platou ispred Narodne Skupštine. A tu pobedu izvojevali su junaci iz Ćacilenda, pravi domoljupci, Srbi nad Srbima, uzor sprskoj omladini i budućim pokoljenjima, uopšte, svim slobodarskim ljudima.
Pošto su oni koji za šaku stranih para hoće da ubijaju i muče pobeđeni, objasnio je Vučić, Ćacilend je ispunio svoju slavnu svrhu, pa će ulice ponovo biti prohodne, a park ispred Predsedništva otvoren za decu i pse.
„Aco Srbine!“, „Živela Srbija!“ i tako to, predstava predsednika brzo je bila gotova, žurio se da stigne u „Hit tvit“ na televiziji Pink da se po 402. put ove godine obraća naciji. Po hladnom vremenu atmosfera se baš i nije bila zagrejala, šou pod nazivom „Ćao Ćacilendu“ delovao je anemično, kao usiljen potez, a ne kao proslava.
Ono što je kao laž počelo, tako se kao laž izvitoperilo.
Zašto je raspušten Ćacilend
Zašto je Vučić stvarno digao ruke od paravojnog utvrđenja pod svojim pendžerima u kome su dežurali opštinski činovnici, a kojim su rukovodili kriminalci sa podužim policijskim dosijeima pod njegovom ličnom komandom?
Prvo, čak i u naprednjačkoj Srbiji postalo je posle svih nestašluka rezidenta Ćacilenda nemoguće da se i dalje brani ono što je toliko suludo, da je prosto neodbranjivo.
Daleko od toga da je opasnost po Vučićev režim prošla, dapače, ali biće da su istraživanja javnog mnjenja počela da pokazuju sve veće negodovanje birača pred izbornu godinu koja, ponovio je to predsednik Srbije i celog Ćacilenda više puta, kuca na vrata.
Drugo, Ćacilend i gospoda koja su tu regrutovana počeli su da izazivaju sve oštrija upozorenja iz Brisela i merodavnih zapadnih prestonica da to tako ipak ne može. Aman, pod zaštitom policije držiš naoružane krimose u okupiranom centru glavnog grada da uteruju tvoju strahovladu, a zboriš nešto o evropskom opredeljenju Srbije.
Treće, postalo je pitanje vremena kada će neko od nervoznih ćacija nekome na smrt da razlupa glavu, a to je, može biti, crvena linija preko koje ni brojni policijaci ipak ne bi bili spremni da pređu. Patriote vične mlaćenju u više navrata su se otrzale s lanca.
Četvrto, postalo je bre hladno. Džaba ilegalno kačenje na struju zarad grejnih tela, ne možeš se u šatoru ogrejati kada udari minus. Kolike bi dnevnice trebalo da budu da se tu mrzneš u ime Vučića i odadžbine!?
Nikao na paranoičnom strahu Ace Srbina od masovnih protesta, Ćacilend je do kraja razgolitio prirodu naprednjačkog režima i naneo trajnu unutrašnju i spoljnu štetu Srpskoj naprednoj stranci.
Jer tragove batinaša, izopačenosti i iživljavanja ni božićni vašar ne može da prekrije.
