U Briselu ponovo potvrđeno da je budućnost Zapadnog Balkana u EU i da je proširenje realna i dostižna mogućnost, ali je istovremeno naglasila da bez kredibilnih reformi i normalizacije odnosa nema napretka. Srbija se, međutim, nije usaglasila sa usvojenom Briselskom deklaracijom
Evropska unija potvrđuje punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji uz napomenu da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji, a da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti, navodi se u usvojenoj Deklaraciji na samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava u Briselu.
U dokumentu piše da su lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, u konsultaciji sa partnerima sa Zapadnog Balkana, zaključili da današnji samit pokazuje snagu odnosa i koristi koje on donosi građanima, ali i da ruska agresija protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi ističu potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana.
Kako se navodi, Samit je najznačajnija prilika u godini za ponovnu potvrdu strateškog partnerstva između Evropske unije i Zapadnog Balkana.
U Briselskoj deklaraciji se pozdravlja novi dinamizam i napredak postignut od poslednjeg samita i dodaje da je ubrzanje procesa pristupanja, zasnovano na kredibilnim reformama partnera, pravednim i rigoroznim uslovima i principu sopstvenih zasluga, u obostranom interesu.
U dokumentu piše da odsustvo normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje koči oba partnera na njihovom evropskom putu i da svi sporazumi, postignuti u dijalogu, moraju da se sprovedu, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks.
„Podrška u okviru Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažovanjem partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa“, piše u Deklaraciji.
Navodi se da je proširenje geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet, kako je navedeno u Granadskoj deklaraciji, kao i da hitni slučajevi našeg vremena zahtevaju održivi zamah, a da zemlje koje teže članstvu moraju da pojačaju svoje reformske napore, a sa druge strane EU da pojača svoje unutrašnje temelje i reforme.
„EU pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana podržavanju evropskih vrednosti i principa, u skladu sa međunarodnim pravom, primatom demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavinom prava, i očekuje da će to pokazati i rečima i delima preuzimanjem odgovornosti i sprovođenjem neophodnih reformi, posebno u oblasti osnovnih načela. Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, rodna ravnopravnost i snažna uloga civilnog društva ključni su za obezbeđivanje funkcionalne demokratije. EU poziva partnere da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina“, piše u tekstu Deklaracije.
Navodi se i da inkluzivna regionalna saradnja, pomirenje i dobrosusedski odnosi ostaju ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, kao i za sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.
Dodaje se da su odlučni dalji napori i dalje potrebni kako bi se negovalo pomirenje i regionalna stabilnost, kao i kako bi se pronašla i sprovela definitivna, inkluzivna i obavezujuća rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera ukorenjena u nasleđu prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina.
„Jedinstveni smo u našoj nepokolebljivoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom, dok brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet od ničim izazvanog i nezakonitog ratnog agresora Rusije. Ponavljamo našu podršku sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na Povelji UN i međunarodnom pravu. Nastavićemo da ulažemo u multilateralizam i sarađujemo sa partnerima kako bismo poštovali međunarodno pravo“, piše u dokumentu.
Ponavlja se da usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sprovođenje restriktivnih mera EU ostaje snažan izraz strateškog izbora partnera, a istovremeno se pohvaljuju oni partneri sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni i pozivaju oni koji to još nisu učinili da slede taj primer.
„Ostajemo posvećeni približavanju partnera sa Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja. Postepena integracija, sprovedena na reverzibilan način zasnovan na zaslugama, je u toku u nekoliko oblasti politike, čime se unapred ostvaruju konkretne koristi za građane i priprema teren za pristupanje. Trebalo bi razmotriti dalje predloge o postepenoj integraciji, uz odgovarajuće usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Napredak u ekonomskoj integraciji trebalo bi da u potpunosti očuva integritet jedinstvenog tržišta EU i jednake uslove za sve“, navodi se.
Takođe, EU pozdravlja napredak u postepenoj integraciji partnera sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, uključujući sprovođenje inicijativa „Jedinstveni autoput tržišta“, proširenje zelenih traka između EU i Zapadnog Balkana i finansiranje modernizacije i harmonizacije graničnih prelaza, uspešno pristupanje nekoliko partnera Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), pridruživanje ili repliciranje digitalnih inicijativa, kao što su Digitalni inovacioni centri, WiFi4WB i EU digitalni identitetski novčanik i smanjenje troškova rominga podataka između EU i partnera sa Zapadnog Balkana od 1. oktobra 2023. godine.
EU and Western Balkans leaders reconfirmed their strategic partnership.
They also:
– underlined their commitment to the EU membership perspective of the Western Balkans
– welcomed progress on the gradual integration into the EU single market→ https://t.co/qiJSz6u9Dk pic.twitter.com/PhRmla3xN0
— EU Council (@EUCouncil) December 17, 2025
Ističe se da će Plan rasta ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme vezane za EU, naglašava da je Zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.
Takođe, EU pozdravlja i nastaviće da podržava jačanje povezanosti, uključujući energetsku, transportnu i digitalnu povezanost unutar regiona i sa EU. EU nastavlja da podržava kontinuirane napore za diverzifikaciju izvora i ruta snabdevanja energijom.
Jedan od zajedničkih izazova ostaje upravljanje migracijama uz napomenu da iako je postignut napredak, potrebne su dalje akcije partnera sa Zapadnog Balkana u smislu borbe protiv trgovine ljudima, jačeg upravljanja granicama.
U dokumentu se naglašava i da zajednički napori treba da se nastave i u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala, kao i u sprečavanju i suzbijanju terorizma i nasilnog ekstremizma u skladu sa novim Zajedničkim akcionim planom koji je nedavno potpisan.
Zaključuje se važnost kontinuiranih međusobnih napora u strateškoj komunikaciji, uključujući i o koristima proširenja i postepene integracije, kao i potreba za izgradnjom poverenja, razumevanja i međudruštvenog konsenzusa.
„Računamo na naše partnere sa Zapadnog Balkana da svojoj javnosti saopšte da EU ostaje najbliži partner regiona, glavni donator, investitor i trgovinski partner i da pokažu svoju posvećenost vrednostima i reformama EU rečima i delima. Radujemo se sledećem samitu EU-Zapadni Balkan u Crnoj Gori u junu 2026. godine“, navodi se u tekstu i dodaje da se Srbija nije usaglasila sa Deklaracijom.
Izvor: Tanjug
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Ostavke čelnih ljudi u policiji i Vojsci Srbije, promene na RTS-u i hitne istrage tužilaštva neki su od zahteva koje su predstavnici Studentske liste izneli na konferenciji za medije u Pionirskom parku
Ako naprednjački funkcioneri imaju bazično ljudsko dostojanstvo, izviniće se građanima i podneće ostavke, kaže za novi broj „Vremena“ profesor i novi poslanik Aleksandar Bauca
Lider NDSS-a Miloš Jovanović pokušao je da preuzme odgovornost za izborni neuspeh ostavkom, ali ju je Predsedništvo „kategorički i jednoglasno“ odbilo
Radoljub Šabić potvrdio je za „Vreme" da će se na današnjoj sednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na dnevnom redu naći oduzimanje dozvole televiziji Informer
Samo dan nakon što je pokrenuta, platforma preletaci.rs prestala je sa radom, jer su pokretači uočili brojne mane ideje.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
