Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Odluka Evropske radiodifuzne unije (EBU) da dozvoli učešće Izraelu izazvala je snažne reakcije širom Evrope i ponovo otvorila pitanje političke neutralnosti Pesme Evrovizije. Nakon Španije, Holandije, Slovenije i Irske, učešće je otkazao i Island, čime su bojkoti postali realan faktor u planiranju održivosti, ali i isplativosti takmičenja koje bi 2026. godine trebalo da se održi u Beču.
Iako povlačenja, posebno inspirisana političkim i društvenim podelama, u praksi znače neizvesnost po pitanju gledanosti, prodaje karata i interesovanja oglašivača, Roland Vajsman, direktor ORF-a, u svojoj izjavi za britanski Gardijan potvrdio je da će se manifestacija održati bez obzira na prepreke: „Ne vidim da će ovo [bojkoti] biti problem za Beč, a čak i da dobitak bude nešto manji, mi ćemo uspeti da to nadoknadimo’“.
Za grad domaćin i nacionalnog emitera, politički pritisci dolaze u trenutku kada se Evrovizija suočava i sa sve izraženijim budžetskim ograničenjima. Austrijski javni servis ORF već posluje u uslovima finansijskih rezova, a procene govore da bi organizacija Evrovizije mogla da košta oko 36 miliona evra. Grad Beč u tom iznosu učestvuje sa oko 22 miliona, dok ostatak treba da pokriju sredstva koja će obezbediti EBU i sponzorstva.
Ceremonije otvaranja i zatvaranja, televizijska produkcija i prateći programi uvek su najskuplji i najvidljiviji deo svakog velikog događaja. Takvi izdaci nisu izuzetak, već pravilo: ceremonije Evropskih igara u Bakuu 2015. koštale su oko 155 miliona dolara, dok su ceremonijalni programi na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. procenjeni na više od 150 miliona, ne uključujući povezane troškove poput milijardi koje su uložene na kontraverzno čišćenje reke Sene.Čak i u „skromnijim“ formatima, poput Svetske izložbe Expo 2020 u Dubaiju ili Azijskih igara, ceremonije su koštale između 40 i 50 miliona dolara.
Međutim, primeri iz sveta pokazuju da ni skromniji ceremonijalni budžeti ne isključuju javne kontroverze. Jugoistočne azijske igre 2025 koje se trenutno održavaju na Tajlandu, a koje okupljaju više od 9.000 sportista, za ceremonije otvaranja i zatvaranja izdvojile su oko 166 miliona bahta, odnosno oko pet miliona evra.
I pored relativno niskog iznosa, ceremonija otvaranja izazvala je kritike dela javnosti zbog kvaliteta produkcije i organizacionih problema, ali i pitanja da li je i takav trošak opravdan u trenutku pojačanih političkih tenzija i tragičnih poplava koje su obeležile prethodni period. Dodatnu pažnju i skretanje fokusa sa sporta, izazvalo je i povlačenje Kambodže zbog oružanih sukoba koji su izbili na granici između ove dve zemlje.
Evrovizija 2026: Izrael, vraćanje trofeja i otkazivanje učešća
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš pokriva teritoriju veličine Slovenije. U Sloveniji radi osam zavoda i oko 50 arheologa, a u Nišu dva arheologa “pokriva” sedam okruga i 41 opštinu
Plaše li se Tajvanđani napada Kine i šta misle o Trampu, kao i zašto ovo azijsko ostrvo liberalno i sa divljenjem prihvata sve što Zapad nudi – osim lagodnog odnosa prema strancima
Kako su šortsi i rilsovi preuzeli našu pažnju i zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo po mobilnim telefonima? Psihološkinje Snežana Mrvić i Doris Elena Herrera za „Međuvreme“ objašnjava kako algoritmi pogađaju naš dopaminski sistem i doprinose sve većem zadržavanju pažnje na sadržaju sa društvenih mreža
Beograd je prepun kladionica i kockarnica, ali zvanične statistike ne postoje. Prema nezvaničnim procenama, broj lokala u glavnom gradu se kreće od 655 do više od 1.400
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
