Osmog decembra je prva godišnjica pada sirijskog diktatora Bašara Asada. Porodica Asad vladala je Sirijom više od 50 godina – Hafiz Asad bio je na vlasti od 1971, a nakon njegove smrti 2000. vlast je preuzeo njegov sin Bašar, prenosi Dojče vele.
Autokratska vladavina Asadovih dovela je 2011. do narodnog ustanka, a zatim i do brutalnog građanskog rata koji je trajao skoro 14 godina. Ali 8. decembra 2024, munjevita ofanziva pobunjeničke milicije Hajat Tahrir el Šam (HTS) dovela je do pada Asadovog režima uz veoma mali otpor.
Asad i njegova porodica pobegli su u Rusiju, a u januaru je vođa milicije, Ahmed el Šara, postao privremeni predsednik Sirije. Šta je urađeno za ovih godinu dana u Siriji, a šta nije?
Bezbednost i stabilnost: „Fragmentirani pejzaž“
Kako je navedeno u izveštaju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz novembra, „Sirija se i dalje bori sa fragmentiranim bezbednosnim pejzažem“.
Glavni grad Damask je relativno miran, a Syria Weekly, redovni bilten Čarlsa Listera iz američkog analitičkog centra Bliskoistočni institut, piše da nivo nasilja opada.
Ipak, i dalje dolazi do sukoba između snaga bezbednosti nove sirijske vlade i drugih grupa širom zemlje, uključujući pripadnike manjina, Kurde i Druze, navodi Savet bezbednosti.
Naoružani pripadnici Asadovog režima još uvek su prisutni, iako skriveni, a ponovni uspon ekstremističke grupe „Islamska država“ takođe predstavlja problem, jer ona koristi nedostatke u bezbednosti.
Jasno je da nove sirijske vlasti nemaju potpunu kontrolu nad zemljom, navodi se u nedavnom izveštaju Agencije EU za azil. „Zabeleženi su incidenti bezakonja, kriminala i osvetničkog nasilja“, konstatuje agencija.
Tranziciona pravda bez „podrške centralne vlade“
Jedan od glavnih uzroka nastavka nasilnih incidenata je progon onih za koje se veruje da su sarađivali sa bivšim Asadovim režimom. Zato je tranziciona pravda – proces priznanja zločina koje je počinio Asadov režim, ali i druge grupe – ključna, tvrdi sirijski Centar za pravdu i odgovornost (SJAC) u članku iz septembra.,
U maju je vlada osnovala dve nezavisne komisije – jednu posvećenu pronalaženju hiljada Sirijaca koji su nestali tokom rata, a drugu za zločine koje je počinio Asadov režim.
SJAC je izvestio da je prva komisija najaktivnija, dok je druga „postigla manje napretka, verovatno zbog slabe podrške centralne vlade“.
Organizacije Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) kritikovale su Nacionalnu komisiju za tranzicionu pravdu Sirije jer istražuje isključivo zločine Asadove vlade, a zanemaruje zločine drugih grupa, uključujući – potencijalno – HTS i njegove saveznike.
Politika: „prerano“ za demokratiju u Siriji?
Sirija je početkom godine održala prve donekle slobodne parlamentarne izbore. Zbog okolnosti, izbori nisu mogli biti direktni – umesto toga sprovedeni su kroz elektorske kolegijume. El Šara ostaje privremeni predsednik dok se ne donese novi ustav. Sirija trenutno piše novi ustav i održala je nacionalni dijalog o tome i drugim temama.
Međutim, ozbiljne razlike između privremene vlade i drugih zajednica oko budućeg sistema upravljanja i dalje postoje. Kritičari tvrde i da El Šara konsoliduje vlast i da se sve više ponaša autokratski.
Za sada analitičari zauzimaju stav „sačekati i videti“.
„Prerano je govoriti o demokratizaciji Sirije, ali nove institucije predstavljaju skroman povratak izbornoj politici“, napisala je u novembru Patriša Karam iz Arapskog centra u Vašingtonu. „Ovakav razvoj događaja dovodi Siriju na ključnu raskrsnicu: zemlja može krenuti ka istinskom participativnom upravljanju ili se vratiti u autoritarizam.“
Strane vojne operacije „rasplamsavaju regionalne tenzije“
Spoljna politika je verovatno oblast u kojoj je Sirija doživela najveće promene. Zatvorene ambasade ponovo se otvaraju, a novi političari, uključujući sirijskog ministra spoljnih poslova i predsednika El Šara, putuju svetom.
El Šara je svojevremeno sarađivao s terorističkom grupom Al Kaida, bio na brojnim listama sankcija, a za njegovu glavu je bila raspisana nagrada od 10 miliona dolara.
Ali u septembru se obratio Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a u novembru je postao prvi sirijski lider koji je posetio Belu kuću od 1946.
Sirijski zvaničnici su uspostavili kontakte sa svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, uključujući Rusiju i Kinu. Ovo se smatra znakom pragmatične spoljne politike Sirije: Rusija je bila saveznik Asadovog režima, a El Šara i mnogi njegovi saradnici ranije bi bili meta Rusije.
Trenutno je najveći spoljnopolitički problem Sirije verovatno nastavak upada Izraela na sirijsku teritoriju. „Izraelske vojne operacije … ugrožavaju civile, rasplamsavaju regionalne tenzije, potkopavaju krhku bezbednosnu situaciju i prete političkoj tranziciji“, izjavila je u novembru zamenica specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Siriju, Nadžat Rošdi.
„Porodice se vraćaju i nalaze samo ruševine“
Mnogi Sirijci koji su pobegli tokom rata sada se vraćaju kući. Najnoviji podaci pokazuju da se oko 2,9 miliona Sirijaca vratilo – uključujući oko 1,9 miliona interno raseljenih i više od milion povratnika iz inostranstva.
Ali suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Prema podacima Norveškog saveta za izbeglice, „mnoge porodice vraćaju se u Siriju i nalaze samo ruševine … ljudi se vraćaju oštećenoj infrastrukturi, uništenim školama i bolnicama i sporovima oko vlasništva nad kućama“.
U novembru je Međunarodni komitet spasa saopštio da je „više od polovine vodovodne mreže i četiri od pet električnih mreža uništeno ili nefunkcionalno“.
Procene troškova obnove u Siriji kreću se između 250 milijardi i 400 milijardi dolara, a možda i više. Sirijci ipak pokušavaju da promene situaciju.
Analize humanitarne organizacije Korpusi milosrđa (Mercy Corps), zasnovane na satelitskim snimcima noćnog osvetljenja, pokazuju da se proizvodnja električne energije poboljšava – iako ne jednako u svim delovima zemlje. Početkom novembra sirijska novinska agencija SANA izvestila je da je renovirano 823 škole širom zemlje, dok su radovi na još 838 u toku.
Ekonomija: materijalno poboljšanje „još uvek se ne oseća“
Mnogi povratnici i dalje ne mogu da nađu posao. Građanski rat uništio je ekonomiju zemlje. Danas oko četvrtine Sirijaca živi u ekstremnom siromaštvu.
Ipak, ima i dobrih vesti. Izveštaj Svetske banke objavljen u julu predviđa da će sirijska ekonomija verovatno porasti za jedan odsto u 2025.
Većina sankcija iz Asadove ere trajno je ili privremeno ukinuta, što bi trebalo da pomogne ekonomskom oporavku. Dodatno, finansijska podrška zemalja poput Saudijske Arabije i Katara, u vidu investicionih sporazuma vrednih milijarde dolara, takođe bi mogla da pomogne – iako, kako ističe Tahrir Institut za politiku Bliskog istoka, „materijalni uticaj na svakodnevni život Sirijaca još uvek nije osetan“.
