Brazilijski Vrhovni sud stavio je tačku na pravni proces protiv krajnje desničarskog političara Žaira Bolsonara (70). Sud je naložio da bivši predsednik Brazila odmah otpočne izdržavanje kazne od 27 godina i tri meseca zatvora za učešće u zaveri čiji je cilj, prema istrazi, bio da se spreči inauguracija pobednika izbora — levičarskog lidera Luiza Inasija Lule da Silve. Bolsonaro će, prema odluci suda, biti smešten u zatvor u glavnom gradu Braziliji, u jednostavnu ćeliju površine 12 kvadrata.
Kako navode izvori koje citira „Gardijan“, zajedno sa Bolsonarom u zatvorski sistem ulazi i šestoro njegovih najbližih saradnika osuđenih za učešće u planiranju državnog udara nakon njegovog poraza na izborima 2022. godine. Presude Bolsonarovim saradnicima takođe su izuzetno oštre: bivši ministar odbrane Paulo Serhio Nogeira de Oliveira dobio je 19 godina, bivši ministar za institucionalnu bezbednost general Augusto Heleno 21 godinu, a bivši komandant mornarice Almir Garnije Santos 24 godine zatvora. Valter Braga Neto, još jedan bivši ministar odbrane, osuđen je na 26 godina. Bivši ministar pravde Anderson Tores dobio je 24 godine, dok je Aleksandar Ramagem, nekadašnji šef obaveštajne službe, osuđen u odsustvu na 16 godina — nakon što je nedavno pobegao u Sjedinjene Države. Brazilski sud već je aktivirao mehanizme za ekstradiciju bivšeg šefa tajne službe iz Amerike.
„Psihološki je slomljen“, rekao je Bolsonarov sin Karlos posle kratke posete ocu, dok je brazilska javnost još uvek pod utiskom činjenice da je sudija Vrhovnog suda Alešandre de Moraeš formalno zaključio postupak, čime je Bolsonarova presuda postala konačna. Sud je prethodno odbacio sve žalbe odbrane.
Zavera i pokušaj puča
Bivši desničarski predsednik je u septembru proglašen krivim za učešće u zaveri čiji je cilj, prema istrazi, bio da se spreči inauguracija pobednika izbora — levičarskog lidera Luiza Inasija Lule da Silve. Bolsonaro je u pritvoru od subote, nakon što je utvrđeno da je tokom kućnog pritvora pokušao da ukloni elektronsku nanogicu, navodno koristeći lemilicu. Na ročištu je desničarski političar tvrdio da nije imao nameru ni da pobegne ni da ošteti uređaj, pripisujući incident „paranoji“ i kombinaciji lekova koje koristi za hronično štucanje i koji su, kako kaže, uticali na njegovu procenu.
Sudije Vrhovnog suda su u septembru, kada je Bolsonaro proglašen krivim za planiranje državnog udara, saopštile da je on znao za planove zavereničke grupe da se ubiju Lula i njegov potpredsednički kandidat Geraldo Alkmin, kao i da se uhapsi i pogubi sudija Moraeš, koji je nadgledao Bolsonarovo suđenje. Bi-Bi-Si podseća da zavera nije dobila podršku komandanta vojske i vazduhoplovstvaa, a Lula je 1. januara 2023. bez ikakvih incidenata položio zakletvu. Međutim, nedelju dana kasnije, 8. januara, hiljade Bolsonarovih pristalica upale su u vladine zgrade u Braziliji. Snage bezbednosti su intervenisale, a više od 1.500 ljudi je uhapšeno.
Sudije su zaključile da je Bolsonaro podsticao nerede, računajući na to da će vojska intervenisati i vratiti ga na vlast. Uz to, ovom političaru je presudom zabranjeno da se kandiduje za bilo koju javnu funkciju sve do 2060. godine — što je osam godina nakon isteka njegove zatvorske kazne.
Istorijska odluka ili lov na veštice
Bolsonaro je na sve optužbe odgovorio da je reč o „lovu na veštice“ čija je svrha da ga spreči da učestvuje na predsedničkim izborima 2026. godine. Istu tvrdnju iznosio je i Bolsonarov saveznik, američki predsednik Donald Tramp, ali ju je demantovao aktuelni brazilski šef države. U reagovanju na višegodišnju zatvorsku kaznu svom političkom rivalu zbog pripreme puča, u tekstu za Njujork tajms, Lula je poručio da je „ponosan na Vrhovni sud Brazila zbog te istorijske odluke“.
Aktuelni šef države već je bio predsednik od 2003. do 2010, u vreme kada je Brazil doživeo ekonomski procvat, a siromaštvo u toj zemlji je bilo prepolovljeno. Kasnija finansijska kriza, duboka recesija i raširena korupcija gurnule su zemlju u ozbiljne probleme. Zbog korupcije i pranja novca Lula je bio osuđen na 12 godina zatvora i proveo je 580 dana iza rešetaka (2018–2019), pa nije mogao da učestvuje na prethodnim predsedničkim izborima. Vrhovni sud je, međutim, poništio tu presudu za korupciju, zbog pristrasnosti federalnog sudije u ovom slučaju. Ispostavilo se da je sudija, nakon što je Lulu poslao iza rešetaka, nedugo zatim postao Bolsonarov ministar pravde.
Brazilsko izdanje CNN-a podseća da je Žair Bolsonaro deveti bivši predsednik Republike koji je, u raznim okolnostima – od korupcije do političkih sukoba – uhapšen ili stavljen u pritvor.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
