Foto; Tanjug/Sava Radovanović
U Srbiji je u prvom polugodištu 2025. godine najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 9.805 evra u Beogradu na vodi. Tržište nepokretnosti u istom periodu vredelo je 3,8 milijardi evra, što je porast od 11,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine
Republički geodetski zavod saopštio je da u prvoj polovini 2025. godine kvadrat stana na Beogradu na vodi prodat za rekordnih 9.805 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, a na teritoriji iste opštine je najskuplje garažno mesto plaćeno je 66.000 evra.
Ni poslovni prostor i poljoprivredno zemljište ne zaostaju. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je za 5.648 evra u Beogradu, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 2,4 miliona evra u Кragujevcu.
Za najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine je izdvojeno 1,2 miliona evra, na teritoriji opštine Кula.
Ekonomista Ervin Pašanović kaže za RTS da trenutno cene deluju astronomski, jer je najskuplji kvadrat bio skoro 10.000 evra.
„To je do pre par godina bilo potpuno nezamislivo. Imamo 70.000 evra za garažno mesto. Isto tako trend se prati u svakom delu tržišta nekretnina. Poslednjih 12 godina imamo kontinuirani rast cena i imamo veliku likvidnost, što znači da se većina stanova koji se naprave prodaju. Uzevši ta dva faktora u obzir, možemo da kažemo da je stanje na tržištu takvo da ljudi kupuju ovakve stanove i da tržište može da apsorbuje sve što se ponudi i da se cena formira na osnovu tražnje“, navodi Pašanović.
Iako se gotovo 80 odsto nekretnina prodaje za gotovinu, u prvoj polovini tekuće godine zabeležen je značajan rast kreditnog tržišta nepokretnosti u odnosu na isti period prethodne godine. Kreditno finansiranje zabeleženo je u 13 odsto ugovora o prometu nepokretnosti što predstavlja porast od 5 procentnih poena u odnosu na prošlu godinu.
Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 30 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što predstavlja porast od 9 procentnih poena u odnosu na 21 odsto iz prethodne godine.
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 53 odsto. Pored toga, Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68 odsto), poslovnih prostora (44 odsto) i građevinskog zemljišta (52 odsto).
S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 70 odsto, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (59 odsto).
„Tržište nepokretnosti pokazuje stabilnu dinamiku sa 60.964 kupoprodajnih ugovora, što je neznatno povećanje od 0,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 5,78 odsto“, navodi RGZ.
Ervin Pašanović za RTS ukazuje da postoji nekoliko razloga zašto su cene nekretnina toliko visoke.
„Prvo, zato što nemamo tržište kapitala, nemamo berzu koja je funkcionalna i ne možemo da plasiramo novac nigde drugde, možemo da ga plasiramo u nekretnine. Sav višak kapitala prelazi u nekretnine. Pored toga, imamo pad nataliteta, samim tim manje dece nasleđuje više roditelja, imaju veći kapital, prodaju nekoliko stanova, poljoprivredno zemljište, kuće. Takođe, imamo najveći rast kreditnih kupaca, sada smo na 36 odsto, što u poslednjih 45 godina nije bilo tako“, objašnjava Pašanović pa dodaje.
“Faktički to znači da narod misli da su nekretnine vrlo stabilne, vrlo sigurne, da je rast i kroz kapitalizaciju veliki i da je prinos opet zadovoljavajući kroz izdavanje. Nekretnine su najsigurniji vid ulaganja koji donosi najveći povrat u investiciju”, kaže Pašanović.
I pored nikad većih cena potražnja stanova i poslovnih prostora u Srbiji beleži rast. Vrednost stanova povećala se za 23,4 odsto, ali se povećao i broj ugovora za 8,2 odsto.
Poslovni prostori beleže nešto manji rast. Vrednost je povećana za 6,3 odsto, a broj ugovora za 6,1.
Sa druge strane zabeležen je pad u dva važna segmenta – kućama i poljoprivrednim zemljištima. Iako je vrednost kuća porasla za velikih 8,9 odsto, broj ugovora se smanjio za gotovo 5 odsto (4,9).
Poljoprivredno zemljište beleži pad u oba segmenta – minus 10,8 odsto u broju ugovora i minus 10,5 odsto u vrednosti.
Garažni prostori su imali zanimljiv trend, iako je broj ugovora opao za 15,1 odsto, ukupna vrednost porasla je za 14,7 odsto, što ukazuje na rast cena.
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Radovi na kompleksu Ekspo napreduju, ali moraju dodatno da se ubrzaju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. Najavio je dolazak još 1.000 radnika iz Kine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
