„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
„Portret Elizabet Lederer“ Gustava Klimta prodata je na aukciji u Njujorku za 236,4 miliona američkih dolara, čime je postala drugo najskuplje delo prodato na aukciji posle slike „Salvator Mundi“ Leonarda da Vinčija.
U utorak uveče, u aukcijskoj kući „Sotheby’s“ u Njujorku, slika Gustava Klimta imala je šest ponuđača, a očekivalo se da cena neće prelaziti 150 miliona dolara. Identitet kupca nije otkriven javnosti.
Ovom aukcijom, „Portret Elizabet Lederer“ postao je najskuplja Klimtova slika, pošto je oborila prethodni rekord od 108 miliona dolara koliko je iznosila prodara „Devojka sa lepezom“. Ujedno je postala i najskuplja prodata slika moderne umetnosti.
Burna istorija „Portreta Elizabet Lederer“
Portret je nastao između 1914. i 1916. godine, predstavlja portret ćerke Klimtovih pokrovitelja, obučene u kineski ogrtač. Naslikana je metodom ulje na platnu je visoka oko 180 centimetara,
Nakon Anšlusa 1938. godine, nacisti su zaplenili sliku, koja je vraćena bratu naslikane Elizabete Eriku Ledereru tek 1948. godine.
Ostala je neoštečena tokom rata, mada je jednom umalo stradala u požaru.
Godine 1985. slika je postala deo privatne kolekcije naslednika Leonarda Laudera i bila je izložena na Petoj aveniji u Njujorku.
Nakon aukcije Lauderove kolekcije u utorak uveče, Sotheby’s je nastavio širu aukciju moderne umetnosti, koja je uključivala i potpuno funkcionalni zlatni WC kao kritiku na račun ultrabogatih.
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
