Posle rezolucije Evropskog parlamenta, izveštaja Evropske komisije i Reportera bez granica, ni Fridom haus nema mnogo lepše mišljenje o Srbiji. Za Vučića to je "glupost"
Nastavlja se niz kritičkih izveštaja međunarodnih organizacija i institucija o Srbiji.
Posle Reportera bez granica, Evropskog parlamenta i Evropske komisije, novi izveštaj objavio je i Fridom haus.
U izveštaju o slobodi interneta ove organizacije sa sedištem u Vašingtonu, Srbija više nije slobodna zemlja, kako je ocenjeno prošle godine, već je delimično slobodna.
Istini za volju, i prošle godine bila je na ivici da sklizne u delimičnu slobodu – samo jedan bod odvajao ju je od toga. Tada je sloboda interneta u Srbiji ocenjena sa 70 od 100 poena, a ove godine dobila je tri boda manje.
Sa 67 od 100 poena, Srbija se svrstava u delimično slobodne zemlje kada je reč o slobodi interneta.
Do promene statusa, odnosno smanjenja slobode interneta u Srbiji, doveo je odgovor vlasti na višemesečne proteste predvođene studentima, navodi Fridom haus u izveštaju.
Jer kada su ljudi izašli na ulice posle smrtonosnog pada nadstrešnice, vlasti hapsile pojedince koji su na društvenim mrežama podržali proteste i koristile su „selebrajt“ tehnologiju za pretraživanje telefona novinara i aktivista.
Hapšeni su korisnici društvenih mreža, među njima i studenti, zbog sadržaja vezanog za demonstracije.
Osvrnuo se Fridom haus i na novinare koji rade za onlajn medije koji su pokušali da izveštavaju sa protesta – suočili su se sa povećanim nasiljem i uznemiravanjem i na internetu i uživo, stoji u izveštaju koji obuhvata period od 1. juna 2024. do 31. maja 2025. godine.
Nastavljen je nadzor aktivista i novinara uz pomoć špijunskog softvera, a medijske kuće su se suočile sa brojnim strateškim tužbama protiv javnog učešća (SLAPP).
Izveštaj Fridom hausa nadovezuje se na ranije ocene drugih međunarodnih organizacija i institucija koje upozoravaju na stanje u Srbiji.
Krajem oktobra, Reporteri bez granica (RSF) saopštili su da je sloboda medija u Srbiji ugrožena, a da se nakon novosadske tragedije beleži rekordan broj napada na novinare i novinarke.
Ova organizacija je odala počast novinarima u Srbiji koji „herojski izveštavaju o protestima uprkos institucionalizovanom nasilju režima predsednika Aleksandra Vučića”.
„Sloboda medija u Srbiji je ugrožena, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji (EU)”, ocenio je Pavol Salaj iz RSF.
Od ukupno 180 zemalja i teritorija u Svetskom indeksu slobode medija RSF-a za 2025. godinu, Srbija zauzima 96. mesto.
Reporteri bez granica predstavili su i listu od 34 „predatora slobode medija”, koji su tokom 2025. godine ugrozili novinare i pravo na informisanje. Na toj listi se našao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno se komentarišući izveštaj Evropske komisije zapitao kako je to Srbija nazadovala kada je reč o slobodi medija.
„Ne znam stvarno šta smo mi uradili. Mora neko da mi objasni, osim što će da mi kaže da se poziva na Reportere bez granica ili Fridom haus ili ne znam koju već ekspozituru, pošto te gluposti ne mogu da prihvatim kao argument”, rekao je, između ostalog, Vučić na konferenciji za novinare u Briselu.
Iako ih Vučić naziva glupostima, izveštaji Reportera bez granica i Fridom hausa imaju uticaj na globalne donosioce odluka.
Obe organizacije imaju značajnu reputaciju i utiču na međunarodnu percepciju vladavine prava, pa njihovi izveštaji nikada nisu samo „papir“, već deo šireg političkog i diplomatskog pritiska.
RSF je jedna od tri najrelevantnije svetske organizacije za procenu medijskih sloboda. Zemlje loše rangirane u RSF indeksu često se percipiraju kao rizičnije za investiranje.
S druge strane, Fridom haus je najcitiraniji globalni indeks demokratije na svetu – u akademskim krugovima, diplomatiji i medijima.
Izveštaji ove organizacije često imaju indirektan uticaj na stavove američkog Kongresa, Stejt Departmenta i drugih institucija, a zemlje sa lošim ocenama ponekad dobijaju manju političku i finansijsku podršku.
Vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu usvojilo je žalbu tužilaštva i naložilo Vladimiru Štimcu zabranu prisustvovanja svim javnim okupljanjima, kao i obavezu da se dva puta mesečno javlja u policijsku stanicu
Stanje Dijane Hrke stabilno je koliko je to moguće nakon 12 dana štrajka glađu na hladnoći, kažu veterani. Sa druge strane ograde šatori Ćacilenda se greju na agregate
Četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a podnelo je ostavke na funkcije dva dana nakon što su izabrani. Reagovali su na nove opstrukcije režima, uprkos dogovoru sa institucijama Evropske unije i domaćim nevladinim sektorom
Pokret slobodnih građana i Zeleno-levi front potpisali su memorandum o strateškoj saradnji dve partije. Šta je cilj ovakvog memoranduma
Milan Antonijević, nekadašnji kritičar režima, sada je kandidat vladajuće Srpske napredne stranke za poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
