Srbija na korak do „delimične” slobode na internetu

Poen manje i Srbija bi iz kategorije „slobodnih“ pala u kategoriju „delimično slobodnih“ država po pitanju sloboda na internetu, pokazuje novi izveštaj nevladine organizacije Fridom Haus „Slobodan na internetu”.

U tom izveštaju Srbija ima 70 poena od mogućih 100, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Od osam pretnji po slobodu na internetu koje prati ova organizacija sa sedištem u Vašingtonu, u Srbiji su zabeležene dve. Prvo u kategoriji u kojima provladini učesnici raspravom na internetu manipulišu narativ. Tu se navodi da provladini mediji šire sadržaje koji lažno optužuju opoziciju da je kupovala glasove uoči izbora u 2023. godini.

Druga kategorija od osam je ona koja beleži slučajeve fizičkih napada i ubistava blogera ili osoba koje deluju na internetu, piše Glas Amerike (VOA).

U izveštaju za Srbiju kaže se da se novinari često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama u vezi sa onlajn i oflajn izveštavanjem.

Nezavisno udruženje novinara Srbije dokumentovalo je 183 napada u 2023. godini i 36 dodatnih napada na novinare u periodu od januara do aprila 2024, kako onlajn tako i oflajn.

Brojka iz 2023. predstavlja povećanje u odnosu na 2022. kada je bilo ukupno 137 napada, navodi se u izveštaju. Od ukupno 219 slučajeva u 2023. i početkom 2024, 15 su bili fizički napadi. Ostali napadi su verbalni, pritisci i pretnje, kao i napadi na imovinu novinara.

Intenzivna kontrola u Srbiji

Glavna istraživačica u beogradskoj nevladinoj SHARE Fondaciji Mila Bajić, koja je učestvovala u izradi ovog izveštaja, u razgovoru za RSE ističe da je Srbija poslednjih nekoliko godina u svakom izveštaju gubila poene.

„Primećujemo je da se intenzivira kontrola u Srbiji“, kaže Bajić.

Za razliku od svetskih trendova Srbija do sada nije imala toliko problema sa sadržajem koji je generisan putem veštačke inteligencije.

„Mnogo više se susrećemo sa stvarima kao što je gašenje interenta, zloupotrebe infrastrukturnih sistema kako bi se uskratio pristup, gašenje društvenih mreža”, kaže Bajić.

I dodaje: „Mi na primer nemamo nikakvih problema sa kategorijom obstacle to access (prepreke prilikom pristupanja internetu). Srbija ima veoma visok stepen internet penetracije u celoj zemlji i veoma mnogo ljudi ima pristup internetu. Kod nas je najveći problem manipulacija sadržaja i kršenje korisničkih, odnosno ljudskih prava građana i građanki u digitalnom prostoru”, ukazuje Bajić.

Integritet izbora i podsticanje sumnje

Kampanje dezinformacija tokom izbora obično emituju lažne i obmanjujuće priče koje ili pružaju sliku da su izborne institucije i procesi kompromitovani, uz navodno strano mešanje, kako bi se izbori predstavili kao namešteni ili, u najautoritarnijim državama, da se stvori slika da su neregularni izbori legitimni, navodi se u izveštaju.

Uoči izbora u Srbiji u decembru 2023. provladini tabloidi objavljivali su tako lažne i obmanjujuće informacije o opoziciji i nezavisnim medijima, uključujući lažni snimak koji navodno prikazuje opoziciju kako kupuje glasove. U izveštaju Fridom hausa se navodi da se u autoritarnim zemljama provladini komentatori mobilišu da prikažu neregulane izbore kao slobodne i poštene.

Izvor: RSE, Glas Amerike