Ako koristite eSIM, jedan ste od desetoro korisnika mobilnih telefona koji ga koristi. Osim ukoliko ne živite u SAD, gde je to mnogo češći slučaj
Imate li eSIM? Ako je odgovor pozitivan, to znači da ste u proseku jedan u dvadeset korisnika mobilnih telefona koji ga koriste. Osim ako živite u SAD, u kom slučaju ste u dva od pet. Razlog što je taj procenat (oko 40) toliko veći nego u ostatku sveta (oko 5) jesu novi modeli ajfona za američko tržište u kojima nema mesta za standardnu SIM karticu.
Šta je to eSIM? Embedded SIM je SIM kartica koja nije fizički umetnuta u uređaj, već je ugrađena kao čip u sam uređaj. On obavlja iste osnovne funkcije kao fizička SIM-kartica – prepoznavanje korisnika na mreži operatora, primanje poziva, SMS-ova, mobilnih podataka. Umesto da umetne fizičku karticu, kod eSIM-a korisnik može da skenira QR kod, klikne link u aplikaciji ili uđe u podešavanja i novi profil se preuzme “u oblaku” na čip. Često na jednom aparatu može da čuva više profila (npr. jedan za domaću mrežu, drugi za inostranstvo) što korisniku omogućava prilagođavanje situaciji bez fizičke zamene kartice.
Mnogo je razloga što je eSIM sve popularniji. Krenimo od proizvođača telefona. Izbacivanjem klasičnog SIM-a moguće je napraviti tanji uređaj. Još je važnije to što se time ukidaju “vratanca” na telefonu, odnosno ulaz za SIM kartice i dodatnu memoriju, što uređaj čini kompaktnijim. Čak bi i dugmići za uključivanje i kontrolu tona mogli uskoro da postanu deo ekrana, to se spominje kao moguća opcija na nekom od narednih modela ajfona.
Međutim, najvažniji razlog za prelazak sa fizičke na elektronsku SIM karticu je profit. Kada se eSIM pojavio 2016, prvo su ga prihvatile manje firme i startapovi prepoznajući u njemu mogućnost da ponude konkurentne usluge, pre svega u romingu. Umesto da korisnik na putovanju traži da kupi karticu koju će ubaciti u telefon, kompletnu uslugu dobijao je preko već prisutnog eSIM-a povezanog sa odgovarajućom aplikacijom. Tako je mogao da podešava potrošnju podataka ili poziva po vrlo povoljnim cenama. Kako je to tržište značajno naraslo, veliki operateri odlučili su da se ozbiljno uključe i svojim korisnicima ponude konkurentne cene na sopstvenim eSIM karticama.
Ne treba zanemariti ni praktičnost. Ukidanjem plastičnih kartica i čipova i prelaskom na elektronske postižu se značajne uštede na štampi i distribuciji. Budući da moderni uređaji imaju ugrađen čip za prihvatanje eSIM-ova, očekuje se da narednih godina broj korisnika višestruko poraste, dok bi do 2030. većina koristila eSIM.
U tom širenju najznačajnije je kinesko tržište. Kina dosad nije dozvoljavala upotrebu elektronskih SIM kartica, ali je odnedavno ta politika promenjena. Očekuje se da eSIM sada zavlada Android uređajima baš kao što je postao primaran na (američkom) ajfonu. Pravu primenu eSIM-ovi imaće u mnogim drugim uređajima takozvanog interneta stvari (IoT), pa i u automobilima.
To nikako ne znači da će klasična SIM kartica nestati. Ona će biti nezamenljiva u klasičnim mobilnim telefonima koji nemaju pristup internetu, a koji i dalje imaju značajnu primenu. Ugrađivanje eSIM čipova u njih bilo bi preskupo i nepotrebno. Takođe, još jedno pitanje koje će morati da se rešava jeste identifikacija korisnika eSIM-a kako bi se sprečilo korišćenje za kriminal i terorizam.
eSIM nije samo tehnička inovacija, već promena paradigme, otvaranje novih polja za razvoj mobilnih biznisa. Za korisnika to znači razlog manje da odlazi u poslovnicu operatera, za operatera mogućnost da jednom korisniku ponudi više paketa istovremeno, u zavisnosti od njegovih trenutnih potreba. Recimo, umesto rominga koristili bismo lokalnu karticu sa svim privilegijama, a da ništa ne radimo sa aparatom. Naročito ako su operatori u vlasništvu iste kompanije.
Kada je Vučić postao beznačajan lik? Zašto je njegov politički pad narod doživio kao buđenje iz noćne more? Čega se Studentska lista mora čuvati? Kako ustanoviti odgovornost za pretvaranje Srbije u mafijašku državu? I šta mi sa svime ovim imamo punih trideset i šest godina
Naravno da bi ostavke bile najlakši način da se mediji minimalno upristoje, ali posle 14 godina cenzure, propagande, negativne selekcije, veliko je pitanje da li zaposleni u javnom servisu i brojnim informativnim redakcijama privatnih medija uopšte umeju da profesionalno rade svoj posao
Ljudi su se osvrtali oko sebe. Onda se prolomio uzdah i zavladala je potpuna euforija. Suze, zagrljaji, skandiranje. On je prvi put izgovorio istinu – da su studenti pobedili. Ispostaviće da je taj trenutak postao istorija
Možemo li se, dakle, nadati da je i grupi od nekoliko miliona ljudi moguće da sazreva i napreduje? Da li, osim tehnološkog napretka, možemo da se razvijamo i psihološki, emotivno, mada nas ima tako mnogo i svi smo međusobno različiti, koliko smo i slični? Da li ima prostora čak i za onaj stepen optimizma koji bi nam omogućio očekivanje da ovo nije izolovan, pozitivan incident, već da smo “porasli” i sad smo trajno, uz uračunate prolazne krize, sposobni za nešto novo i zrelije
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
