U Skupštini Srbije na red dolazi glasanje o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku po sugestijama i CRTE i Evropske unije. Međutim, „ukoliko bi SNS i SPS počeli da sprovode izmenjen zakon o biračkim spiskovima, oni bi time direktno sebi stavili lisice na ruke“. smatra poslanica ZLF-a Jelena Jerinić
„Dok su ovi ljudi na vlasti – nema ništa od ispravnog biračkog spiska.“
Ovako u jednoj rečenici poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić objašnjava za „Vreme“ zašto njena poslanička grupa neće glasati za usvajanje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je na dnevnom redu u Skupštini Srbije.
Poslanici početkom ovog novembra razmatraju izmene zakona, dok Dijana Hrka štrajkuje glađu ispred skupštinskog doma.
Prethodnih meseci i godina baš ovaj zakon bio je temelj na kojem su se lomila koplja demokratskih procesa u Srbiji. Režim ima problem jer se na sređivanje ovog zakona obavezao u navodnoj saradnji sa Kancelarijeom OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskoj Uniji, kao i samoj Evropskoj komisiji, koja je upravo usvojila izrazito negativan izveštaj o napretku Srbije.
Zato je i predsednik države Aleksandar Vučić u oktobru izjavio da je sam „zamolio” premijera i predsednicu Skupštine da „ubrzaju koliko god je moguće“ i da ispune sve što se tiče biračkih spiskova i ODIHR-ovih zakona.
„Sve što požele, sve im ispunite, sve što im je palo na pamet, a što nije palo na pamet ni jednoj drugoj zemlji, sve im ispunite, to je moja molba. Bukvalno sve što im padne na pamet, ono što vam izgleda ponižavajuće i to im ispunite“, rekao je Vučić, dodavši da treba pokazati da je Srbija na evropskom putu, ali i da nema straha od narodne volje.
Iza ove Vučićeve izjave ne krije se želja za saradnjom sa neistomišljenicima, već „pokušaj zloupotrebe opozicije i civilnog društva u Srbiji“, tvrdi Jelena Jerinić, jer vlast pokušava da pokaže Evropi – da je spremna da sarađuje.
„Baš zato im je sada jako važno da se usvoji ovaj predlog izmena zakona“, objašnjava Jerinić. „Iako je predlog u suštini sličan sa onim što je Crta predložila, mi ne želimo da ih glasanjem za zakon oslobodimo od krivične odgovornosti. Jer, znamo da, šta god da se usvoji, oni to na terenu neće poštovati. Najjednostavnije objašnjeno – ukoliko bi SNS i SPS i počeo da sprovodi izmenjen zakon o biračkim spiskovima, oni bi time direktno sebi stavili lisice na ruke.“
Prethodna decenija u Srbiji je prošla uz brutalno kršenje izvornih prava, a najviše zloupotrebu biračkih spiskova. Tako su, na primer, beogradski izbori 2023. iznedrili epidemiju fantomskih birača, a pojedini posmatrači su tvrdili da su njihovi glasovi bili presudni za dobijanje izbora.
Ispostavilo se da režim seli ljude sa jedne opštine na drugu kako bi dobio izbore gde im zatreba, pa je tako na opštini Savski venac u jednoj zgradi bilo prijavljeno 154 birača, dok ih je na republičkim izborima pre toga bilo svega 121. Vlasnik ove zgrade je Vladimir Mandić, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, bivši rukometaš za kojeg se tvrdi da organizuje ekipe batinaša za ilegalni kamp u Pionirskom parku i druge potrebe. Ovde su na spisku stanara bili i Marjanović Sretko, predsednik opštine Sokolac i Milović Daliborka, koja je delegat Republike Srpske u Skupštini BiH. U drugoj kući na Starom gradu bilo je 60 ljudi na spisku, a stanari nisu znali njih 35. Većina ljudi sa spiska su bili građani opština u Bosni i Hercegovini.
Nelegalno u celoj operaciji je da su po Srbiji počeli da se javljaju ljudi koji su saznali da su se nepoznati stanari prijavili na njihovoj adresi, a o takvim fantomima skoro je pisalo i „Vreme“. Celokupna šema pokazuje da se ovi prestupnici nikako nisu mogli prijaviti na brojnim kućnim adresama građana bez saznanja vlasnika stanova, pa se pretpostavlja, a i stručnjaci tvrde, da čitava operacija nezakonitog upisivanja na adrese, nije mogla da se obavi bez znanja MUP-a.
Na biračkom spisku prethodne decenije našli su se i mrtvi ljudi, koji su lagodno glasali na izborima, kao i prijavljeni na trafo stanice i šupe.
„Ni trenutni Zakon o biračkom spisku nije toliko loš, pa kada bi ga vlast poštovala, oni sigurno ne bi dobili izbore“, dodaje Jerinić. „Mi, naravno, podržavamo poboljšanje zakona, ali ne i privid saradnje sa civilnim društvom i opozicijom. U nekoj drugoj državi, ovo bi bio fokus.“
Poruka Zeleno-levog fronta za režim je da prvo siđu sa vlasti, a da je pitanje da li će nam izmene ovog zakona onda uopšte biti potrebne.
„U reprezentativnom timu biće maksimalno uvažavane različitosti u pogledu vere i religije svih njegovih članova“, kaže predsednik Srpskog bokserskog saveza Nenad Borovčanin
Kamera je zabeležila i trenutak kada je jedan od muškaraca uzeo stolicu i potom je bacio na Stevana Filipovića koji je ležao na zemlji
Protivnici projekta „Novi Sad na vodi“ traže da građani odluče o njegovoj sudbini. Građanska platforma „100% Sad“ najavila je pokretanje narodne inicijative za raspisivanje obavezujućeg lokalnog referenduma o Planu generalne regulacije
Od kraja rata most na Ibru bio je pod nadzorom Kfora jer je bio poznat po etničkim sukobima.
Novinar „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens je u Beogradu pitao Zelenskog kako da Evropa pomogne da se „ubije više Rusa“, to jest „ruskih vojnika“. Redakcija se u dopisu „Vremenu“ ograđuje od „ubijanja Rusa“, ali preti pravnim merama svima koji kleveću i prete Martensu
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
