Evropski sud za ljudska prava saopštio je da je Vlada Srbije zvanično priznala da su postojali propusti u prethodnoj istrazi ubistva gardista u Topčideru 2024. godine i da se obavezala na novu, temeljnu i nepristrasnu istragu
Evropski sud za ljudska prava prihvatio je rešenje zasnovano na sporazumu postignutom između porodica ubijenih gardista na Topčideru 2004. godine i Vlade Srbije, što znači da nije doneta presuda, već je postignuto mirno poravnanje.
Taj sud je saopštio da je Vlada Srbije zvanično priznala da je došlo do povrede prava na život, odnosno da su postojali propusti u prethodnoj istrazi, i obavezala se da sprovede novu, temeljnu i nepristrasnu istragu pod nadzorom visokog državnog tužioca.
Evropski sud za ljudska prava je preneo izjavu Vlade Srbije kojom Vlada „izražava svoje priznanje, sa žaljenjem, povrede prava podnosilaca u vezi sa proceduralnom stranom člana 2 Konvencije, proistekle iz nedostataka u istrazi smrti gospodina Dragana Jakovljevića i gospodina Dražena Milovanovića“.
Navedeno je da se u okviru tog rešenja Vlada obavezuje da obezbedi sprovođenje efikasne zvanične istrage u skladu sa relevantnom sudskom praksom Suda.
Pored toga, Vlada Srbije će svakom od podnosilaca, odnosno porodicama žrtava isplatiti po 30.000 evra kao naknadu za sve materijalne i nematerijalne štete, troškove i izdatke.
Isplata će biti izvršena u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o odluci Suda, uz mogućnost obračuna kamate u slučaju kašnjenja.
„U okviru ovog rešenja, Vlada se obavezuje da obezbedi sprovođenje efikasne zvanične istrage u vezi sa smrtima gospodina Dragana Jakovljevića i gospodina Dražena Milovanovića. Istraga će se sprovoditi pod bliskim nadzorom visokog tužioca i u potpunom skladu sa principima utvrđenim relevantnom sudskom praksom Suda“, dodaje se u izjavi.
Gardisti Vojske Srbije i Crne Gore Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović pronađeni su mrtvi ispred vojnog objekta „Karaš“ u Topčideru 5. oktobra 2004. godine, a optužnice i osumnjičenih za taj zločin još nema.
Vojna istraga tvrdila je da se radilo o ubistvu i samoubistvu, dok je nezavisna državna komisija utvrdila da ih je ubila treća osoba. Porodice su se 2011. godine obratile i Evropskom sudu za ljudska prava, koji je u novembru 2020. godine odlučio da odbaci tužbu protiv države Srbije, uz obrazloženje da „nisu iscrpljeni svi domaći pravni lekovi“.
Presuda Suda u Strazburu doneta je posle razmatranja predstavke pošto je domaći sud odbacio tužbu porodice Jakovljević protiv bivšeg vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića, koji je vodio vojnu istragu posle stradanja gardista.
Nevladina organizacija Žene u crnom zatražila je uoči 21. godišnjice pogibije Milovanovića i Jakovljevića da državni organi odmah prekinu opstrukciju istrage ubistva i da saopšte istinu o njihovoj smrti.
Zatražena je i istina o skrivanju Ratka Mladića u objektima Vojske, jer je to „jedini način da se Srbija odmakne od ratne prošlosti i zločina počinjenih u njeno ime“.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab, dozvolio je rušenje kuće na Vračaru u Mome Kapora 2 iako na sajtu ove institucije piše da je to „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“
Veran Matić jeste u opasnosti. Prvi akter koji je odgovoran za njegovu bezbednost je država, jer je on državljanin Srbije, kaže Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica
Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, ocenio je Fiskalni savet
Cilj okupljanja je podsećanje da zaborav vodi ponavljanju zločina i da je sećanje na žrtve neraskidivo povezano sa savremenom borbom za slobodu, pravdu i ljudsko dostojanstvo, naveli su niški studenti
Zaštitnik građana Zoran Pašalić će pribaviti potrebne informacije i dokumentaciju radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti u vezi sa smrću devojčice koja je umrla nakon rutinske operacije trećeg krajnika u bolnici u Čačku
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
