Da li je pobednik parlamentarnih izbora u Češkoj Andrej Babiš baš tolika noćna mora za Evropsku uniju, kako ga mnogi mediji predstavljaju? Podršku za formiranje vlade svakako traži od evroskeptičnih, desničarskih partija
Nekadašnji premijer, predsednik opozicionog pokreta ANO i jedan od najbogatijih ljudi u Češkoj Andrej Babiš, ostvario je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima održanim ovog vikenda. Osvojio je preko 34 odsto glasova, čime je potvrdio svoju dominaciju na češkoj političkoj sceni.
Iako je kampanju vodio oštro kritikujući prozapadnu liberalnu vlast, istovremeno se distancirao od radikalnog antisistemskog narativa – nije zagovarao izlazak iz Evropske unije ili NATO-a („To je glupost“, rekao je nedavno), što ga je pozicioniralo kao populistu sa umerenim pristupom. Njegova strategija okupljanja nezadovoljnih birača uspešno ga je održala u centru političke igre, bez ugrožavanja prozapadne orijentacije Češke.
Ni sam Babiš nije krio iznenađenje ishodom izbora, imajući u vidu da su istraživanja javnog mnjenja predviđala da će njegova stranka ANO (srpski DA, ali i akronim od Akcija nezadovoljnih građana) ostati ispod granice od 30 odsto. Konačni rezultati su nadmašili očekivanja — Babišova stranka je osvojila više od 34 odsto glasova i čak 80 poslaničkih mesta u Donjem domu češkog parlamenta, koji ukupno broji 200 članova. Uz to, Babišu je pošlo za rukom da mobiliše rekordan broj birača — izlaznost je dostigla 69 odsto, što je najviši odziv u Češkoj još od 1998. godine.
Biračku bazu je pronašao u ekonomski ugroženim regionima, koje su pogodili inflacija i energetska kriza. Pošlo mu je za rukom da mobiliše te slojeve stanovništva, nudeći im pragmatičnu alternativu vladajućoj koaliciji.
Dosadašnja liberalno-građanska koalicija Spolu (Zajedno) doživela je poraz, ali ne i potpuni debakl — sa oko 23 odsto osvojenih glasova zadržala je relevantnu ulogu na političkoj sceni.
Andrej Babiš već je otpočeo pregovore sa potencijalnim koalicionim partnerima o formiranju vlade, naglašavajući da će ih voditi lično, bez posrednika.
„Idemo ka manjinskoj vladi. Biće jasno za nedelju dana. Sve ćemo rešiti. Počećemo pregovore sa SPD i Motoristima o podršci našoj vladi“, izjavio je Babiš, dodavši da bi mu ta kombinacija obezbedila udobnu većinu u parlamentu.
Ipak, iako je spreman na političke dogovore, jasno postavlja granice – dok razmatra da ponudi mesto predsednika parlamenta partiji Sloboda i direktna demokratija (SPD) u zamenu za podršku manjinskoj vladi, poručuje da će ključni resori ostati pod kontrolom ANO-a.
Posebno je istakao da zdravstvo nije tema pregovora: „Zdravstvo nikome nećemo prepustiti, to je za nas apsolutni prioritet“, izjavio je Babiš za češki portal Novinky, dodavši da o tome više neće diskutovati.
SPD važi za krajnje desnu, antimigracionu stranku. Protivi se Zelenom dogovoru EU, Paktu o migracijama, povećanju troškova za vojsku i podršci Ukrajini. Zahteva referendume o izlasku iz EU i NATO.
Ukoliko se odluči za koalicionu vladu, a ne za manjinski kabinet sastavljen isključivo od članova njegovog pokreta ANO, koalicionim partnerima mogao bi da ponudi resore kao što su kultura, spoljna politika ili zaštita životne sredine.
Međutim, potencijalni partneri imaju drugačije planove – Motoristi, mala desničarska opoziciona stranka evroskeptika, poznata po protivljenju mnogim politikama Evropske unije i koji su po prvi put prešli izborni prag, žele da njihovi ljudi budu deo vlade i ciljaju na ključna ministarstva.
Što se rata u Ukrajini tiče, iako se u kampanji čuo Babišov kritički ton prema vojnoj pomoći Kijevu i povećanju budžeta za odbranu, teško je očekivati da će Češka potpuno odustati od podrške Ukrajini. To se naročito odnosi na inicijativu za kupovinu municije, koju je vodila aktuelna češka vlada Petra Fijale, a koja je finansirana iz sredstava drugih zapadnih zemalja. Čak je i šef države Petr Pavel, nekadašnji general i predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, pozvao Babiša da ne potkopava ovu inicijativu.
Ništa trenutno ne nagoveštava takozvani „slovački“ ili „mađarski“ scenario, na koji su upozoravali neki političari i komentatori. Babiš je, pre svega, pragmatični biznismen, i nije vođen ideologijom poput slovačkog premijera Roberta Fica ili Viktora Orbana. Njegovi korektni odnosi sa obojicom lidera mogli bi čak doprineti i oživljavanju gotovo zamrle inicijative Višegradske grupe (V4).
Ako šef pokreta ANO Andrej Babiš postane premijer, moraće da reši i problem sukoba interesa zbog vlasništva nad holdingom Agrofert. Babiš je odmah nakon objave rezultata izbora najavio da će pronaći rešenje, a neke od opcija već je predstavio i predsedniku Petru Pavelu. Konkretnu odluku o prenosu vlasništva nad svojom kompanijom Babiš će morati da donese u roku od 30 dana od imenovanja na čelo vlade.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Izraelske vlasti deportovale su u ponedeljak (6. oktobar) 171 aktivista koji su prethodno zarobile jer su pokušali da uđu u Gazu i dostave humanitarnu pomoć. Među njima je i srpski student Ognjen Marković
Samo nekoliko sati nakon što je predstavio novu vladu, francuski premijer Sebastijan Lekorni podneo je ostavku predsedniku Emanuelu Makronu. Opozicija traži prevremene izbore, dok se zemlja suočava s budžetskom i političkom krizom.
Nakon što je Hamas odgovorio na mirovni plan koji je predstavio američki predsednik Donald Tramp za okončanje rata u Gazi, oglasio se i poglavar Rimokatoličke crkve koji je pozdravio ovaj „značajan napredak" ka miru. Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ima drugačiju poruku
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi eventualna odluka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da snabde Ukrajinu dugodometnim raketama „tomahavk“, koje bi mogle da ciljaju i mete duboko na ruskoj teritoriji, vodila ka uništenju odnosa Moskve i Vašingtona.
Desetine hiljada građana okupilo se u subotu, 4. oktobra, u blizini Trga slobode u Gruziji, na poziv opozicije i na dan lokalnih izbora koje nekoliko opozicionih stranaka bojkotuje
Već se nedeljama zna da režim neće dozvoliti još jedno „pumpanje“ sa tribina. Zato se nedeljama zna i da na utakmicu između Srbije i Albanije neće moći da uđe niko ko nije detaljno proveren. Kriterijum jeste bezbednost - ali politička
Građani će nastaviti da svojim telima pritiskaju režim. Studenti možda obrnu još jedan krug po Srbiji. A opozicija ima samo jedan zadatak: da se ujedini
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
