„Srbija je sve pokušala – razgovarano je sa američkom i sa ruskom stranom, iznosila predloge i tražili rešenja, ali nije do nas jer je zemlja mala i ne može postavljati uslove“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da odluka o sankcijama SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) „nije dobra vest“ i najavio da će država učiniti „sve kako bi sačuvala energetsku stabilnost zemlje“.
Mali je naglasio da država neće dozvoliti da se bilo ko „igra sa energetskom stabilnošću Srbije“.
„Sve vreme se trudimo da budemo, kako bi Vučić rekao, ispod radara. Mala smo, slobodarska i suverena zemlja i želimo da nas konflikti velikih sila zaobiđu, ali nažalost, to se ne dešava“, rekao je Mali, a piše Juronjuz.
Dodao je da „sankcije kreću od 1. oktobra“, ako se, kako je naveo, „ne desi neko čudo“.
„Srbija je sve pokušala – razgovarano je sa američkom i sa ruskom stranom, iznosila predloge i tražili rešenja, ali nije do nas jer je zemlja mala i ne može postavljati uslove“, rekao je Mali.
„Građanima mogu da garantujem da ćemo dati sve od sebe da se problem reši, kao što smo to uradili 2022. kada je postojala zabrinutost za snabdevanje gasom i strujom“, naveo je Mali.
Puna primena sankcija NIS-u prethodno je u šest navrata odlagana.
Promena vlasničke strukture NIS-a
Prethodno je u NIS-u promenjena vlasnička struktura pa je umesto Gasproma, koji je pod američkim sankcijama, Akcionarsko društvo „Intelidžens“ iz Sankt Peterburga postalo je vlasnik 11,3 odsto akcija NIS-a
Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor ocenio da je tada za „Vreme“ da je ta promena urađena forme radi, a sankcije SAD i dalje stoje „nad glavom“ NIS-a.
Kapor je rekao za „Vreme“ da je promena vlasničke strukture usledila u nadi da će se time povećati šanse da se američke sankcije NIS-u ne samo odlože, nego i da se NIS potencijalno skine sa liste sankcija SAD,
On je istakao da je druga namera, odnosno potencijalno skidanje NIS-a sa liste sankcija SAD, veoma teško ostvariva, jer je za to potrebno odobrenje američkog Kongresa.
„Ne vidim u toj promeni vlasničke stukture ništa drugo osim pokušaja da se pokaže da se nešto radi, a u suštini se ništa ne radi. To je pre svega urađeno da bi se povećale šanse da se sankcije NIS-u odlože na duži period od ‘medenog meseca’, kao što je to bilo prošli put. Firma ‘Intelidžens’ je očigledno povezana sa zvaničnim Kremljom, iako je na papiru akcionarsko društvo“, rekao je Kapor.
Pošto se suštinski ništa ne menja, Kapor je upozorio da sankcije Vašingtona prema NIS-u stoje kao opcija, iako je Trampova administracija „blagonaklona prema Kremlju“ komparativno gledajući u odnosu na Bajdenovu administraciju.
Veliki poremećaj tržišta u slučaju sankcija
„Bilo kakva neizvesnost, a te sankcije koje stoje nad glavom NIS-a jesu neizvesnost sprečavaju optimalno poslovanje kompanije. Ako bi bile uvedene pune sankcije, država bi morala da reaguje ili bi se dogodio velikim poremećaj na domaćem tržištu naftnih derivata, a cene bi vrlo brzo skočile za oko 30 odsto“, rekao je Kapor.
To okvirno povećanje cena naftnih derivata od 30 odsto u slučaju uvođenja sankcija NIS-u Kapor objašnjava načinom formiranja cene naftnih derivata.
„Skoro 60 odsto cene naftnih derivata na maloprodajnim pumpama je u sklopu akcize i poreza. Država i dalje ima najviše uticaja kakva će biti konačna cena, a ne cena na svetskom tržištu derivata. To je ogroman prihod za budžet u vreme kada država operiše u vanrednim ekonomskim okolnostima zbog protesta, tako da ne znam koliko je država sposobna da smanji akcize i poreze u ovom trenutku“, zaključio je Kapor.
Petoro mladih stradalo je samo prošlog vikenda, a od početka godine više od 100 ljudi. Dok statistika upozorava, stručnjaci poručuju da bi spas moglo da donese ograničenje brzine na 30 kilometara na sat, ali da li je to primenljivo u Srbiji
„Prvih mesec-dva-tri postoje državne rezerve, pa se u lancu snabdevanja neće momentalno desiti nestašica goriva. Ipak, ako to potraje, doći će do nestašice koja može da podigne cenu goriva“, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković
Premijer Đuro Macut je najavio da „od iduće nedelje kreće u dijalog sa univerzitetima“
U Doljevcu su nestali pištolji, municija, puške, razni oblici oružja. Navodno je reč uglavnom o opremi koja je funkcionalna, odnosno koja je upotrebljiva
Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, osumnjičen da je falsifikovao dokumenta, saslušan je u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
