Za vojni budžet Ukrajina izdvaja 31 odsto BDP-a. U Rusiji 32,5 odsto državnog novca odlazi na vojsku i rat u susednoj zemlji
Kako rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, svet se suočava ne samo s humanitarnom, bezbednosnom i geopolitičkom krizom, već i sa vrtoglavim ekonomskim troškovima ovog sukoba.
Dok se linije fronta već neko vreme suštinski ne pomeraju, a diplomatska rešenja deluju sve udaljenije, finansijski aspekt rata postaje sve važnija tema — kako za Kijev i Moskvu, tako i za njihove saveznike u međunarodnoj zajednici.
Ukrajinski račun za odbranu: 172 miliona dolara dnevno
Prema rečima predsednice ukrajinskog parlamentarnog budžetskog odbora Roksolane Pidlasove, koju je citirala agencija Rojters, trenutni dnevni trošak rata za Ukrajinu iznosi oko 172 miliona dolara, što je značajan porast u odnosu na prošlogodišnjih 140 miliona. To znači da Ukrajina mesečno troši više od pet milijardi dolara samo za odbranu.
Na godišnjem nivou, to bi prema projekcijama moglo iznositi i više od 60 milijardi dolara, i to bez uključivanja infrastrukturnih, humanitarnih i socijalnih troškova.
Bivši premijer, a sadašnji ministar odbrane Denis Šmihal, čak je upozorio da bi 2025. za Ukrajinu mogla biti najskuplja godina od početka rata. On je procenio da bi ukupni troškovi oružanih snaga mogli dostići čak 120 milijardi dolara, što većina analitičara smatra nerealnim, ali i indikativnim za razmere sukoba.
Jedan od najupečatljivijih pokazatelja finansijskog opterećenja koje rat nosi jeste podatak da Ukrajina troši čak 31 odsto BDP-a na odbranu. Poređenja radi, budžetom Republike Srbije za 2025. godinu predviđena su izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u iznosu od 261,8 milijardi dinara (oko 2,24 milijarde evra), što čini 2,53 odsto BDP-a. Ovo jasno oslikava ekstremni pritisak pod kojim se nalazi ukrajinska ekonomija.
Ruska ratna mašina od 145 milijardi dolara
Ni Rusija ne zaostaje u trošenju. Prema najnovijem federalnom budžetu, čak 32,5 odsto ruskog državnog novca ide na nacionalnu odbranu – ukupno 13,5 biliona rubalja, što je više od 145 milijardi dolara. To su rekordna izdvajanja i jasan znak da se Kremlj priprema za dugoročnu konfrontaciju, bez obzira na međunarodne sankcije i ekonomske pritiske kojima je izložena.
Od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Biznis insajder je izračunao da je Zapad Ukrajini obezbedio pomoć vrednu više od 312 milijardi dolara, od čega većina odlazi na vojnu podršku, ali značajan deo i na finansijsku i humanitarnu pomoć.
Sjedinjene Američke Države su, kao najveći pojedinačni donator, dale oko polovinu te vojne pomoći, a i trećinu nevojne pomoći.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen često naglašava da je upravo Evropska unija najveći saveznik i podrška Ukrajini. Ona je nedavno u govoru pred Evropskim parlamentom izjavila da je Evropa Ukrajini do sada prosledila 170 milijardi evra vojne i finansijske pomoći. Ipak, istakla je da to „nije dovoljno“ i da je neophodno učiniti još više, najavivši novi program pod nazivom „Kvalitativna vojna prednost“, koji će biti fokusiran na dodatna ulaganja u ukrajinske oružane snage.
Može li ekonomija izdržati beskonačni rat?
Ključno pitanje više nije samo koliko dugo Ukrajina i Rusija – uz strahovite ljudske i materijalne gubitke – mogu izdržati na bojnom polju, već i koliko dugo sve to mogu da finansiraju.
Sa budžetima koji sve više liče na ratne ekonomije iz prve polovine 20. veka, obe zemlje ulažu ogromna sredstva u sukob koji je sve dalje od rešenja. I dok međunarodni partneri Ukrajine pokazuju znake zamora, a unutrašnje rezerve slabe, preti realna opasnost da finansijska iscrpljenost uključenih strana postane presudni faktor u ishodu ovog rata. Ništa dobro ne nagoveštava ni planirana militarizacija Evropskog kontinenta.
Grčka policija uručila je poziv Janisu Varufakisu da se javi jedinici za borbu protiv narkotika, nakon što je javno govorio o marihuani i jednokratnom korišćenju ekstazija pre više od tri decenije
Suspenzija zahteva za vize za stalni boravak iz 75 zemalja sveta samo je najnovija u nizu mera kojima administracija Donalda Trampa dodatno ograničava ulazak stranaca u Sjedinjene Američke Države
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
