Za vojni budžet Ukrajina izdvaja 31 odsto BDP-a. U Rusiji 32,5 odsto državnog novca odlazi na vojsku i rat u susednoj zemlji
Kako rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, svet se suočava ne samo s humanitarnom, bezbednosnom i geopolitičkom krizom, već i sa vrtoglavim ekonomskim troškovima ovog sukoba.
Dok se linije fronta već neko vreme suštinski ne pomeraju, a diplomatska rešenja deluju sve udaljenije, finansijski aspekt rata postaje sve važnija tema — kako za Kijev i Moskvu, tako i za njihove saveznike u međunarodnoj zajednici.
Ukrajinski račun za odbranu: 172 miliona dolara dnevno
Prema rečima predsednice ukrajinskog parlamentarnog budžetskog odbora Roksolane Pidlasove, koju je citirala agencija Rojters, trenutni dnevni trošak rata za Ukrajinu iznosi oko 172 miliona dolara, što je značajan porast u odnosu na prošlogodišnjih 140 miliona. To znači da Ukrajina mesečno troši više od pet milijardi dolara samo za odbranu.
Na godišnjem nivou, to bi prema projekcijama moglo iznositi i više od 60 milijardi dolara, i to bez uključivanja infrastrukturnih, humanitarnih i socijalnih troškova.
Bivši premijer, a sadašnji ministar odbrane Denis Šmihal, čak je upozorio da bi 2025. za Ukrajinu mogla biti najskuplja godina od početka rata. On je procenio da bi ukupni troškovi oružanih snaga mogli dostići čak 120 milijardi dolara, što većina analitičara smatra nerealnim, ali i indikativnim za razmere sukoba.
Jedan od najupečatljivijih pokazatelja finansijskog opterećenja koje rat nosi jeste podatak da Ukrajina troši čak 31 odsto BDP-a na odbranu. Poređenja radi, budžetom Republike Srbije za 2025. godinu predviđena su izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u iznosu od 261,8 milijardi dinara (oko 2,24 milijarde evra), što čini 2,53 odsto BDP-a. Ovo jasno oslikava ekstremni pritisak pod kojim se nalazi ukrajinska ekonomija.
Ruska ratna mašina od 145 milijardi dolara
Ni Rusija ne zaostaje u trošenju. Prema najnovijem federalnom budžetu, čak 32,5 odsto ruskog državnog novca ide na nacionalnu odbranu – ukupno 13,5 biliona rubalja, što je više od 145 milijardi dolara. To su rekordna izdvajanja i jasan znak da se Kremlj priprema za dugoročnu konfrontaciju, bez obzira na međunarodne sankcije i ekonomske pritiske kojima je izložena.
Od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Biznis insajder je izračunao da je Zapad Ukrajini obezbedio pomoć vrednu više od 312 milijardi dolara, od čega većina odlazi na vojnu podršku, ali značajan deo i na finansijsku i humanitarnu pomoć.
Sjedinjene Američke Države su, kao najveći pojedinačni donator, dale oko polovinu te vojne pomoći, a i trećinu nevojne pomoći.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen često naglašava da je upravo Evropska unija najveći saveznik i podrška Ukrajini. Ona je nedavno u govoru pred Evropskim parlamentom izjavila da je Evropa Ukrajini do sada prosledila 170 milijardi evra vojne i finansijske pomoći. Ipak, istakla je da to „nije dovoljno“ i da je neophodno učiniti još više, najavivši novi program pod nazivom „Kvalitativna vojna prednost“, koji će biti fokusiran na dodatna ulaganja u ukrajinske oružane snage.
Može li ekonomija izdržati beskonačni rat?
Ključno pitanje više nije samo koliko dugo Ukrajina i Rusija – uz strahovite ljudske i materijalne gubitke – mogu izdržati na bojnom polju, već i koliko dugo sve to mogu da finansiraju.
Sa budžetima koji sve više liče na ratne ekonomije iz prve polovine 20. veka, obe zemlje ulažu ogromna sredstva u sukob koji je sve dalje od rešenja. I dok međunarodni partneri Ukrajine pokazuju znake zamora, a unutrašnje rezerve slabe, preti realna opasnost da finansijska iscrpljenost uključenih strana postane presudni faktor u ishodu ovog rata. Ništa dobro ne nagoveštava ni planirana militarizacija Evropskog kontinenta.
Evropska komisija je predložila paket sankcija protiv Izraela. Međutim, bez podrške članica EU to neće moći da joj prođe, osim obustave isplate novca iz fondova EU za zajedničke projekte sa Izraelom
Tokom sukoba policije sa grupom maskiranih demonstranata u Lionu povređeni su novinar i policajac. Širom Francuske dešavaju se protesti zbog najavljenih vladinih mera štednje
Donald Tramp proglasio je antifašistički pokret Antifa terorističkom organizacijom. Šta je Antifa i zašto je ona za američkog predsednika „radikalna levica”
Francuska je na nogama - u četvrtak na ulicama se očekuje 800.000 demonstranata i 80.000 policajaca
Čarli Kirk (na slici) nije trebalo da bude ubijen. Ne zato što je muž i otac – i u Gazi žive i više ne žive muževi i očevi – već zato što prosto ljudski i hrišćanski niko ni od koga ne treba da bude ubijen i zato što je to ubistvo, koje je navodno predvideo, najveća usluga njegovoj opasnoj propagandi koja guta zapadni svijet lažno se predstavljajući
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
