Dokument Direktiva: Kako se pravi studentska lista

Student Fakulteta političkih nauka Aleksa Simić izjavio je nedavno za televiziju N1 da je studentska lista 99 odsto završena i da su moguće još neke izmene u zavisnosti od dogovora.

„Na njoj neće biti lidera, želimo da se odreknemo kulta ličnosti koji nas prati“, rekao je on.

Portal Mašina je razgovarao sa studentom Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji govori ispred plenuma tog fakulteta, o tome kako su studenti iz cele Srbije mesecima unazad stvarali listu za izbore – tzv. studentsku listu.

Sagovornik Mašine na početku razgovora ističe da je glavni dokument – po kojem se odvija politička artikulacija studenata u blokadi – Direktiva, te da se u istom opisuje način formiranja liste kao i način izlaženja na izbore. Kako objašnjava, kandidati na studentskoj listi se biraju po određenim mandatima za svaki univerzitet. Nadalje, dodaje, svaki grad u blokadi određuje kako će birati svoj broj mandata, da li preko lokalnih plenuma ili univerzitetske radne grupe.

„Svaki kandidat se bira shodno pozitivnim i negativnim kriterijumima definisanim u samom dokumentu Direktive. Na primer, kandidat mora biti punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti. Takođe, svaki kandidat mora da poštuje program liste. S druge strane, kandidat ne sme da bude student, odnosno neko ko je upisao akademsku 2024/25. godinu ili osoba čije su studije u statusu mirovanja. Takođe je bitno napomenuti da postoji i rodni algoritam specijalno projektovan da osigura zakonsku zastupljenost manje prisutnog pola na listi“, ukazuje sagovornik Mašine.

Kriterijumi

Kako dodaje, takođe je neophodno da kandidati nikada nisu bili članovi vladajuće koalicije, kao ni funkcioneri trenutnih parlamentarnih opozicionih partija.

„Svako ko je osuđivan na kaznu dužu od godinu dana zatvora ili je bio osuđen za delo koje se goni po službenoj dužnosti za koje je kazna propisana veća od 3 godine ne može da bude kandidat na studentskoj listi. Pored toga, kandidat ne sme da bude bilo koji funkcioner koji i inače ne bi mogao biti narodni poslanik. Takođe, kriterijumi nalažu da na listi ne sme da bude neko ko je bio član izvršne ili zakonodavne vlasti ispred trenutne vladajuće koalicije“, pojašnjava student Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Kako napominje, nakon što se preliminarna lista sastavi, sledi proces vetiranja, tokom koga plenumi mogu da prilože dokaze i argumente za isključivanje pojedinih kandidata sa liste ukoliko ne poštuju kriterijume ili se veruje da bi iz bilo kog drugog razloga povredili integritet liste i ideala studentske borbe.

„Rok za slanje argumentacije je sedam dana, uz tri dodatna dana nakon isteka roka. Rok za izjašnjavanje o predlozima veta je sedam dana. Veto se usvaja po principu 50 plus jedan odsto svih izjašnjenih plenuma visokoškolskih ustanova. Bitno je napomenuti da postoje i tzv. gradski interni veto u Novom Sadu, dok u drugim gradovima on ne postoji“, ističe naš sagovornik.

Kako kaže sagovornik Mašine, konačna lista će biti anonimna do raspisivanja izbora i čuva se u strogoj tajnosti od svih, uključujući samih studenata. Dodaje da se najveće bezbednosne mere, digitalne i fizičke, koriste kako se lista ne bi procurela u javnost.

Ideali liste

Na nivou pokreta se to trenutno razmatra, a plenum Filozofskog fakulteta smatra da oročenje mandata poslanika u Skupštini treba da se ukine.

„Studenti u blokadi su uvereni da svojim skoro pa desetomesečmim delovanjem imaju dovoljno iskustva i ambicije da ponude jedan revolucionaran program, od naroda za narod čije će sprovođenje zahtevati pun mandat izvršne i zakonodavne vlasti. Time, verujemo da ćemo biti jedna definitivno nova opcija na političkom nebu Srbije i da će naše ideje trajno uticati na buduću politiku u pravcu njene veće demokratičnosti, transparentnosti i većeg solidarnijeg duha“, izjavio je student Filozofskog u Beogradu.

Izvor: Mašina.rs