
Špijuniranje
Hrvatski mediji: Hrvat odavao tajne Srpkinji za Srpsku listu na Kosovu
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Nakon što su ih Rusi prvi put upotrebili pre godinu dana, dronovi s optičkim vlaknima sada su u rukama ukrajinskih brigada. Piloti iz „Azova“ i „Hartije“ otkrivaju kako funkcionišu i u kojim situacijama daju taktičku prednost
Dronovi s optičkim vlaknima – to je poslednja inovacija u trci u naoružanju između Ukrajine i Rusije. Pomoću optičkog kabla povezani su s onim ko upravlja. Prvi put su ih koristili Rusi pre godinu dana u Kurskoj oblasti, a sada tu tehnologiju koriste i „Azov“ i druge ukrajinske brigade. Ona ima čitav niz prednosti u poređenju s bežično upravljanim dronovima, prenosi Dojče vele.
„Kada bežično upravljan dron leti iznad brda ili pokušava tamo da sleti, signal i upravljanje se gube. A ovaj dron nastavlja da prenosi snimke – bez obzira na konfiguraciju terena“, objašnjava za DW jedan od pilota iz brigade „Azov“ s kodnim imenom Laplas.
Prednosti i mane dronova s optičkim vlaknima
Kretanje bežično upravljanih dronova može da bude ometano, a njihov video-signal neprijatelj može da otkrije. Dronovi s optičkim vlaknima smatraju se bezbednijim – barem za sada. Ipak, i oni imaju slabu tačku. Optički kabl jeste teško otkriti i izuzetno je izdržljiv – poput najlonske strune za pecanje. Ali, ako se negde zakači, recimo za drvo, može da pukne i da dron izgubi vezu.
Ukrajinski pilot kaže da ti dronovi imaju još jednu manu: „Ako kabl visi ili se zaplete u granje ili travu, a nije direktno na zemlji, veoma je uočljiv na sunčevoj svetlosti, posebno u zoru ili u sumrak.“ Na taj način kabl može lako da se isprati do onoga ko upravlja dronom.
To se, kaže, već događalo: dok je jedna ukrajinska jedinica upravljala dronovima iz podruma, Rusi su otkrili sklonište i napali ga – na sreću, bez žrtava.
Piloti dronova znaju da su oni sami po sebi dragocene mete. Jedan od njih, s kodnim imenom Bold iz brigade „Hartija“, za DW kaže: „Postoje različite vrste municije – za tenkove i drugo. Postoje i različiti cilindri s kablovima – različitih dužina, u zavisnosti od ciljeva koje treba napasti. Ako cilj nije udaljen više od deset kilometara, koriste se oni manji cilindri s kablovima.“
Priprema za upotrebu dronova sa kablom traje duže i zahteva više truda od onog kojim se upravlja radio-vezom. Ali zato njihova upotreba omogućava širi uvid u bojno polje. „Kada smo počeli da koristimo dronove s optičkim vlaknima, otkrili smo da se sasvim blizu nas nalaze mitraljeska gnezda, magacini s municijom i motocikli, što nismo očekivali“, kaže za DW komandir voda brigade „Hartija“, s kodnim imenom Aristokrat.
Dronovi s optičkim vlaknima mogu da ulaze i u unutrašnjost zgrada. „Lete kroz prostorije, hodnike, između kancelarija. Može čak detaljno da se vidi i šta je nacrtano po zidovima – a to je nešto što običan dron ne može da pokaže“, objašnjava Bold.
„Naš cilj je da uništimo neprijatelja“
Osim toga, dronovi, drže neprijatelja na odstojanju. „Kada dobijemo naredbu, na primer: ’Ubij vojnika na motociklu’, mi onda uključujemo dron da eliminiše neprijatelja“, kaže komandant bataljona Ares iz brigade „Hartija“.
To je nova ruska taktika – vojnici na motociklima pokušavaju da probiju ukrajinsku liniju odbrane. Male, brzo pokretne grupe napadača zamenile su velike oklopne juriše. Da bi ih odbili Ukrajinci koriste kamikaza-dronove, ali i one teže, za bombardovanje.
„Naš cilj je da uništimo neprijatelja svim raspoloživim sredstvima. Kako bismo imali taktičku prednost moramo da budemo korak ispred neprijatelja u razvoju, da se oslanjamo na najnoviju tehnologiju, da brzo uvodimo novine i pronalazimo nova rešenja“, kaže Ares.
Dronovi s optičkim vlaknima najnovija su inovacija na frontu. A sigurno neće biti i poslednja.
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Demonstranti su gađali vozilo predsednika Havijera Mileija tokom kampanje u Buenos Ajresu, nakon čega je njegova kolona ubrzano napustila događaj.
Nemačka vlada usvojila je zakon o dobrovoljnom vojnom roku kojim planira da do 2030. značajno poveća broj vojnika i rezervista. Ipak, konzervativci upozoravaju da bez obaveznog roka Bundesver neće moći da dostigne željene kapacitet
U Belgiji, srcu Evropske unije, nalaze se neki od najpretrpanijih zatvora Evrope. Unutra vladaju nasilje, kriminal i narko-karteli. “Vreme” je pričalo sa čuvarima i bivšim robijašima koji tvrde da takvi zatvori stvaraju više problema nego što navodno sklanjaju kriminalce sa ulice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve