Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije sešće za isti sto. Da li je ovo korak ka okončanju troipogodišnjeg rata u Ukrajini
Jedanaest dana pošto je američki predsednik Donald Tramp Kramlju dao novi rok od 10 do 12 dana za napredak u okončanju rata s Ukrajinom, stigla je vest da će se on sastati sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Putin i Tramp, mogli bi se sastati već sledeće nedelje, rekao je novinarima u četvrtak (7. avgust) pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov, piše RT.
Mesto održavanja samita je već dogovoreno, dodao je.
Putin je izjavio je da je moguće da će sastanak biti održan u Ujedinjenim Arapskim Elmiratima (UAE), javlja AP.
Putin je u Kremlju razogovarao sa predsednikom UAE Muhamedom Bin Zajedom Al Nahjanom, nakon čega je najavio sastanak s Trampom.
Ušakov je rekao da će detalji predloženog sastanka biti otkriveni kasnije, ali da je već postignut principijelni dogovor da će se to uskoro dogoditi.
„Postignut je značajan napredak (u razgovoru Putina i Vitkofa) i o tome sam obavestio nekoliko naših evropskih saveznika. Svi su saglasni da ovaj rat mora da se završi i radićemo na tome u narednim danima i nedeljama“, napisao je Tramp na njegovoj društvenoj mreži „Truth Social“.
Vitkof je takođe predložio ideju o trilateralnom sastanku u kojem bi učestvovao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, što je Moskva odbila da komentariše, prema Ušakovljevim rečima, piše RT.
Putin je nagovestio da generalno „nema ništa protiv“ sastanka sa ukrajinskim liderom, ali da „za to moraju biti ispunjeni određeni uslovi“, prenosi CNN.
Šta kaže Zelenski?
Zelenski je u četvrtak rekao da su razmatrani „različiti potencijalni formati za sastanke na nivou lidera radi donošenja mira“, među kojima su i „dva bilateralna (sastanka) i jedan trilateralni“, piše Gardijan.
„Ukrajina se ne plaši sastanaka i očekuje isti hrabar pristup od ruske strane. Vreme je da okončamo rat“, rekao je u objavi na društvenim mrežama.
Zelenski je više puta pozivao na direktne razgovore sa Putinom, sa Trampom ili turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom kao posrednikom, piše Gardijan.
Putin je do sada odbacivao tu mogućnost, sugerišući da pregovaračke grupe nižeg nivoa prvo treba da postignu dogovor. Međutim, postignut je mali napredak u nizu direktnih razgovora u Turskoj, gde je Moskva poslala mlađu delegaciju i nije delovala spremno za prave razgovore, piše Gardijan.
Prethodni izveštaji u američkim medijima navodili su da Trampova administracija traži sastanak sa Putinom sledeće nedelje i da je predložila da se Zelenskom uputi poziv.
Ukrajinski lider tvrdi da treba da razgovara direktno sa ruskim predsednikom kako bi se postigao napredak u mirovnim pregovorima, piše RT.
Nastavljajući razgovore sa evropskim liderima, Zelenski je u četvrtak (7. avgust) razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Rekao je da Ukrajina i evropski partneri „koordinišu svoje stavove“ jer „vide potrebu za zajedničkim evropskim pogledom na ključna bezbednosna pitanja za Evropu“.
„Ostajemo svesni potrebe za pravim prekidom vatre. Ukrajina je spremna za to, a još uvek nije bilo jasnog javnog odgovora Rusije. Bliska budućnost mora pokazati kakve će biti posledice ako Rusija nastavi da odugovlači rat i ometa konstruktivne napore.“
Izvor: CNN/Guardian/RT
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
