Toplotni talasi više nisu izuzetak – oni postaju pravilo. Gradovi od Atine do Santjaga uvode posebne službenike čiji je zadatak da ih učine otpornijim na vrućinu. Njihova uloga nije samo krizno reagovanje, već i osmišljavanje dugoročnih strategija za očuvanje zdravlja i života u gradskim sredinama
Vrućina koju sada osećamo nije ništa u poređenju s onim što nas tek čeka. Biće mnogo opasnije, a ljudi toga još nisu svesni, upozoravaju stručnjaci. Šta da se radi?
Šta povezuje Atinu, Daku, Fritaun i Santjago de Čile? Svi ti gradovi pokušavaju da se zaštite od sve ekstremnijih vrućina, a tome im pomažu tzv. Chief Heat Officers. To su gradski službenici – ili kako to ponegde zovu: „šerifi“ za zaštitu od vrućina, prenosi Dojče vele.
Oni pomažu lokalnim vlastima u analizi situacije na terenu, izradi planova akcije i sprovođenju zaštitnih mera. To uključuje, na primer, planiranje hladnijih trotoara i krovova, ali i strategije za hitne slučajeve. U gradu Fritaunu u Sijera Leoneu, službenici za vrućine učestvuju u pošumljavanju gradskih površina, jer one pomažu da grad dobije hlad. Putem aplikacije povezuju se ljudi koji se brinu o gradskim stablima i za to dobijaju novčanu naknadu.
Reagovati pre nego što vrućina stigne
Američki trust mozgova Atlantski savet pokrenuo je 2021. koncept imenovanja gradskih službenika, odnosno „šerifa“ za zaštitu od vrućina. Prema njihovim procenama, do 2050. godine čak 3,5 milijardi ljudi biće pogođeno ekstremnom toplotom. Polovina njih u urbanim sredinama.
Zato bi gradovi trebalo ozbiljno da se pripreme, kaže Eleni Mirivili, ekspertkinja za vrućine iz Centra za klimatsku otpornost pri organizaciji Atlanskom savetu i bivša službenica za vrućinu u Atini.
„Obično se problem vrućine rešava tek kad dođe do velike krize – toplotnog talasa, požara ili suše. A kada to prođe, sve se zaboravi“, kaže Mirivili.
Zadatak službenika za vrućinu nije samo da pripremi grad na takve situacije i zaštiti posebno ugrožene grupe, već i da pomogne svim relevantnim institucijama da razviju dugoročne planove za rashlađivanje gradova.
Vrućine se moraju uzimati u obzir još prilikom planiranja ulica, trgova i zgrada – dakle u svim važnim političkim odlukama. To je, kaže Mirivili, najteži deo posla.
„Ne mogu da kažem da mi je to u Atini u potpunosti uspelo“, priznaje iskreno. „Ali, uspela sam da promenim dotadašnji način razmišljanja i ljudi sada shvataju da je vrućina ozbiljna pretnja zdravlju, ekonomiji i društvu“, kaže Mirivili koja je za ta pitanja bila zadužena u glavnom gradu Grčke od 2021. do 2023. godine.
Svakom gradu treba službenik za vrućinu
Atlantski savet do sada je podržao osnivanje osam takvih službenika širom sveta. Ideja se sve više širi, kaže Mirivili. „Ako gradonačelnik prepozna važnost tog problema, službenici za zaštitu od vrućine mogu da učine čuda – da pronađu budžet, koordiniraju između različitih odeljenja i zaista da pokrenu stvari.“
U SAD, Keniji i gradovima poput Londona, Ženeve i Pariza, koncept je već zaživeo. Indija je čak usvojila zakon kojim se svakoj tamošnjoj saveznoj državi nalaže da imenuje službenika za vrućinu. To je, prema rečima Eleni Mirivili, itekako opravdano.
Broj dana s ekstremnim vrućinama dramatično raste
Između maja 2024. i maja 2025, oko četiri milijarde ljudi – pola svetske populacije – doživelo je najmanje 30 dodatnih dana ekstremne vrućine. To pokazuje izveštaj više institucija, uključujući i Crveni krst. U 195 od 247 analiziranih zemalja i regiona, zbog globalnog zagrevanja broj takvih dana se, u najmanju ruku, udvostručio.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnje oko pola miliona ljudi umire od posledica toplotnih udara. Većina ih živi u Aziji, ali i u Evropi, naročito jugoistočnoj, 2024. zabeležena je druga najtoplija godina od početka merenja.
U Nemačkoj i širom EU broj starijih osoba – koji su posebno ugrožene – raste. Nemačka Alijansa za klimatske promene i zdravlje (KLUG), koja okuplja 100 organizacija, upozorava da je ta kategorija ljudi najugroženija.
„Svaki dodatni delić stepena rasta temperature povećava rizik za naše živote, ekonomiju i planetu“, upozorila je u aprilu generalna sekretarka SZO Selest Saulo, predstavljajući izveštaj o stanju klime u Evropi.
Gradovi koji deluju
Grad Finiks (Arizona, SAD) formirao je šestočlani tim koji se bavi isključivo zaštitom od vrućina. Tokom leta su na raspolaganju hitni smeštaji za rashlađivanje, kao i centri i stanice s pitkom vodom. U Barseloni se za to koriste i muzeji i biblioteke, kao mesta za odmor i rashlađivanje.
U Nemačkoj gradovi kao što su Keln i Frajburg već imaju prve akcione planove, informativne kampanje i mere za zaštitu ugroženih grupa. Takođe se uvode sistemi ranog upozoravanja i pojačano ozelenjavanje gradskih „vrućih tačaka“.
U Frajburgu se fokus stavlja na zelene površine i brzo dostupnu hladovinu. Keln je proširio senila na javnim zgradama, a Evangelistička crkva u Nemačkoj ponudila je crkve kao rashladna skloništa.
U švajcarskom Bazelu se, umesto velikih građevinskih projekata, koristi mobilno zelenilo. Grad planira uklanjanje betonskih površina i njihovu zamenu zelenim.
Poziv za sistemsko delovanje
Ipak, prema Alijansi za klimatske promene i zdravlje, Nemačka znatno zaostaje kada je reč o sveobuhvatnoj zaštiti od vrućina. „Vrućina je najveći zdravstveni rizik uzrokovan klimatskom krizom u Nemačkoj“, upozoreno je početkom juna u Berlinu.
Predsednik Nemačke lekarske komore Klaus Rajnhart naglasio je: „Toplotni talasi postaju češći, duži i intenzivniji. Na to društvo mora da se pripremi. Vrućina pogađa sve, bez obzira na godine ili zdravstveno stanje.“
„Mi kao društvo još nismo shvatili kada i koliko vrućina postaje opasna“, dodaje predsednik Alijanse za klimatske promene Martin Herman. U Nemačkoj, kaže on, od vrućine umre više ljudi nego u saobraćajnim nesrećama. Zbog toga traži obaveznu primenu mera zaštite na lokalnom nivou i veću finansijsku i kadrovsku podršku.
Nemački Savezni institut za javno zdravlje nedavno je otvorio novi onlajn-portal s praktičnim savetima za ponašanje tokom vrućina – izbegavanje izlaska u podne, proveru lekova, te provetravanje prostorija samo kad je napolju hladnije nego unutra.
Predsednik Alijanse KLUG, Herman, zaključuje: „Vidimo mnogo dobrih pojedinačnih projekata, ali je problem primeniti ih širom zemlje. Vreme je da se sve to konačno sprovede.“
A grčka ekspertkinja Eleni Mirivili upozorava: „Vrućina koju sada osećamo nije ništa u poređenju s onim što nas tek čeka. Biće mnogo opasnije, a ljudi toga još nisu svesni. Zato je rad na rešenjima sada važniji nego ikad.“
U srcu jednog od najživljih letovališta na crnogorskom primorju, unutar drevnih zidina budvanskog Starog grada, zavladala je tišina. Odlukom lokalne vlasti, muzika je zabranjena sa zvučnika u baštama lokala, a ugostitelji i kulturni centri suočavaju se s posledicama – smanjenim poslom, tišim ulicama i gostima kojima nemaju šta da ponude
Za tehniku na predstojećem koncertu Tompsona u Zagrebu zadužena je jedna nemačka firma – uprkos Tompsonovim vezama s nemačkim neonacistima, piše portal „Korektiv“
Prvo Sirija, sada Iran? Rusija ne može da pomogne svojim saveznicima na Bliskom istoku i sve više gubi uticaj u regionu koji je za Moskvu strateški izuzetno važan. Koje mogućnosti preostaju Putinu?
Turska sprovodi kampanju borbe protiv gojaznosti nasred ulice
Deluje da se primirje između Izraele i Irana stabilizuje, ali dok u regionu raste nada u smirivanje tenzija, mnoge države i dalje zauzimaju podeljene stavove prema Teheranu
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
