Foto: AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Dok su se tenkovi kotrljali Nacionalnom alejom u Vašingtonu, Donald Tramp je slavio vojsku – i sebe. Njegov rođendanski spektakl naišao je na oštre kritike zbog visoke cene i autoritarne simbolike. Za to vreme, u SAD i dalje bukte protesti
U subotu (14. jun) je u Vašingtonu održana vojna parada, organizovana povodom proslave 250. godišnjice američke vojske, ali i 79. rođendana predsednika SAD-a Donalda Trampa.
Manifestacija pod nazivom „Velika vojna parada i proslava 250. rođendana vojske SAD-a“ okupila je hiljade vojnika, brojne tenkove i druga vojna vozila, kao i desetine aviona. Veliki broj posetilaca pratio je paradu duž Nacionalne aleje.
Pored Donalda Trampa i prve dame Melanije Tramp, paradi su prisustvovali i potpredsednik SAD-a Džej Di Vens, druga dama Uša Vens i sekretar za odbranu Pit Hegset.
Nakon parade, Tramp je održao govor u kojem je branio svoju odluku da organizuje ovu proslavu i pohvalio vojsku kao „najstariju granu najveće borbene sile koju je čovečanstvo ikada poznavalo“.
„Sve druge zemlje slave svoje pobede,“ rekao je Tramp. „Vreme je da i Amerika počne da slavi.“
Pripreme su trajale cele nedelje – tenkovi i druga vojna oprema stizali su u prestonicu, a oko Bele kuće i Nacionalne aleje postavljena je zaštitna ograda.
Zašto vojna parada
Cilj događaja bio je obeležavanje 250 godina postojanja američke vojske. Ona je zvanično osnovana 14. juna 1775. godine, nešto više od godinu dana pre nego što je potpisana Deklaracija nezavisnosti. Tada je nosila naziv Kontinentalna vojska, a njen prvi zapovednik bio je Džordž Vašington.
Tramp je ovu subotu proglasio danom državnog slavlja, u želji da oda priznanje američkim uspesima, kako vojnim, tako i civilnim. Tramp je posebno isticao američke pobede u Prvom i Drugom svetskom ratu.
„Mislim da je vreme da se malo radujemo. Imali smo mnogo pobeda. Dobro smo se borili i pobedili u dva svetska rata… Mislim da je vreme da proslavimo našu vojsku“, rekao je Tramp u sredu.
Protesti protiv parade
Dok je Tramp u Vašingtonu slavio, u gradovima širom SAD-a održani su protesti protiv parade i američkog predsednika.
Radnički sindikati i liberalni aktivisti organizovali su okupljanja pod nazivom „Bez kraljeva“ (No Kings), želeći da suprotstave tu proslavu, kako kažu, Trampovom prekoračenju ovlašćenja.
Organizatori nisu planirali velike proteste u Vašingtonu, ali su se neki od demonstranata okupili ispred Bele kuće.
„Umesto da ova parada postane gravitacioni centar pažnje, mi ćemo učiniti da se u drugim delovima Amerike priča o ljudima koji se okupljaju u svojim zajednicama da odbace autoritarizam i korupciju. Zato pokret ‘No Kings’ ne organizuje događaj u Vašingtonu“ naveli su na svom sajtu.
Burne reakcije
Trampova odluka da organizuje vojnu paradu naišla je na kritike zbog troškova i utiska koji ostavlja. Dok administracija i Ministarstvo za efikasnost vlade promovišu mere štednje, cena proslave godišnjice vojske procenjena je na između 25 i 45 miliona dolara.
„Tramp sebi priređuje rođendansku paradu od 30 miliona dolara da bi nahranio svoj ego“, napisala je na druptvenoj mreži Iks senatorka Tami Dakvort, ratna veteranka koja je izgubila obe noge na ratištu u Iraku.
Neki smatraju da vojne parade podsećaju na autoritarne režime.
„Nikada nisam bio ljubitelj vojnika, tenkova i raketa koje se kotrljaju ulicama. Ako mene pitate, ja to ne bih organizovao“, izjavio je republikanski senator Rand Pol iz Kentakija.
„Oduvek smo se razlikovali od slika koje ste viđali iz Sovjetskog Saveza i Severne Koreje,“ dodao je. „Bili smo ponosni što nismo takvi. Ne tvrdim da Tramp želi da pošalje takvu poruku, ali brinem da možda to jeste poruka koju šaljemo.“
Demokrate su kritikovale i Trampovo upozorenje onima koji žele da protestuju.
„Ako se bilo koji demonstrant pojavi, biće suočen sa velikom silom“, rekao je predsednik SAD-a novinarima u Ovalnom kabinetu u utorak.
Senator Kris Kuns iz Delavera nazvao je tu izjavu „autoritarističkom taktikom“.
„Nije govorio o ljudima koji čine nasilje“, rekao je senator Kris Marfi.
„Nije govorio o onima koji uništavaju imovinu. Samo je rekao da će svako ko protestuje protiv njegove parade biti grubo tretiran. To je taktika autoritarnih vođa.“
Portparolka Bele kuće Karolin Levit rekla je u sredu novinarima da predsednik „apsolutno podržava mirne proteste“.
„Podržava Prvi amandman. Podržava pravo Amerikanaca da se njihov glas čuje,“ dodala je. „Ne podržava nasilje bilo koje vrste, niti napade na pripadnike policije koji samo rade svoj posao.“
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
