Uvek svoj, a na pravoj strani

Smeje se Novak Đoković, valjda ironično, dok Hubert Hurkač već vidi trofej u svojim rukama. Finiš je drugog seta u Ženevi, sunce i dalje ometa najbolje tenisere na turniru. Ali ne lezi vraže – dva brejka, pobeda u dva seta i jedna stotka, treća u istoriji. E to je Đoković – zakoračio u trideset devetu godinu, a ne da čak ni kad bitka deluje izgubljeno. A gle čuda, Aleksandar Vučić ćuti, nije javno čestitao Noletu. Naime, Đoković je za ogromnu većinu građana Srbije neupitni heroj, idol, GOAT, najsvetlija tačka države u svetu. Možda se ne slažemo u političkim i društvenim pitanjima, možda se čak i u sportu delimo na Delije i Grobare, ali tenis je, ipak, posebna kategorija, u kojoj složno kličemo “Idemo Nole!”.

Sada je, čini se, izlazak najboljeg tenisera iz zone neutralnosti i podržavanje mladosti u borbi za budućnost svih nas, dovelo u pitanje njegovu veličinu, iako tako nešto nije moguće. Tako je u večitu podelu koja vlada u našem društvu uvučen i čovek koji je svojim pobedama spajao sve.

foto: eko straža na x

Naime, opet je dokazano da se za sve pitaju šef države i njegovi političko-medijsko-ćacijevski sledbenici. Za njih je Nole “Bruka” i “Novak doping Đokovć”. Nije slovna greška. To jest – jeste – ali je ćaci pisao pa se ne računa.

Kako za “Vreme” podseća Jovanka Matić, istraživačica medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, “prvo kao premijera, a zatim kao predsednika, od samog početka temelji se na podeli ‘mi’ i ‘oni’. Ona se razlikuje od tradicionalne mi–vi dihotomije, jer ‘vi’ podrazumeva neku vrstu direktne komunikacije sa suprotstavljenom stranom. Vučić je veoma rano u svoj politički marketing uveo cancel metodu kao sistemsku okosnicu socijalnog isključivanja bilo kojih grupnih i pojedinačnih oponenata, koji se klasifikuju kao ‘oni’, a nikada nisu identifikovani. Nasuprot tome, odvija se proces marketinške izgradnje ‘mi’ identiteta među pristalicama vlasti.”

Nole je, čini se, uklonjen sa strateške mape vlasti, kao i iz pisma malog dečaka Pavla. Bilo ga je između “Mnogo volim Srbiju” i “Treniram košarku, gledam Evroligu i volim Nikolu Jokića”. Izgleda da neko u glavi ima automatsku gumicu za dečiju olovku, pa se taj deo pretvorio u one sitne komadiće, mešavinu grafita i kaučuka, a Džoker se, za to vreme, zonski branio. Ali kako smo mi onda posle videli celovito pismo, pa napisalo dete da voli Novaka?

OD SVITANJA KA SUMRAKU

Đoković je u tenisu profesionalno već dvadeset dve godine. Kao prekretnicu možemo posmatrati 2008. godinu, kada je u osvojio svoj prvi grend slem i bronzanu olimpijsku medalju u Pekingu. Od tada do danas, idol je mnogoj deci širom sveta, čak i ako im tenis nije omiljeni sport ili sport koji treniraju.

Ali ako je Peking bio zora Novakove karijere, da li je zlatna olimpijska medalja nova prekretnica koja najavljuje suton njegovog tenisa?

Zlato na olimpijadi u Parizu, a zatim i titula u Ženevi, izgleda da su bili presudni tas na vagi koja odlučuje o tome ko je najbolji teniser svih vremena. Dominantan nastup u Parizu smatran je za potvrdu da njegova karijera nije blizu kraja. Međutim, od Olimpijade do Švajcarske, Đokovićeva igra je išla silaznom putanjom, i to mnogo brže nego što se iko nadao.

Potraga za jubilarnom 100. titulom trajala je duže od očekivanog. Ruku na srce, turnir u Švajcarskoj nije pravo merilo, ali pobeda je pobeda. Između Pariza i Ženeve prošlo je nešto više od devet meseci, i za to vreme Đoković je imao bilans od 19 pobeda i čak devet poraza, odigravši samo dva finala.

A dok se Novak mučio na terenu, Srbija je izašla na ulice. Borba studenata i građana u našoj zemlji traje više od šest meseci, tokom kojih je Novak, pruživši podršku mladima, u očima režima postao “Đokovć”. Kako je ovaj čovek, koji je pregurao ekološke proteste, kovid i deportaciju, tokom koje ga je predsednik Srbije branio i podržavao, uspeo da se “obruka” podržavajući studente?

USTANAK POSLE PADA

Najveći protesti u Srbiji započeli su posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, a blokada fakulteta 25. novembra – prvi je bio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Đoković se “tek” 18. decembra obratio preko mreže Iks (X), mlakom porukom, koja je više izgledala kao delo opreznog pi-ara.

“Kao neko ko duboko veruje u snagu mladih ljudi i njihovu želju za boljom budućnošću, smatram da je važno da se njihov glas čuje. Srbija ima ogroman potencijal, a obrazovana omladina je njena najveća snaga. Ono što je svima nama potrebno je razumevanje i poštovanje. Uz vas, Novak”, napisao je najbolji teniser u istoriji.

Režimski mediji ignorisali su ovu vest, a Radio televizija Srbije – neka bude da je ne svrstavamo u isti koš sa ovim prvima – prenela je u Dnevniku veći deo objave, ali bez najvažnijeg – “Uz vas, Novak”.

Posledice Novakovog javnog delovanja videle su se i nakon osvojene stote titule u Ženevi. Za razliku od nekih prethodnih uspeha našeg tenisera, ovoga puta se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije oglašavao. “Informer” je nastavio sa odsustvom euforije kada je reč o Novaku, koje traje već neko vreme. Događaj su ispratili samo u vidu kratke vesti na sajtu, dok sutradan u novinama na naslovnici nije bilo mesta za Novakov jubilej, ali jeste za Jokića koji će, kako kažu, iako još nije potvrđeno, igrati na Evrobasketu.

Izostanak njihovih uobičajenih reakcija zasigurno neće uticati na Novakovu motivaciju, bar ne onu na terenu. Postavlja se, međutim, pitanje – šta će uticati?

DA LI FALI MOTIVACIJE?

Mnogo se u poslednje vreme polemiše o tome šta je zapravo uzrok loše igre Novaka Đokovića. Pronalazak motivacije ističe se među glavnim faktorima: nakon što je kroz sve ove godine oborio gotovo svaki rekord, pravo je pitanje – šta dalje? On je već par godina unazad primoran da ruši granice koje je sam postavio, a za to nije baš lako pronaći volju.

Kako za “Vreme” kaže Vladimir Koprivica, dugogodišnji kondicioni trener, između ostalog i košarkaških klubova Crvena zvezda i Partizan, motivacija u situaciji Novaka Đokovića više nije spoljašnja, već unutrašnja.

“Treneri su tu skoro pa nemoćni. Inspiracija dolazi iznutra. Motivacija Novaka Đokovića mora biti unutrašnja, mora da dolazi iz dubine njegovog bića. Možda je to ljubav prema tenisu, možda strah od napuštanja onoga što je tvoja života misija, nešto mora da postoji”, ističe Koprivica.

On ovim rečima opovrgava potencijalna opravdanja da je Novak još aktivan zbog sponzorstava i marketinga, ali podupire ideju da se, kao i svaki običan čovek, plaši penzije i osećaja nekorisnosti.

Jasan je i razlog nešto slabijih performansi na manjim turnirima. Đoković je i sam nekoliko puta pomenuo da mu oni trenutno služe samo kao priprema za grend slemove, pa takva igra ipak ne može toliko da začudi.

Treba napomenuti i to da je na motivaciju, i prema rečima samog Novaka, dosta uticalo i povlačenje najvećih rivala – Federera i Nadala.

“Možda je razlog manjka motivacije njihovo povlačenje, ali da nisam motivisan, ne bih bio ovde. Ne bih više igrao i ostavio bih reket da odmara. Još osećam želju da igram, strast za takmičenjem je prisutna”, istakao je Đoković pred nedavni masters u Madridu. Ako iko zna kako i zašto posle silnih uspeha i dalje postoji pobednička glad, onda je to Andrija Prlainović, čuveni srpski vaterpolista, višestruki olimpijski, svetski i evropski šampion, koji ističe za “Vreme” kako je motivacija individualna stvar, te da svaki sportista traži ono što njega lično motiviše.

“Sigurno da je nivo motivacije drugačiji nakon brojnih uspeha, ali uvek može dalje i više. Ja sam, recimo, sebi rekao da, dokle god se bavim sportom, želim i moram da budem na vrhunskom nivou. Tako da je motivacija individualna stvar. Svako, pa i Novak, mora da nađe nešto što njega vuče i gura dalje”, zaključuje Prlainović.

foto: ap photo

SRCE HOĆE, ALI DA LI TELO MOŽE?

Đoković je napunio 38 godina. Međutim, njegovo telo tokom većine vremena provedenog na terenu izgleda dobro. Specifičnom ishranom on se trudi da održi što bolju formu, a samim tim i mogućnost da se bori sa novim, mladim teniserima. U tome trenutno i uspeva. Ruku na srce, treba reći da su povrede sada učestalije, ali je sigurno da je telo jedna od poslednjih stvari o kojima Novak, makar za sada, treba da brine.

“Najveći problem koji donose godine zavisi od prirode sportske grane. U tenisu je to svakako brzina kretanja i izdržljivost. Kada je u pitanju izdržljivost, jasan znak da se telo sporije regeneriše jeste vreme oporavka tokom meča. Nemogućnost da se na pravi način upravlja kretanjem zbog zamora nervnog sistema utiče na percepciju, pažnju, koncentraciju, razmišljanje”, ističe Vladimir Koprivica.

Novakov najveći rival, Rafael Nadal, upravo je u 38. godini života odlučio da ostavi reket i ode u penziju. Sa druge strane, nešto stariji kolega Rodžer Federer, igrao je sve do 41. godine. Međutim, treba napomenuti da je poslednjih par godina Rodžer bio lak protivnik za veliku većinu tenisera. Međutim, Đoković, ukoliko je suditi po onome što vidimo na terenu, bar kada je telo u pitanju, nema o čemu da brine. Ono ga odlično služi, iako je na turu više od 20 godina.

“Povrede verovatno dolaze sa godinama, ali i dalje me telo sluša, i dalje u meni gori plamen i želja za ostvarivanjem i novim dostignućima, zato se nadam uspehu”, istakao je Đoković pred turnir u Dohi, februara ove godine. Srpski teniser trenutno je treći najstariji osvajač grend slem turnira ikada, ispred njega su samo Rodžer Federer i Tom Rouzval. Eventualnim osvajanjem bilo kojeg od nadolazećih turnira, Novak bi i po tom parametru bio na prvom mestu.

“Disciplina, ona sportska, mora biti na najvišem nivou, jer opasnost od povreda i to onih najtežih, raste. Nije samo u pitanju trening, već i takmičenja, koja moraju biti pažljivo birana i za njih sportista mora da bude odlično spreman. Za starije sportiste je tipično da prorede broj nastupa i da se duže pripremaju za važna takmičenja, a to je upravo ono što vidimo kod Novaka Đokovića”, zaključio je Vladimir Koprivica.

PODRŠKA SE NASTAVLJA

Opasnost od povreda, nažalost, ne vreba samo na sportskom terenu. Danas čoveku ne samo da može pasti nešto na glavu u svakom trenutku već se može povrediti i dok se zbog tog problema bori za pravdu. Tačnije, mogu ga povrediti.

Kako su u Srbiji protesti i tišine tekli dalje, nezadovoljstvo naprednjačkog režima dovelo je do gaženja ljudi po ulicama. Studentkinja Sonja Ponjavić teško je povređena kada je na nju tokom blokade raskrsnice naleteo automobil. Novak je 17. januara posle pobede u trećem kolu Australijan opena poslao podršku povređenoj devojci, ispisavši na kameri “Za Sonju”, uz nacrtano srce.

I dalje to nije bila konkretna podrška po ukusu dela pobunjenog društva sve do 24. januara, kada je na Instagramu podelio fotografiju studenata iz amfiteatra sa transparentom “Profesore Nole studenti te vole”.

Poslednjeg dana januara Novak se pojavio na košarkaškom derbiju u duksu sa natpisom “Students are champions”. Za Sport klub je tada, na pitanje šta u prevodu znači taj natpis, rekao: “Znaju, znaju, vrlo dobro!” Najveći je tada jasno poručio da su studenti ti koji su šampioni.

Taj čuveni duks kao da su želeli da zloupotrebe “Studenti 2.0” iz Pionirskog parka. U jednom javnom obraćanju pojavili su se sa identičnim odevnim predmetom. Mogao bi neko da pomisli da su pokušali da umanje vrednost Novakove poruke, pa možda čak i da prisvoje podršku i zbune javnost. Ali javnost, što bi rekao Đoković, “zna vrlo dobro” kome ide njegova naklonost.

Posle januara usledilo je nekoliko simboličnih poruka, koje su opet shvaćene kao podrška borbi koja traje u Srbiji. Onda je došao as za pobedu, ili pak aut i poraz, zavisi kako ko gleda na to.

Objavio je Nole i video i fotografiju beogradskih ulica sa velikog protesta 15. marta, uz opis “Srbija” i “Istorija! Veličanstveno”. Da li je to bila kap koja je stvarno prelila čašu? “Informer” je upravo tada objavio tekst pod naslovom “ĐOKOVIĆU, BRUKO! Novak podržava nasilje i obojenu revoluciju!”.

NOVAK KAO SAV NORMALAN SVET

Jovanka Matić objašnjava da su i u slučaju Đokovića, kao i u svemu, “prorežimski mediji megafon i gramofon vlasti. U njihovim sadržajima se vide samo pojačane i ponavljane poruke vladajuće političke partije, a najčešće i pojedinačnog nosioca najveće političke moći u državi.”

Novinarka FoNeta Tamara Skrozza ističe za “Vreme” da se Novak našao u istoj situaciji u kojoj se nađe svako ko se usudi da zucne protiv režima Aleksandra Vučića.

“Bilo da je čovek novinar, naučnik, glumac, političar ili nešto drugo, ukoliko bilo šta kaže protiv Vučića i njegove vlasti, doživljava linč, progon, diskvalifikaciju, targetiranje u prodržavnim medijima, tabloidima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ponekad uključujući i RTS. Ovaj slučaj nije specifičan sam po sebi, već samo po tome što je reč o nekome koga su malo pre tog linčovanja nazivali, otprilike, ‘čovekom koji hoda po vodi’. Imao je status božanstva u Srbiji, donekle zasluženo”, podseća sagovornica.

Takođe smatra da je Novak, prolazeći kroz targetiranja i kvalifikacije kroz koje su i drugi prošli, dokazao da niko nije nedodirljiv.

Ona opet naglašava nespecifičnost Novakovog slučaja, ističući da takav medijski linč niko ne treba da doživi.

“Takvo ponašanje naših medija nije zaslužio niko, pa ni Novak Đoković, naš najznačajniji sportista u istoriji, čovek koji je proneo ime Srbije širom sveta i osvetlao nam obraz u milion i jednoj prilici. Niko ko je prošao kroz tog toplog zeca nije to zaslužio. U javnom prostoru, bez obzira na to da li ste Novak Đoković ili N. N. lice, možete da kažete nešto manje ili više promišljeno, manje ili više pametno, ali niste zbog toga zaslužili da vas neko stavi na stub srama i medijski razapne pokušavajući da vam uništi život. Tu je Đoković donekle i zaštićen, jer on ima mehanizme koji ga štite. Ima i svoje advokate i ugled koji je neprikosnoven i koji nijedan tabloid ne može da naruši.”

Kako kaže Skrozza, suština je da je on čovek koji je izuzetno zaslužan, a prošao je kao neko ko je potpuno anoniman i nije ničim doprineo ugledu Srbije. Smatra i da se tabloidi i režimski mediji u optužbama upućenim njemu “nisu pokazali preterano inventivnim.”

Jovanka Matić naglašava da se vlast vodi činjenicom da je tenis “uvek bio sport bogate i dekadentne zapadne elite, a narodu su potrebne veće plate i penzije. Državna propaganda će nastaviti da tvrdi da nas drugi narodi, posebno komšije, mrze zato što najbrže napredujemo ekonomski, a izostaviće do juče često koriščenu ideju da imamo najboljeg tenisera svih vremena.”

KARLITOS, SINER I OSTALA EKIPA

Možda je GOAT, ali ima li Novak Đoković snage da i dalje parira aktuelnim teniserima? Dok jednu mladost podržava, onu u svojoj zemlji, druga, iz Španije i Italije, diše mu za vratom.

Još jedan od faktora koji zasigurno utiču na njegovu igru jeste nova generacija tenisera. Kao apsolutne vođe trenutnog teniskog poretka ističu se Karlos Alkaraz i Janik Siner. Upravo je ovaj dvojac osvojio šest od prethodnih sedam grend slem turnira, pa je samim tim jasno da Novak ispred sebe ima prave izazivače i umetnike ovog sporta. Imao je Đoković s druge strane mreže, doduše u mlađim danima, i dvojicu najvećih – Federera i Nadala, pa i te kako zna kako da se nosi sa drugim teniskim velemajstorima.

Sada kada su godine stigle, a i nove mlade nade, mnogo je teže nositi se sa naporima igranja protiv takvih igrača. Novaku, za sada, ipak ide i više nego dobro. Protiv mladog Italijana Đoković je na skoru 4-4. Sa druge strane, protiv Karlitosa, Novak je na pozitivnom skoru od 5-3, a i slavio je u poslednja dva meča. Iako mu ovi teniseri mogu stvoriti probleme i naneti teške poraze, poput ona dva u finalu Vimbldona, najveći još uvek, dobrim tenisom i sjajnom kondicijom, pronalazi rešenja i drži glavu iznad vode, pa i više od toga.

SADA JE VREME ZA 25. SLEM

Još Novak ima za šta da se bori, iako to podrazumeva obaranje sopstvenih rekorda. Ideja je da stota titula ne bude dugo aktuelna, te da se već u junu na taj broj doda jedan. Narandžasta pariska podloga teniskog stadiona “Filip Šatrije” mogla bi da bude svedok Novakovog 25. grend slema. Tu brojku Đoković juri još od 2023. godine. Olimpijsko zlato u Parizu probudilo je nadu da se onaj najjači vratio, ali je 2024. godina ipak završena bez ijednog od četiri najveća teniska trofeja.

Ju-Es open, samo par dana posle Olimpijskih igara, bio je prvi nizak udarac koji je Đoković pretrpeo. Aleksej Popirin ga je već u trećem kolu vrlo lako izbacio. Zatim je usledio omiljeni turnir Novaka Đokovića, mesto najvećeg uspeha – Melburn. Iskustvom, ali i dobrom igrom, Novak je ipak uspeo da izbori novo polufinale grend slema, njegovo 50.

Međutim, zbog povrede mišića bio je primoran da preda polufinalni meč Aleksandru Zverevu.

“Učinio sam sve što sam mogao da zalečim povredu mišića, ali sam pred kraj tog prvog seta počeo da osećam sve više i više bola. To je bilo previše za mene u ovom trenutku”, rekao je Đoković na konferenciji za medije posle duela.

Do kraja godine pred srpskim teniserom su, pored Rolan Garosa, još dva pokušaja da dođe do 25. titule. To su Vimbldon i Ju-Es open.

Sa druge strane, Novak se već dugo muči sa turnirima masters serije. Jedini vredan pomena, pored Ženeve, bio je Majami, u kome je Đoković ponovo zaličio na onog starog. Sve je bilo spremno za veliko slavlje i jubilarnu titulu, međutim, mladi Čeh Jakub Menšik tada je, pobedom nad Novakom, osvojio svoju prvu Masters 1000 titulu.

ISTORIJA JE TU DA JOJ SE VRAĆAMO

Kada govorimo o četiri najveća teniska turnira, za Novaka najčešće vezujemo otvoreno prvenstvo Australije. Do devete titule u Melburnu 2021. godine imali smo osmeh na licu dok pričamo o tamošnjim partijama našeg tenisera. Ipak, stroža kovid pravila promenila su sve. Teniser sa najviše trofeja u zemlji kengura postao je neprijatelj, pritvorenik, imigrant. Nažalost, ova kontroverza bacila je trajni pečat na karijeru ovog vrhunskog sportiste.

Iz Srbije je tada dobijao poruke podrške, a među onima koji su ga branili bila je i vlast. Ta ista vlast vodi Srbiju i danas, ali je Novak, podrškom studentima, izgleda ipak prešao njihov prag tolerancije.

Đoković je, dakle, i ranije imao “ispade”. Pre problema u Australiji, sredinom 2020. godine, organizovao je Adria Tour u Beogradu i Zadru, teniski turnir humanitarnog karaktera, što je dovelo do bržeg širenja virusa kovida. Teniser se kasnije izvinio, istakavši da je ipak bilo previše rano za tako nešto. Vanja Udovičić, kao ministar sporta u tom trenutku, podržao je organizaciju događaja, dok je vlast aktivno apelovala na opreznost, ali nije bilo zamerki upućenih u pravcu Đokovića. U maju 2021. Novak se sastao i sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom, povodom promocije bavljenja sportom među pripadnicima MUP. To su mu mnogi prilično zamerili.

Kontroverzama tu nije bio kraj. Na isteku 2021. godine Novak je na Instagram platformi objavio sliku sa skupa protiv Rio Tinta i rudnika i napisao da su čista voda, vazduh i hrana ključni za zdravlje. Vlast i njoj bliski mediji nisu se oglašavali o njemu, ali su otvoreno kritikovali proteste protiv kopanja litijuma.

Pošto je Nole bio odlučan u tome da se ne vakciniše, u trenucima zatočeništva i deportacije iz Australije Vučić je branio tada devetostrukog šampiona Australijan opena, na čemu mu je porodica Đoković, s Novakom na čelu, bila zahvalna. Šuškalo se i o potencijalnom političkom angažmanu njegovog oca Srđana, ali se priča na šuškanju i završila. Sam je u par navrata pokazao da nema političkih ambicija i da ni sinu tako nešto ne savetuje.

Skrozza se za “Vreme” osvrnula i na ovakav raniji stav vlasti prema Novaku, koji se razlikuje od situacije danas.

“Kada je u pitanju odnos vlasti prema njemu, postoji distanca sada, ali nije postojala ranije. Novak Đoković je čovek koji se sretao sa državnim vrhom, pa čak i sa Aleksandrom Vulinom, što moram da priznam da je mene zapanjilo. On je na listi omraženih likova tek pošto je pružio političku podršku oponentima ovog režima. Odnos vlasti prema njemu se samo u tom smislu menjao”, zaključila je Skrozza.

Matić se takođe dotakla ove teme, pojašnjavajući ranije dobre odnose vlasti i tenisera, koji sada na svom kontu ima 100 titula.

“Đoković se primetno lično trudio da ne dozvoli da se njegov ‘selebriti’ status zloupotrebi za konkretne svrhe vlasti. Reklo bi se, pristajao je na minimum protokolarnih aktivnosti, koje bi bilo neučtivo odbiti, iako su i njih mediji megafonski i gramofonski naduvavali do maksimuma. Ali već prva, blaga podrška povređenoj studentkinji usred masovne studentske pobune protiv vlasti, bila je dovoljna da vrh vlasti i njene sluškinje otvore rezervoar taktika isključivanja”, ističe Matić.

I U POBEDI I U PORAZU

Ako su oni koji našom državom trenutno vladaju izbrisali Novaka iz pisma i sa svoje mape, to ne znači da su ga izbrisali iz istorije i iz srca naroda. Neće ni on svoj narod precrtati, jer da je takav čovek, ne bi bio tu gde jeste. Uspeh je velikim delom došao i iz čistog srca, ne samo iz zdravog i snažnog tela. Zato je i najveći, i zato svako ko se usudi da ga, vođen zlim namerama, uplete u nešto što može da mu okalja obraz, treba pred njim da se zastidi.

Borba Novaka Đokovića na dva fronta trajaće još dugo, u to nema nikakve sumnje, ali koja bitka je važnija? Pobeda na terenu je bilo i tek će ih biti, to sa sigurnošću možemo reći.

Bilo je i pobeda van terena, ali ovaj dubl, koji Novak trenutno igra, zajedno sa mladim ljudima, od izuzetnog je značaja, možda ne toliko za njega koliko za čitavo društvo. S druge strane mreže je protivnik koji je spreman na sve, spreman da izađe iz granica sporta i fer-pleja. Vreme je, zato, da stanemo i mi uz Novaka i kada mu na terenu i van njega ne ide najbolje, a ne da ga svojatamo i njime se ponosimo samo kada nam donosi pobede i trofeje.