Srbija i njene pčele: Pare bačene na subvencije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za podsticaje po košnici pčela za ovu godinu. Subvencija je hiljadu dinara po košnici.

Premalo, kaže Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, za „Vreme“.

„To nije dovoljno ako se misli nešto postići. Praksa je pokazala da se time nije pomoglo pčelarima uopšte, naprotiv, čak je i napravilo zbrku“, kaže on.

„Da bi ste mogli da podnesete zahtev za subvencije, morate dva puta godišnje da prijavite kod nadležnog veterinara gde vam se nalazi pčelinjak, da on sprovede nadzor. Stručni veterinar bi trebalo da dođe i prebroji košnice“, kaže Rajić.

Dodaje, košnice bi trebalo da se obeleže pločicama sa bar-kodom. „Unazad se nekoliko godina pojavilo mnogo prijavljenih košnica koje faktički ne postoje. Da su veterinari radili to kako treba, da su oni obeležavali košnice, verovatno da toga ne bi bilo“, tvrdi on.

A opet, kaže, mali pčelari se raduju subvencijama bez obzira da li posluju uspešno ili ne. Država to populistički nagrađuje.

„Mi smo jako zakomplikovali jedno zanimanje, koje bi moglo da bude jako lepo i odgovorno. Nažalost, velika većina onih koji drže pčele se obraduju kad dobiju subvencije“, zaključuje Rajić.

Foto: Tanjug / Rade Prelić

Rezultati ne prate obećanja

Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, izjavio je da će Ministarstvo „nastaviti da pruža podršku“ razvoju pčelarstva, unapređenju kvaliteta meda i zaštiti domaćih proizvođača.

No, kakva je podrška pružena do sada?

„Kada se analizira protekli period sa ovakvim načinom subvencionisanja, rezultati pokazuju da je loše“, kaže Rajić.

Pribojava se da će i ova runda subvencija – skoro deset miliona evra – biti bačeni umesto da se bolje ulože.

„Recimo da tim novcem svakog poljoprivrednika podstaknu da na pet procenata obradive parcele poseje medonosnu travu i pusti je da cveta“, navodi on. Tako bi, dodaje, pčele imale više hrane.

Dalje, Rajić predlaže da se novac iskoristi za nadoknadu pčelarima u slučaju trovanja celih pčelinjaka, recimo nesavesnom upotrebom pesticida.

„Danas pčelar sam mora da pokrene sudski postupak. Treba mu hiljadu papira, da plaća laboratorije, šalje mejlove i pisma ministarstvima, komisijama, policiji i da čeka nekoliko godina da bi eventualno sud doneo rešenje u njegovu korist“, dodaje ovaj pčelar.

Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Očekivana nestašica bagremovog meda

U Srbiji se proizvodi med koji se ne može prodati, jer je proizvodnja veća od potrošnje po glavi stanovnika, zbog čega se med izvozi.

„Ja sam siguran da ima još zaliha meda iz prošle i pretprošle godine, koji nisu plasirani zato što je otkupna cena meda jako niska, zbog stranog tržišta, i u Srbiju se uvoze medovi koji su izuzetno jeftini. Kažu i da su sumnjivog kvaliteta, neću da procenjujem, nisam te struke, ali se po tako niskoj ceni nikom ne isplati da proizvodi med“, objašnjava Rajić.

No, zbog klimatskih promena i štete koju su pretrpeli kako pčelinjaci, tako i bilje, ove godine će biti nestašice bagremovog meda, koji se na našim prostorima najlakše prodaje, jer je njegova potražnja na zavidnom nivou.

„Bagrem je bio oštećen zadnjim niskim temperaturama i počeo je da cveta jako slabo i to samo u vrhovima drveća. Cvet je bio dosta oštećen i po informaciji sa terena, nisam još nigde čuo nekoga da se bavio nekim prinosom“, ističe on.

Rajić je siguran da će ponuda bagremovog meda biti jako slaba, ali kako navodi, verovatno je ljudima ostalo zaliha od prošle i pretprošle godine.

„Mada je i to pod znakom pitanja, zato što je i tada bilo dosta loše stanje što se tiče bagremove paše. Bagremovog meda neće biti, ali biće nekih drugih vrsta meda, pa će se naši pčelari, odnosno potrošači morati navići i na to. Ili će kupovati u marketu ko zna šta“, zaključuje on.