Politički akteri uveliko su u kampanji za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Nevladine organizacije pozivaju građane da masovno izađu na birališta, slično kao 2000. kada je pao Slobodan Milošević. Način na koji to rade doprinosi stvaranju referedumske atmosfere
Izborna trka ulazi u završnicu. Do glasanja je ostalo desetak dana. Na jednoj strani kampanje biračima se nude političke poruke, obećanja i sukobi, kandidati koji ubeđuju glasače da glasaju baš za njih.
Na drugoj, organizacije civilnog društva pokušavaju da ih ubede u nešto mnogo jednostavnije – da 25. oktobra uopšte izađu na biračka mesta. Branislav Trifunović, Konstrakta, Žika Jelić i druge poznate ličnosti poručuju: „Svi izlazimo”.
„Svi izlazimo” je nestranačka inicijativa udruženja građana „Inicijativa za izlaznost”, kako je predstavljena na sajtu kampanje. Čini je više od 90 organizacija civilnog društva iz čitave Srbije, a poziv za uključivanje drugih organizacija je otvoren.
Slična inicijativa postojala je i pred izbore 2000. godine kada je pao Slobodan Milošević. Tada se više od 150 organizacija civilnog društva okupilo oko kampanje „Izlaz 2000”. Korišćeni su različiti mediji, organizovane akcije i osmišljavani slogani, a pojedine kampanje bile su usmerene na konkretne grupe birača.
Poruka organizacija civilnog društva danas nije za koga treba glasati, već da treba glasati.
Ipak, analitičari i istraživači javnog mnjenja složni su u oceni da što izlaznost bude veća, raste i šansa da Studentska lista ostvari pobedu, jer da su režimske stranke odavno dosegle svoj zenit i nemaju više prostora za pridobijanje novih glasača.
I sam slogan „Svi izlazimo“ otvara zanimljivo pitanje: šta zapravo znači kada kampanja ne poziva da se „izađe na izbore”, već tvrdi da „svi izlazimo“?
„U formulaciji ‘Svi izlazimo’ prvo čujem tvrdnju, a tek onda čujemo poziv“, kaže za „Vreme” Igor Avžner, stručnjak za politički marketing.
On se nada da će biti obratno: da to treba prvo shvatiti kao poziv i onda učiniti sve da se ova tvrdnja sprovede u delo.
„Kampanje bilo kog sektora, bilo da je nevladin sektor ili da su opozicione stranke ili političke liste koje učestvuju na izborima, sprovode ovakve kampanje svuda u svetu. To su takozvane GOTV – get out the vote kampanje”, kaže Avžner.
Njihov cilj je jednostavan: povećati izlaznost.
Ali način na koji se birač mobiliše može biti različit – od apela da je glasanje građansko pravo do poruke kojom mu se sugeriše da ljudi oko njega već izlaze.
U slučaju „Svi izlazimo”, izbor glagola nije beznačajan. Poruka nije „izađite“, već „izlazimo”. Nije imperativ, ali je tvrdnja u prvom licu množine.
U toj jednoj reči „svi”, objašnjava Avžner, krije se možda i najvažniji deo kampanje. Ona ne govori samo o odluci pojedinca da glasa, već pretpostavlja postojanje zajednice koja tu odluku deli.
Istraživanja političkog ponašanja pokazuju da odluka o glasanju ne zavisi samo od individualnih stavova. Na nju mogu uticati i porodica, prijatelji i ljudi iz neposrednog okruženja.
U velikom eksperimentu na Fejsbuku tokom američkih izbora 2010. godine, koji je obuhvatio 61 milion korisnika, istraživači su utvrdili da je poruka koja je podsticala političku participaciju imala merljiv efekat i da se deo tog uticaja širio kroz društvene veze. Bliski društveni kontakti bili su posebno važni.
Pre 26 godina, uoči izbora 2000, civilni sektor mobilisao je građane kroz kampanju „Izlaz 2000”. Tada je u pozivu nedvosmislano sugerisano da je glas na izborima „izlaz“ iz nepodnošljive situacije u kojoj je bila izolovana Srbija posle bombardovanja NATO-a. Iako se se nije direktno preporučivalo građanima kome da povere svoj glas, bilo je jasno da se mobilišu ljudi da glasaju protiv Miloševićevog režima.
Evropski pokret u Srbiji tada je koristio slogan „Glasam da talasam”. Druge organizacije imale su svoje poruke i ciljne grupe, a u širem mobilizacionom talasu učestvovali su i Otpor i G17 Plus.
Razmere kampanje bile su velike. Prema studiji Reclaiming Democracy: Civil Society and Electoral Change in Central and Eastern Europe, u „Izlazu 2000” učestvovalo je više od 150 nevladinih organizacija, koje su sprovele više od 60 projekata. Procene govore o 25.000 do 30.000 volontera, a akcije pozivanja građana da glasaju organizovane su gotovo širom cele Srbije.
Kampanje su bile prilagođavane različitim grupama birača, a mobilizacija nije podrazumevala samo reklamne poruke. Uključivala je lokalne akcije, direktan kontakt sa građanima i informisanje o izborima.
Na izborima 24. septembra 2000. izlaznost je bila veća od 71 odsto.
Ipak, taj podatak sam po sebi ne pokazuje koliko je ljudi izašlo na birališta zahvaljujući kampanji „Izlaz 2000”.
U naknadnom istraživanju koje se navodi u istoj studiji, 29 odsto ispitanika ocenilo je doprinos nevladinih organizacija pobedi Demokratske opozicije Srbije kao „značajan“, a još 23 odsto kao „srednje značajan“. Ti odgovori pokazuju da je deo građana prepoznavao doprinos civilnog sektora.
Autori studije upozoravaju da je teško izdvojiti efekat pojedinačnih projekata iz šireg talasa političke i društvene mobilizacije. U procesu koji je prethodio promeni vlasti učestvovali su civilni sektor, opozicione stranke, nezavisni mediji i brojni drugi akteri.
Danas se civilni sektor ponovo obraća biračima sa pozivom da izađu na izbore. Slogani nisu isti. Nisu isti ni mediji, politička atmosfera, ni generacije birača kojima se obraćaju.
Avžner smatra da se dve kampanje u razmaku od 26 godina ne mogu jednostavno porediti.
„Pre svega, potpuno je drugačija atmosfera”, kaže on. Prema njegovom tumačenju, organizacije civilnog društva 2000. godine bile su deo šireg društvenog talasa koji je, iako formalno nije bio politička kampanja jedne stranke, imao jasan politički kontekst.
„Sve te, uslovno rečeno, nevladine organizacije duvale su vetar u leđa jednoj političkoj grupaciji koja se zvala Demokratska opozicija Srbije”, kaže Avžner.
Današnja kampanja „Svi izlazimo” predstavlja se kao nestranačka inicijativa usmerena na povećanje izlaznosti, bez podrške određenoj stranci, koaliciji ili kandidatu.
Međutim, više je nego jasno gde politički stoje javne ličnosti uključene u kampanju nevladinog sektora.
Baš kao što je „Proglas“, pred opšte izbore 17. decembra 2023, vodio kampanju u kojoj je samo pozivao da se izađe na izbore, ali je, i s obzirom na to ko je predstavljao tu građansku inicijativu, bilo nedvosmisleno gde politički stoji.
Promenio se i način na koji kampanja dolazi do birača.
Godine 2000. su se oslanjale na plakate, letke, majice, televiziju i ulične akcije. Danas se poruke šire i preko društvenih mreža, kratkim video-formatima, kroz privatne grupe i lične kontakte.
„Ovo je kampanja u kojoj je apsolutno medijski deo najmanje bitan ikada u poslednje četiri decenije”, smatra Avžner, ali ipak ukazuje na značaj malobrojnih nezavisnih medija.
Iskustvo iz 2000. pokazuje da čak ni masovna kampanja, sa desetinama hiljada volontera i akcijama širom zemlje, ne pruža jednostavan odgovor na pitanje koliko je birača izvela na birališta.
Visoka izlaznost i naknadna ocena da je civilni sektor imao važnu ulogu jesu relevantni podaci, ali ne dokazuju koliko bi ljudi ostalo kod kuće da kampanje nije bilo.
Kampanja „Svi izlazimo“ svakako doprinosi atmosferi da se Srbija nalazi na prekretnici i da će se 25. oktobra građani odlučivati o njenoj budućnosti. A mnogi analitačari upozoravaju da bi moglo da se ispostavi da je svaki glas bio važan.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Gimnazijalci iz Požarevca idu na ekskurziju noć pred izbore. Masovno su se prijavili za glasanje u Bratislavi, pa su prebačeni u Beč… ali je pitanje da li će direktorka škole namerno minirati njihovo prvo glasanje u životu
Aktivista SNS-a za BIRN je govorio o Ćacilendu, protestu 15. marta i „zvučnom topu". Njegovi iskazi se poklapaju sa onim što je „Vreme“ utvrdilo u svom istraživanju „Huk“
BIRODI navodi da je u emisiji „Hit tvit“ na TV Pink ponovljena netačna tvrdnja da je nevladin sektor od 2021. do 2025. godine iz inostranstva dobio 1,3 milijarde evra
Delegacija EU izrazila je zabrinutost zbog prijavljenih incidenata uoči parlamentarnih izbora u Srbiji i pozvala nadležne da brzo reaguju na moguće nepravilnosti. Istakla je da izbori moraju da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike i bezbednost novinara i posmatrača
Kandidat na izbornoj listi Ujedinjena Srbija Radomir Hadžibabić tvrdi da će do kraja sedmice u Novom Sadu biti organizovan „veličanstven“ skup SNS-a. Već proširila vest da bi skup mogao da bude održan u petak, 16. oktobra
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
