„Srbija se nalazi se na raskrsnici. Sada moramo čuti neke jasnije odgovore na sasvim konkretna pitanja o tome šta će se u Srbiji dalje dešavati“, izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula
„Studentski pokret, koji je doneo novu dinamiku na političku scenu u Srbiji, sada se nalazi na raskrsnici“, ocenio je u Briselu, nakon susreta sa studentima, izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula.
Studenti-maratonci iz Srbije su, nakon 2.000 kilometara stigli do Brisela. Nameravaju da tu predstavnike institucija Evropske unije obaveste o situaciji u svojoj zemlji i razlozima svog protesta.
Jedan od onih koji su s njima razgovarali bio je i Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
„Maraton je možda dobro poređenje s Evropskom unijom“, ocenjuje Picula za DW. „Ne radi se naime o trčanju na kratke staze, već o dugačkom putu koji traži odricanja.“
Evroposlanik kaže da su on i njegove kolege čestitali studentima na onome što rade već pet meseci: „Studentski pokret, koji je izazvao veliku zainteresovanost u EU, ali je i generisao veliko interesovanje u Srbiji, nalazi se na raskrsnici. Sada moramo čuti neke jasnije odgovore na sasvim konkretna pitanja o tome šta će se u Srbiji dalje dešavati“, kaže Picula.
On naglašava da u Evropskom parlamentu smatraju da „Srbija – ne ovakva kakva je danas, nego Srbija koja se menja, zahvaljujući i studentima – treba da bude deo porodice demokratija. A za to je potrebno ispuniti sasvim konkretne uslove, kao što je ispunila i svaka zemlja na putu ka članstvu.“
Šta dalje?
Ovog trenutka najveća prepreka za Srbiju je priroda njene vlasti, kaže izvestilac Evropskog parlamenta. Ta priroda, „oličena u Aleksandru Vučiću, zaista je ambivalentna prema sopstvenom deklarisanom cilju, odnosno članstvu u EU, jer ne možemo prihvatiti kao verodostojnu tu listi želja koja dolazi iz zvaničnog Beograda i sasvim drugačije, diskrepantno ponašanje, kao što je bio nedavni odlazak srpskog predsednika na Putinovu paradu u Moskvu.“
Zato su, kaže Picula, u Briselu, „sugerisali studentima da se ipak treba vrlo jasno opredeljivati u dnevnopolitičkom delovanju za one vrednosti koje predstavlja EU, a isto tako organizovati i konkretnu akciju, koja bi trebalo korenito da promeni situaciju u Srbiji.“
Studentski pokret je, kaže „doneo novu dinamiku na političkoj sceni u Srbiji, ali u kojoj meri će ta dinamika predstavljati neko konkretno rešenje za nagomilane probleme Srbije to ostaje da se vidi. Drugim rečima, vlast se u demokratijama menja na izborima, a ono što ovog trenutka nije jasno jeste da li studenti žele da budu podržani ili žele nekoga da podrže.“
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
