U Kragujevcu je u ponedeljak ubijena još jedna žena. Kragujevačka policija saopštila je da je osumnjičeni uhapšten, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati uz napomenu da je zbog povreda zbrinut u Kliničkom centru Kragujevac
Teško ubistvo dogodilo se u ponedeljak (12. maj) u Kragujevcu. To je osmi femicid po redu od početka godine.
Kragujevačka policija saopštila je da je R.B (1987) uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo i da je njemu po nalogu Višeg javnog tužilaštva u ovom gradu određeno zadržavanje do 48 sati, uz napomenu da je zbog povreda zbrinut u Kliničkom centru Kragujevac.
„On se sumnjiči da je u ponedeljak u prepodnevnim satima u Kragujevcu, u svom automobilu, nožem zadao više uboda bivšoj supruzi (41), posle čega se istim automobilom udaljio u nepoznatom pravcu”, saopštila je Policijska uprava u Kragujevcu.
Od zadobijenih povreda žena je preminula.
Policija je pronašla automobil u blizini lica mesta, kao i osumnjičenog sa vidljivim povredama nanetim, kako se sumnja nožem.
Policijski službenici, u skladu sa nalogom nadležnog tužilaštva, preduzimaju sve mere i radnje u cilju utvrđivanja svih činjenica i okolnosti ovog događaja.
Stranka slobode i pravde saopštila je da je žrtva dva puta prijavila nasilje nadležnim organima, te da ovaj slučaj pokazuje potpunu nesposobnost institucija da zaštite živote žena.
„Alarmantno je i poražavajuće što podatke o femicidima i dalje prikupljaju ženske organizacije — putem medija, jer država Srbija još uvek nema zvaničan mehanizam za praćenje i analizu femicida”, pišu oni.
Broj femicida u 2025.
Od početka godine zabeleženo je osam femicida. Dva femicida počinjena su u januaru. Još jedan je počinjen ubrzo nakon toga, u ferbuaru, još tri u martu. Jedan u aprilu. I, još jedan u maju.
Kopredsednica stranke Zeleno-levi front (ZLF) Biljana Đorđević je ranije na društvenoj mreži Iks napisala da informacije o broju femicida još uvek prikupljaju samo ženske organizacije iz medija, jer Srbija nema uspostavljen mehanizam za praćenje i analizu femicida.
„Ali imamo instituciju Zaštitnika građana, koja umesto da radi svoj posao, na čelu ima osobu koja čak negira postojanje femicida i koja već dugo radi na tome da bude zaštitnik režima, a ne građana“, ocenila je Đorđević.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić u više navrata je izjavljivao da se termin femicid često koristi pogrešno, navodeći da je femicid ubistvo žene zato što je žena, ali da muškarci često ubijaju žene zbog „poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa“, što po njegovom mišljenju, ne spada pod taj termin.
Šta je femicid?
Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene“, a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom“.
Neke zemlje usvojile su posebne zakone prema kojima je femicid krivično delo, dok u mnogim drugim zemljama ova reč nije u širokoj upotrebi, ali je sve više prihvataju aktivisti koji se bore protiv rodno zasnovanog nasilja.
Zašto bi trebalo da bude krivično delo?
Femicid predstavlja najekstremniji izraz mizoginije i nezaustavljive spirale nasilja prema ženama, a ovaj osmi slučaj u Srbiji od početka godine, otvara pitanje zašto femicid treba da bude posebno krivično delo, piše Nedeljnik.
Desetine hiljada žena godišnje izgubi život u zločinima motivisanim njihovim polom – u porodicama, na radnim mestima, na ulicama.
Ubistva koja bi u zakonima mnogih zemalja bila klasifikovana samo kao „teško ubistvo“, kriju u sebi rodno zasnovano nasilje, društvenu nejednakost i duboko ukorenjene patrijarhalne norme.
Cilj priznavanja femicida kao posebnog krivičnog dela je da osvetli strukturalnu prirodu rodno zasnovanog nasilja i ukaže na potrebu da se ovi zločini tretiraju sa posebnom pažnjom, uzimajući u obzir specifične okolnosti koje ih prate.
U Srbiji postoje brojne inicijative, predvođene ženskim organizacijama, koje se zalažu za uvođenje posebne kazne za femicid, kao i za uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida.
Iako se o ovoj temi sve više govori i podiže svest, femicid u našem zakonodavstvu još uvek nije prepoznat kao zasebno krivično delo, dok su susedne zemlje, poput Severne Makedonije i Hrvatske, prepoznale značaj ovog koraka.
Prijava nasilja
Policija: 192
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, svakog dana od 00 do 24h
Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 – 16h
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danima od 10 do 20 časova
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18 časova
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi, 24 časa dnevno
Na predlog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal v.d. direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goranu Vasiću određeno zadržavanje
Nema pravila kada je u pitanju ono što se krade u prodavnicama velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, ali nema pravila ni ko krade, jer kradu svi, i stari i mladi, u samostalnim, ali i grupnim „аkcijama“
Nakon objave broja telefona predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić Marko Marjanović, poznatiji kao Kristal Met Dejmon bio je priveden, a potom su mu uvedene sudske mere koje su mu, kaže on, izmenile svakodnevicu
Protiv dvanaest osoba Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužni predlog. Predloženo je da sud nakon održanog glavnog pretresa oglasi krivim i izrekne im maksimalne zatvorske kazne
„Visoko obrazovanje ne sme biti tačka na kojoj se lomi odgovornost drugih institucija”, saopštio je Univerzitet u Beogradu, te pozivaju da je potrebno obezbediti uslove za završetak školske godine
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
