Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom.
Temom novog studentskog zahteva bavi se novi broj „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 8. maja.
Politikolog Viktor Stamenković kaže za „Vreme” da se snaga studentskog zahteva krije u tome što nudi konkretan i opšteprihvaćen način za izlazak iz krize – izbore.
„I sam predsednik Vučić je nekoliko puta od novembra insistirao da je spreman da ide na izbore. Međutim, ovog puta situacija je drugačija. Događaji koje su u prethodnih nekoliko meseci pokrenuli studenti predstavljaju katarzu srpskog društva”, govori Stamenković.
Nekoliko istraživanja objavljenih u poslednjem periodu pokazuju da ogromna većina građana Srbije podržava ispunjenje studentskih zahteva i da bi značajan deo tih građana bio spreman da glasa za listu iza koje bi stali studenti.
„Sada se pojavio pokret koji, uprkos svim neregularnostima, ima realne šanse da pobedi na izborima, što vlast veoma dobro zna”, kaže Stamenković u razgovoru za „Vreme”.
Za politikologa Milorada Đurića studentski zahtev predstavlja „krucijalnu odluku”, koja proteste uvodi u sferu jasne političke artikulacije, a ona je svakako bila neophodna kako bi životni ciklus bunta nastavio kvalitativno da se razvija. Odluka studenata je, po njemu, legitimna iz tri razloga.
„Prvi je činjenica da autoritarni režim u Srbiji nije u potpunosti ispunio, niti ima nameru da ispuni studentske zahteve. Drugi razlog je ogromna društvena i politička energija koju je studentsko-građanski protest generisao u prethodnih pet-šest meseci. Treći razlog leži u samoj osnovi političke logike: kada jedna ideja obuhvati mase, ona sama po sebi, hteli to akteri ili ne – nužno postaje politička činjenica”, kaže Đurić za „Vreme”.
Vlast između dve loše opcije
Tek nekoliko predstavnika vlasti do sada je komentarisalo ovaj studentski zahtev, a vlast, po Stamenkoviću, bira između dve loše opcije: prva je izlazak na vanredne izbore, a druga njihovo odbijanje.
„Prva opcija je loša jer se vlast po prvi put od 2012. godine suočava sa akterom koji može svojom snagom da nadomesti nivo neregularnosti i da potencijalno, uprkos svemu, pobedi. Druga loša strana raspisivanja izbora jeste to što bi te izbore, bez obzira na rezultat, pratile najveće neregularnosti od dolaska SNS na vlast”, kaže on.
Kakva će biti studentska lista
Studenti bi na izborima koje traže imali sopstvenu listu, na kojoj, kako sada tvrde, ne bi bili oni, već profesori, stručnjaci iz raznih oblasti, poljoprivrednici – oni koji su ih u mesecima za nama podržavali.
Odluku studenata o zahtevu za izborima i kreiranju neke vrste liste koja nosi njihovo ime, politikolog Dejan Bursać vidi kao logičan evolutivni nastavak studentskog protesta.
Ukoliko ostanu pri zahtevu da na njihovoj listi ne budu političke ličnosti, Bursać kaže da ćemo na vanrednim izborima imati zanimljivu političku dinamiku.
„Čini mi se da će to ostati tako, da će studenti tražiti od opozicije da im bude neka vrsta podrške i da ne učestvuje u kampanji. Na osnovu stavova velikog broja glasača, verujem da bi to moglo dugoročno da bude dobro i za opoziciju, odnosno – da se veliki društveni pokret izbori sa SNS. U slučaju da uspe da ga pobedi i demokratizuje zemlju, opozicione političke stranke uspeće da ostvare sopstvene interese i profitiraju u budućnosti”, kaže Bursać za „Vreme”.
U narednom periodu Bursaću će biti zanimljivo da vidi kako će se formirati ta „studentska lista”. Ko god bude na njoj, dodaje, po prvi put će biti kompetetivni takmac SNS posle 13 godina.
Bilo kako bilo, u trouglu režim – opozicija – studentski pokret, ovi poslednji za sada imaju najveće poverenje građana, pokazuju sva istraživanja od decembra prošle godine i bilo bi dobro da se takvo raspoloženje građana vidi i u preraspodeli političke moći, uticaja i odgovornosti.
Ono što se još čeka jeste dobro organizovan pokret koji će delovati na teritoriji čitave Srbije, uz odličnu vezu sa dijasporom i koji će doneti izbornu pobedu protiv ovog režima čak i u ograničenim izbornim uslovima. Zato čekamo šta će nam još reći i studenti i oni koji sebe vide kao opoziciju ovom režimu.
Novi broj „Vremena” na kioscima je od četvrtka 8. maja. Ovde se možete prijaviti na štampano i digitalno izdanje.
