Poslanici Evropskog parlamenta raspravljaće u utorak, 6. maja, u Strazburu o prvom izveštaju i rezoluciji izvestioca za Srbiju Tonina Picule
U izveštaju Tonina Picule se ocenjuje da Sbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka Evropskoj uniji (EU), pre svega unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. Picula piše i o preprekama u postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i potpunom usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Picula je, u izveštaju o kojem će se glasati u sredu 7. maja, naglasio i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i puna primena preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope u vezi sa izbornim reformama, kroz transparentan i inkluzivan proces i znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora, takođe ostaju od ključnog značaja.
Izveštaj i rezolucija Tonina Picule predstavljaju odgovor Evropskog parlamenta na Izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali takođe uzima u obzir najnovija dešavanja u zemlji, uključujući studentske proteste, koja su, kako se ocenjuje, obeležena zabrinutošću zbog stanja demokratije i vladavine prava.
EP u tekstu izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti i drugi protesti u Srbiji, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi s infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
Potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.
Takođe se konstatuje da masovni protesti održani 15. marta u Beogradu „predstavljaju najveće proteste u savremenoj istoriji Srbije i poziva se na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno“.
O vandrednim izborima u Srbiji koje trenutno zahtevaju studenti, pišu i strani mediji, navodeći da su oni „rezultat višemesečnih demonstracija protiv korupcije koje su uzdrmale čvrstu kontrolu koju populistički predsednik Aleksandar Vučić ima nad vlašću u ovoj balkanskoj zemlji“
Postavljaju se pitanja ko će biti kandidati na studentskoj izbornoj listi ukoliko se izbori raspišu
Univerzitet poziva na dijalog sa studentima, kako bi se ispunili njihovi zahtevi i stvorili uslovi za nastavak školske godine, čiji je regularan završetak ozbiljno ugrožen
Studenti u blokadi saopštili su da zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kakve su reakcije?
Ministra finansija i bivšeg gradonačelnika Beograda Sinišu Malog školovanje dece u prestižnoj privatnoj školi u Beogradu koštalo je preko 235.000 evra – više nego duplo od onoga što je od svoje plate mogao da zaradi
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
