Grupa studenata trkača u petak je počela maraton od Novog Sada do Brisela kako bi evropskim institucijama skrenuli pažnju na stanje u Srbiji
U belim majicama sa natpisom „Nobelovci trče počasni krug”, grupa od 21 studentkinje i studenta krenula je u novu ekspediciju – štafetni ultramaraton od Novog Sada do Brisela, gde će se održati sednica Evropskog parlamenta na kojoj će se raspravljati o situaciji u Srbiji.
Krenuli su studenti od železničke stanice u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice stradalo 16 ljudi, a jedna je teško povređena.
Oni će pod sloganom „Od mog sela do Brisela” trčati zemljama Evropske unije.
Veliki broj ljudi ispratio ih je iz Novog Sada na put dug gotovo 2000 kilometara.
Jedan od trkača, Nikola Kojčin, pred polazak je rekao za Radio 021 da ultramaratonci sa sobom u Brisel nose glas svih građana, a ne samo svoja imena i da želi da se u Briselu priča o dešavanjima u Srbiji.
U planu je da 12. maja budu u Briselu gde će u Evropskom parlamentu predati pisma o situaciji u Srbiji.
Ispraćaj iz Beograda
Uz uzvike „pumpaj” okupljeni pred blokiranom zgradom Radio-televizije Srbije su u petak (25. april) ujutru ispratili grupu studenata iz Beograda koja kreće na put u Brisel.
Ispred zgrade RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj ulici koju studenti blokiraju više od deset dana, ovog jutra okupio se veliki broj građana i akademaca koji su došli da isprate studente trkače do Brisela.
Foto: FoNet/Darko PavlovićIspraćaj studenata pred RTS-om
Put od skoro 2000 kilometara
Pošto su Srbiju obišli uzduž i popreko, rešili su studenti da krenu dalje, i da Evropljanima koji su mesecima ostajali nemi na dešavanja u Srbiji, prenesu šta se u njihovoj zemlji zbiva i da se obrate institucijama Evropske unije.
Tako su prvo u aprilu biciklisti vozili do Strazbura, a trkači su odlučili da krenu korak dalje.
„Trčali smo do Kragujevca, Niša i Beograda i nekako nam je došla ideja da trčimo i do Brisela, ako bude trebalo”, rekao je ranije za „Vreme” Luka, jedan od trkača koji 25. aprila kreće na dug put.
Na duži put od biciklista odlučili su se kada su videli da biciklisti nisu stigli u vreme zasedanja Evropske komisije, pa su oni sada rešili da u Brisel stignu baš u vreme zasedanja Evropskog parlamenta i da parlamentarcima predaju pisma.
Pred njima je 1993 kilometra koje će pretrčati u štafeti.
„Biciklisti su bili u Strazburu, oni su odneli pisma tamo, mi hoćemo da odemo korak dalje i odnesemo pisma do Brisela, da pokažemo da nam tih 500-600 kilometara neće napraviti problem i da ćemo ako treba i da trčimo do tamo, da nema nikakvih prepreka koje mogu da nas spreče da stignemo bilo gde”, rekao je ranije sagovornik „Vremena”.
Njihova ruta razlikuje se malo od trase kojom su pre njih prošli biciklisti. Dok su oni prošli kroz Mađarsku i Slovačku, dalje kroz Austriju i Nemačku, do Belgije će trkači na putu ka Austriji proći kroz Hrvatsku – kroz Osijek, Viroviticu, Varaždin, Grac, Oberpulendorf, Beč, Zajtenšteten, Salcburg, Minhen, Ulm, Štutgart do Strazbura. Tu će napraviti jednodnevnu pauzu i obići evropske insitucije, a zatim će narednog dana krenuti kroz Mec, Luksemburg i Lijež do Brisela.
Trčanje u štafeti
Trčaće studenti ove distance u štafeti – podeljeni u nekoliko grupa, tako da niko tokom jednog dana neće prelaziti čitavu planiranu distancu.
„Svako će dnevno trčati bar 15 kilometara. Kada neko čuje 15 kilometara, može da kaže da je to u redu, da može to da iznese bez problema, međutim kada se to ponavlja iz dana u dan, krenu da hvataju upale i onda je baš rizično, pa ćemo gledati da korigujemo maksimalno, da svi možemo da izdržimo. Treba izdržati da trčite 16 dana po 15 kilometara”, objasnio je ranije jedan od trkača za „Vreme”.
Ovi iskusni trkači napravili su plan po kome će kada jednog dana imaju manje napornu distancu, narednog trčati duže i obrnuto.
Kako bi bili sigurni da su spremni na ono što ih čeka i da će zaista trčati oni koji ovakav poduhvat mogu da iznesu, napravili su selekciju, a jedan od kriterijuma bilo je i pitanje da li su istrčali nedavno održan Beogradski maraton ili polumaratonsku trku.
Dok studenti kreću u Brisel iz Novog Sada, u glavni grad Vojvodine su se pešice uputili srednjoškolci, kako bi prisustvovali velikom stidentskom protestu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novinar „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens je u Beogradu pitao Zelenskog kako da Evropa pomogne da se „ubije više Rusa“, to jest „ruskih vojnika“. Redakcija se u dopisu „Vremenu“ ograđuje od „ubijanja Rusa“, ali preti pravnim merama svima koji kleveću i prete Martensu
Slobodan Milenković, bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv droga koji je otkrio plantažu „Jovanjica“, trajno je premešten iz Uprave kriminalističke policije u Sektor za informacione tehnologije MUP-a, saopštila je Advokatska kancelarija Tomanović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapretio je promenom vodotoka reke Ibar zbog toga što se po nalogu Prištine ruše srpske kuće na Gazivodama. Za inženjere je ova izjava „besmislica” koja "veze nema sa zdravim razumom"
Sa vlasti svrgnuti bivši premijer Mađarske Viktor Orban šetao se među posetiocima Sabora trubača u Guči, fotografisao i družio. Bio je bez obezbeđenja i Vučića, a rado je izlazio u susret građanima koji su želeli da se slikaju sa njim. Snimci iz Guče otkrivaju i drugu priču
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
