Albijanić za „Vreme”: Оva vlast je završila, samo joj to nije saopšteno

Dan nakon govora u Skupštini Srbije u kojem je kritikovao „vlast koja je upotrebila zvučni top na narodu”, Miloljub Albijanić za „Vreme” kaže da je upravo postao samostalni poslanik u Skupštini Srbije.

„Ogradili su se od mene iz stranke, pa ću se u skladu sa tim i ponašati”, kaže Albijanić. „Čovek sam normalnog funkcionisanja, neću da prelećem kod drugih. Ali, ako možemo da napravimo nešto što bi bilo dobro, što da ne. Ako sam uspeo malo da probudim ljude – to je već nešto.”

Nakon što se na sednici 15. aprila, na kojoj se birala Vlada Srbije, otrgao iz kandži vladajuće većine i otvoreno podržao studentsku borbu, Albijaniću je, kaže, dobio 500-600 poruka podrške. Ni jedna, dodaje, nije stigla od naprednjaka, a niko ga od njih nije potapšao ni krišom u prolazu.

„Niko mi se nije javio iz vladajuće većine, gde smeju? Ali mi jesu ljudi iz Zdrave Srbije čestitali na govoru u Skupštini. Bio sam danas na Fefi, fakultetu na kojem predajem – studenti su naravno oduševljeni mojim istupom, a i svi koji me sretnu govore isto”, opisuje on.

Miloljub Albijanić, poslanik Zdrave Srbije Milana Stamatovića, izvorno kadar G17 Plus, koji je do sada podržavao aktuelnu vlast, izjavio je u svom govoru u Skupštini Srbije da se Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade predstavljao kao zagovornik evropske ideje i da mu je on poverovao tada. Dodao je i da je njegovoj stranci, kada je ušla u koaliciju sa SNS-om, obećano ministarsko mesto, ali da od toga posle ničega nije bilo.

Kako je sve počelo

Ako se prate događaji koji su Miloljubu Albijaniću promenili mišljenje o SNS mašineriji, može se ispričati gotovo sve što se dogodilo u Srbiji poslednjih nekoliko meseci.

Prvi put kada je rešio da ne ide putem koji su utrli naprednjaci, bilo je u novembru 2024, kada se glasalo o iskopavanju litijuma u Skupštini.

„Držao sam karticu u poslaničkoj jedinici, ali nisam glasao, tu je nastao prvi problem”, opisuje.

Ubrzo nakon toga počeli su studentski protesti i on kaže da je odmah na sopstvenom fakultetu poslao podršku studentima. Doduše, samo mejlom, ne i javno, ali to lako može da se proveri.

Zatim je došlo do incidenta u Skupštini, kada su bačene dimne bombe. Albijanić kaže da je i tada govorio da su studenti u pravu, ali da ga je malo ko čuo jer je celog dana u Skupštini vladao haos, kada se opozicija pobunila jer je Vlada Srbije izglasavala zakone, nakon što je njen premijer objavio da će podneti ostavku.

Posebno se, kaže dosadašnji zamenik Milana Stamatovića, zabrinuo za stanje u državi neposredno pred 15. mart, kada je postavio pitanja ministru Ivici Dačicu – da li će toga dana moći da  obezbedi red i mir na ulicama.

„A onda se desio onaj neverovatan događaj sa policajcem, kada su studenti blokirali RTS, kada ga je kolega udario, a vlast optužila studente. Ja sam vlast tada jako iznervirao jer sam pitao – da li je MUP utvrdio da je policajac udario policajca, jer je cela Srbija videla taj snimak“, priča Albijanić.

Da li je očekivao ministarsku fotelju

Ipak, prelomio je u trenutku kada se u Srbiji formira nova Vlada, koja je trebalo da pošalje poruku pomirenja i otvaranja dijaloga sa pobunjenom prosvetom, ali i velikim brojem drugih ljudi u zemlji.

„Sve vreme sam sebi sam podizao temperaturu, ali vlast je sada u rukama imala instrument kojim je mogla da pokaže drugačije lice i reši priču sa studentima. Mogli su reći, neka su nam ministarstva važna, ali evo otvorićemo Vladu za dijalog, a umesto toga smo dobili samo goru Vladu od prethodne. Pa kad je ministar prosvete čovek koji je otvoreno protiv studenata, šta više da se govori?”

Na pitanje da li je očekivao da on dobije neko ministarsko mesto, jer je taj dogovor pominjao u svom govoru, kaže da – nije jer je on već dugo ostvaren čovek.

„To su bili naši načelni dogovori pre koalicije 2023, da ćemo imati nekog ministra, ne sada”, tvrdi i dodaje da je, kao predavač, bio šokiran što je vlast kolegama na državnim fakultetima skresala plate. On sam je, kaže, četiri godine štrajkovao u školi od 1996. do 2000. i niko mu nije ni dinar uzeo zbog toga.

Zašto je ulazio u koaliciju

Albijanić je pre dve godine ušao u dogovor sa naprednjacima i to u predizbornu koaliciju jer je, kaže, mislio da može da demonstrira razum i da bude čovek gde god se nalazi.

„Ali, lepo kažu studenti sa Mašinskog – Mašinci protiv mašinerije, vlast je sada jedna mašinerija, svodi se samo na izvršavanje. Niko te ništa ne pita, niko ti ništa ne govori. Kada glasamo u Skupštini, samo nas neko pozove i kaže biće to, to, to, nemoj nešto mnogo da pričaš. Nikada ranije nije tako rađeno”, dodaje Albijanić, koji je prvi put bio poslanik u Skupštini pre 21 godinu kao član G17 Plus.

Daje i neke primere – da su se iz vlasti šokirali što on nije hteo da glasa na Odboru za privredu za nekog kandidata za kojeg je čuo minut ranije, nego za drugog koji mu se učinio boljim, da se očekivalo da samo pogledaju u glavnog naprednjaka i da glasaju kao on.

Hoće li se vlast krnjiti

Prvo je studente podržao Branko Ružić, visoki funkcioner SPS-a, a sada i on.

Albijanić nije siguran da će se vladajuća koalicija osipati brzo jer da tu vlada gvozdena disciplina, a da su ovo pojedinačni slučajevi.

„Ipak, vidite vi da se u Skupštini i javnosti javljaju da govore samo oni sa ekstremnim stavovima, a da nema prostora za normalne ljude da kažu šta misle. To pokazuje da je nervoza velika. Zato, mislim da su se ljudi oslobodili, a da je vlast završila, samo joj to nije saopšteno.”

Ko je Miloljub Albijanić

Rođen 1967. godine u Tometinom Polju, opština Požega.

U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao na Matematičkom fakultetu u Beogradu, smer Numerička matematika, kibernetika i optimizacija i stekao zvanje diplomirani matematičar, prenosi Istinomer.

Od 1995. do 2003. predavao je matematiku u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Beogradu, a od 2003. bio je direktor te škole. Zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja bio je 2004. godine. Na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva (Fefa) od 2020. je profesor inženjerske i više matematike.

Kao kandidat G17 plus na parlamentarnim izborima 2003. i 2007, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Bio je predsednik poslaničkog kluba G17 plus od 2004. do 2006, a potpredsednik Skupštine Srbije u sazivu 2007–2008.

U septembru 2006. izabran je za člana Predsedništva G17 plus.

U oktobru 2008. postao je direktor Zavoda za udžbenike i na toj funkciji je bio do 2013. godine.

Od 2021. potpredsednik je „Zdrave Srbije“, koja je u koaliciji sa SNS-om od 2023.