Na adresu Vlade Srbije stigao je još jedan apel stručnjaka da zaštiti naše kulturno nasleđe, koji će najverovatnije, sudeći po dosadašnjem iskustvu, ostati bez odgovora.
Koliko je poznato, Vlada Srbije nije odgovorila ni dosadašnjim apelima/zahtevima da sačuva Generalštab i ostala kulturna dobra, pa čak ni onima koja su joj slala međunarodne organizacije.
Takođe, i pored reakcije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na odluku Vlade da ukine status kulturnog dobra Generalštabu, ta odluka je i dalje na snazi.
Vlada da ukine odluku o Generalštabu
Ovoj najnoviji apel za zaštitu kulturnog nasleđa i očuvanje istorijskih objekata kulture poslali su Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – sekcija Srbija, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Nacionalni komitet ICOM Srbije, Fakiri s juga i Muzejsko društvo Srbije (MDS).
Povod apelu je pre svega „odluke Vlade Srbije da kompleks Generalštaba (1965), značajno delo arhitektonske i kulturne baštine koje je projektovao Nikola Dobrović, izbriše iz registra kulturnih dobara“.
Činjenica da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ovu odluku Vlade „ocenio kao grubo kršenje Zakona o kulturnom nasleđu, ukazuju na zabrinjavajući trend nepoštovanja i zanemarivanja naše kulturne baštine. Takvi postupci ne samo da narušavaju integritet kulturnog nasleđa, već i podrivaju pravni okvir koji je uspostavljen radi njihove zaštite“, kaže se u apelu.
Kalemegdan, Sajam, Savski most…
Osim što je još jedan protest protiv nebrige o nasleđu, ovaj apel je i priča o do sada uništenim objektima koja, predstavljena na jednom mestu, veoma onespokojava.
Osim Gerneralštaba, kao primer je pomenuta Beogradska tvrđava – Kalemegdan, s obzirom na to da оbnovljena inicijativa za izgradnju žičare ka Tržnom centru Ušće ugrožava integritet ali i bezbednost jedne od najznačajnijih istorijskih lokacija u zemlji i istovremeno predstavlja opasnost za zaštićeni biljni i životinjski svet.
Takođe, najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma, gde je samo jedna hala dobila status kulturnog dobra, iako je to trebalo da to postane ceo kompleks, zatim stari Savski most u Beogradu – uprkos njegovoj istorijskoj i arhitektonskoj vrednosti i uprkos protestima Beograđana, predviđeno je rušenje zbog potencijalnih infrastrukturnih promena koje ne garantuju rešenje saobraćajnog kolapsa u gradu, te Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, čiji su opstanak i funkcija dovedeni u pitanje nebrigom i zanemarivanjem.
Spisak uništenih
Potpisnici apela ukazali su i na urbanistička rešenja Novog Beograda, odnosno preteće izmene koje mogu trajno narušiti modernističko nasleđe tog dela grada, zatim proširenje Beograda na vodi na levu obalu Save, kojim se ugrožava deo Memorijalnog centra „Staro sajmište“ kao važne istorijske lokacije, kao i dalje uništavanje Vračara i Neimara bespravnim rušenjem vila i sečom drveća kojima se uništava autentični karakter tih delova grada.
Zatim: u proteklih nekoliko godina Beograd je izgubio više dragocenih kulturnih objekata. Među njima su Stara pošta iz 1929. godine, delo Momira Korunovića, i Hotel “Jugoslavija” iz 1969. godine, koji je projektovao Lavoslav Horvat. Takođe, uništeni su značajni objekti, kao što je Građanska štedionica iz 1929. godine, delo Stevana Tobolara, stambena kuća u Topolskoj 15 iz 1927. godine, rani primer moderne u arhitekturi Beograda, koji je projektovao Milan Šlang.
Prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u centralnom registru upisano je 2.657 nepokretnih kulturnih dobara, od kojih su 2.277 spomenici kulture, 97 prostorno kulturno-istorijske celine, 203 arheološka nalazišta i 80 znamenitih mesta. Svaki od tih spomenika nosi jedinstvenu vrednost i značaj, te je njihova zaštita od vitalnog interesa za našu zajednicu.
Na kraju, apeluju i na „dodatnu inicijativu, jer je Vlada ignorisala deklaraciju Akademije inženjerskih nauka Srbije, Akademije arhitekture Srbije, Udruženja arhitekata Srbije i društava arhitekata Beograda, Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Valjeva i Vranja o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba. Zato moramo odlučno da se suprotstavimo agresivnim akcijama urušavanja kulturnog i istorijskog nasleđa zbog neodgovornih investitorskih namera, kako bismo odbranili našu zajedničku baštinu za generacije koje dolaze”, istakli su potpisnici apela.
